VESTI

Rimska arhitektura, slavljena zbog svoje veličine, preciznosti i tehničkih inovacija, vekovima je fascinirala istoričare i entuzijaste. Kombinujući funkcionalnost i estetiku, transformisala je urbane pejzaže antike i ostavila nasleđe koje nastavlja da utiče na savremenu arhitekturu.

Slavne konstrukcije kao što su Koloseum, Panteon i rimski akvadukti predstavljaju primer rimske genijalnosti u korišćenju materijala kao što je beton i primeni naprednih tehnika, kao što su luk i svod, koji su obezbedili trajnost i efikasnost njihovim strukturama. Međutim, veliki deo teorije i znanja koji su osnova ovih izuzetnih podviga je tokom vremena izgubljen, ostavljajući intrigantne praznine u našem razumevanju njihovih metoda i praksi.

Smešten u valovitim brdima Toskane u Italiji, šarmantni grad Voltera odigrao je ključnu ulogu u unapređenju našeg znanja o antici. Sa preko 3000 godina istorije, Voltera je istorijsko blago, dom lokaliteta koji datiraju iz 4. veka pre nove ere. Poznat kao jedan od najstarijih stalno naseljenih gradova na svetu, može se pohvaliti izuzetnim znamenitostima, kao što je najstariji etrurski luk na svetu.

U gradu se nalazi i jedan od najboljih primera rimskog pozorišta, otkriven pre samo 50 godina. Ova otkrića su pokrenuta naporima istraživačkog tima predvođenog profesorom Vladekom Fuksom iz Fondacije Volterra-Detroit, u kombinaciji sa tehnološkim inovacijama. Savremeni alati, koje su razvile kompanije kao što je Autodesk, omogućili su nove i duboke analize matematičke sofisticiranosti koja stoji iza ovih drevnih arhitektonskih projekata.

Projekat je preuzeo ambiciozan zadatak skeniranja rimskih struktura, koristeći najsavremeniju tehnologiju i akademske uvide da otkrije tajne ovih milenijumima starih konstrukcija. Koristeći dronove, fotogrametriju i zemaljsko lasersko skeniranje, timovi su snimili 3D modele visoke rezolucije drevnih gradskih struktura i artefakata. Uz podršku kompanije Autodesk, ovi modeli ne samo da su pomogli urbanističko planiranje i napore tokom restauracije, već su i omogućili globalnoj publici da istražuje nasleđe Voltere putem virtuelne platforme i 3D štampane replike.

Kako Tristan Rendal, viši izvršni direktor za razvoj poslovanja u kompaniji Autodesk, objašnjava, podaci obrađeni pomoću alata kao što su ReCap Pro i Revit olakšali su kreiranje detaljnih BIM modela, pružajući dublji uvid u ove strukture i omogućavajući izgradnju modela i alata za virtuelnu stvarnost.

Novi uvid u Vitruvijanske ideale

Kada je profesor Vladek Fuks započeo svoj rad sa Fondacijom Volterra-Detroit, nije mogao da predvidi revolucionarna otkrića koja će projekat otkriti.

„Moja prvobitna oblast stručnosti bila je arhitektonska vizualizacija – od ručno rađenih crteža do kompjuterskih prikaza i animacija. Deo moje fascinacije ležao je u prikazivanju originalnih oblika drevnih struktura, koje su sada u ruševinama, kroz virtuelne 3D rekonstrukcije. U Volteri, u Italiji, postoje ostaci rimskog pozorišta iz 1. veka pre nove ere, ali malo je strukture danas ostalo netaknuto. Želeo sam da zamislim njegovo prvobitno stanje. Da bih napravio njegov CAD 3D model, morao sam da razumem kako je prvobitno projektovan. Međutim, postojeća dokumentacija iz prošlih ručnih merenja bila je zbunjujuća, sa značajnim nepoklapanjima u crtežima.“, kaže profesor Vladek Fuks.

U avgustu 2016. godine, Fondacija Volterra-Detroit organizovala je prvu „Digital Reservation“ radionicu u gradu, skenirajući ruševine pozorišta pomoću 3D laserske tehnologije. Ovaj pokušaj je proizveo preciznu digitalnu repliku, nudeći pouzdan materijal za dalje proučavanje. Kao i svaki istraživač rimske arhitekture, Fuks se oslanjao na Vitruvijevih „Deset knjiga o arhitekturi“, kao na primarnu referencu, uključujući njene odeljke posvećene pozorišnom dizajnu.

Ipak, ubrzo je postalo očigledno da je Volterino pozorište značajno odstupilo od opisa antičkog autora. Vitruvije je opisao auditorijum zasnovan na geometriji pravilnog dvanestostranog poligona, ali je raspored u Volteri bio zasnovan na sedmostranom poligonu, pri čemu je svaka strana podeljena na tri jednaka dela, što je rezultiralo figurom koja ima 21 stranu. Shodno tome, vrata scene za glumce nisu mogla da se poravnaju sa određenim uglovima dvanaestougla, kao što je opisano, jer nije korišćen dvanaestougao.

Fuks je morao da identifikuje alternativne geometrijske principe da bi odredio njihov položaj. On objašnjava: „Vitruvije je napisao da ako kolonada ima dva nivoa, visina gornjeg nivoa treba da bude ¾ donjeg nivoa; u Volteri je taj odnos nepogrešivo veći — 8:9. Skoro sve što sam ispitao razlikovalo se od Vitruvijevih propisa, što je dovelo do dileme: da li da verujem svojim zapažanjima ili pretpostavim da su opisi drevnog autora tačni?“

Arheološki dokazi pokazuju da mnoge rimske strukture odstupaju od Vitruvijevih opisa. Dok naučnici često pripisuju ove razlike kasnijim modifikacijama dizajna ili greškama u konstrukciji, precizno izvođenje struktura kao što je pozorište Voltera sugeriše namerno planiranje, a ne prilagođavanja na licu mesta. Ovo je podstaklo Fuksa da proširi svoje istraživanje na 50 rimskih pozorišta, otkrivajući da je samo sedam pratilo Vitruvijev raspored sa dvanaestostranih poligona, dok su drugi koristili poligone sa 7 do 13 strana.

Rimske pozornice (scaenae) su često bile zasnovane na kvadratnim mrežama koje Vitruvije nije pominjao, što dalje ukazuje na alternativne metode planiranja. Slično, istraživanja rimskih hramova otkrila su modularne mreže u njihovim rasporedima, dok su kružne strukture poput Panteona pokazale da su Rimljani koristili precizniju vrednost π (22/7) od Vitruvijeve 3,125, omogućavajući praktične i proporcionalne projekte.

Prema Fuksu, Vitruvije je usmerio pažnju na opšte principe dizajna (utilitas, firmitas, venustas) i imao je za cilj da arhitektonski jezik učini dostupnim širokoj publici, umesto da detaljno opisuje praktične metode. Ovo verovatno objašnjava neslaganja između njegovih preporuka i stvarne rimske prakse.

Presek tehnologije i tradicije

Iznošenje ovih arhitektonskih uvida na videlo zahtevalo je tehnološke inovacije, pri čemu je Autodesk igrao ključnu ulogu u digitalnom očuvanju Volterinih ruševina. Koristeći zemaljske laserske skenere i fotogrametriju dronova, Tristan Rendal je bio deo tima koji je predvodila Fondacija Volterra-Detroit i uz podršku kompanije Case Technologies koja je snimila detaljne 3D modele ovih drevnih lokaliteta.

„Proces kreiranja ovih skeniranja“, kaže Rendal, „uključovao je preko 100 pojedinačnih skeniranja samo za rimsko pozorište, obezbeđujući preciznost na nivou milimetra. Dobijeni oblak tačaka je obezbedio besprekornu digitalnu repliku postojećih uslova.“ Ovi skupovi podataka su zatim obrađeni korišćenjem softvera Autodesk ReCap Pro, omogućavajući besprekornu integraciju u 3D modele, pa čak i skalirane replike putem 3D štampanja.

Iako je tok posla bio revolucionaran, nije bio bez izazova. Od preciznog manevrisanja dronova na lokacijama do upravljanja ogromnim skupovima podataka, projekat je zahtevao inovacije u svakoj fazi. Ipak, kako Rendal naglašava, napori su utrli put za prilagodljiv i ponovljiv pristup očuvanja baštine širom sveta.

„Ovi alati su upotrebljiviji i pristupačniji nego ikad, što omogućava da se zadovolje potrebe digitalnog očuvanja širom sveta.

Lekcije za sadašnjost i budućnost

Projekat Voltera je više od akademske vežbe; služi kao most između drevnog i modernog. Fuks naglašava potencijal ovih otkrića da utiču na savremeno arhitektonsko obrazovanje. „Često predajemo istoriju arhitekture kao katalog dramskih oblika“, primećuje on. „Ali razumevanje rimskih metoda projektovanja – kako su optimizovali geometriju i proporcije – može učiniti istoriju relevantnijom i transformativnijom za današnje projektante.

Rizikovao bih da izjavim da su geometrija i matematika rimskih struktura poput mešavine otisaka prstiju arhitekata i mitohondrijalnog DNK celokupne rimske arhitekture. Naravno, biće potrebno mnogo vremena da se oni potpuno razumeju — ako je to uopšte moguće — jer veliki deo materijala mora biti ponovo proučen, a često je u ruševinama.

Stoga smatram da samo postavljam temelje za buduće znanje. Ali ovo već nudi potpuno drugačiji pogled na antičku arhitekturu: da ona nije bila homogena, kao što bi Vitruvijevi spisi mogli da sugerišu, već veoma raznolika, sa mnogo toga što se može naučiti o njenim varijacijama“, kaže profesor Vladek Fuks.

Rendal ponavlja ovo osećanje, naglašavajući ulogu tehnologije u očuvanju istorijskog sećanja. „Ono što smo postigli u Volterri može poslužiti kao model, okupljajući profesionalce, tehnologe i javne grupe kako bi na održiv način udahnuli život ovim neverovatnim mestima.

„Imamo skoro nepremostivu globalnu potrebu da zaštitimo i sačuvamo ove važne lokalitete. Ono što smo zajednički postigli u Volteri može se koristiti kao šablon za organizovanje resursa širom sveta i ujedinjavanje stručnjaka, tehnologa i javnog sektora za zaštitu ovih izuzetnih lokaliteta.

Fuks takođe napominje da principi rimskog projektovanja mogu inspirisati nove pristupe rešavanja današnjih arhitektonskih izazova. "Njihovi proporcionalni sistemi nisu se odnosili samo na estetiku; oni su pojednostavili logistiku i konstrukciju, nudeći nivo preciznosti koji minimalizuje greške. Ako današnje arhitekte mogu da integrišu tu logiku sa modernim materijalima i tehnikama, mogućnosti su beskrajne."

Projekat Voltera je otkrio bogatiju i složeniju tapiseriju rimske arhitekture nego što sami Vitruvijevi spisi sugerišu. Kako Fuks zaključuje: „Geometrija i matematika u rimskim strukturama su poput otisaka prstiju arhitekata i DNK arhitektonske tradicije. Oni otkrivaju raznolikost i domišljatost koji osporavaju naše pretpostavke i pozivaju na dublje istraživanje." K

ombinujući napredne tehnologije sa teškim istorijskim istraživanjem, Voltera projekat ne samo da čuva prošlost – on redefiniše kako je razumemo i koristimo. Čineći to, osigurava se da mudrost drevnih arhitekata nastavi da inspiriše buduće generacije.

Tekst: David Smolker

Izvor: Autodesk.com

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ako imate pitanja vezana za Autodesk softvere za građevinsku industriju, molimo vas da nas kontaktirate putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Arhitektura, inženjering, građevinarstvo i operativne industrije sve se više suočavaju sa izazovima da sa manje urade više. Da bi se ispunili zahtevi za otpornijim i održivijim izgrađenim okruženjem, tehnologija igra ključnu ulogu u pomaganju našoj industriji da postigne zajednički cilj: da zajedno gradimo bolje. To znači da se ponovo osmisli način na koji se obavljaju poslovi u arhitekturi, inženjeringu, konstrukciji i operacijama, povećavajući produktivnost i dovodeći do boljih rezultata. 

Tokom sledeće godine, nastavljamo da pratimo građevinska industrija suočava sa izazovima profitabilnosti, efikasnosti i održivosti uz pomoć tehnologije. Od inovacija u veštačkoj inteligenciji (AI) do usvajanja digitalnih blizanaca, videćemo kako nova tehnologija redefiniše način na koji inovatori u industriji projektuju, prave i upravljaju izgrađenim okruženjem. 

Veštačka inteligencija će nastaviti da se prihvata kao svakodnevni alat

Videćemo da praktična primena veštačke inteligencije nastavlja da pravi velike korake u svakodnevnim aplikacijama koje rešavaju probleme u stvarnom svetu. U vodi, rešenja za mašinsko učenje mogu omogućiti projektantima da brzo i precizno predvide mape poplava.

U građevinarstvu, AI alati za pretragu na prirodnom jeziku mogu lako da iznesu informacije koje su timovima potrebne za obavljanje posla. Pravi alati koje pokreće veštačka inteligencija mogu da pomognu timovima da pregledaju i analiziraju velike količine vrednih podataka koje generišu.

Kako se mogućnosti veštačke inteligencije dalje integrišu u svakodnevne radne tokove, kao rešenje Autodesk Assistant, projektanti, inženjeri i izvođači radova će imati slobodno vreme da se fokusiraju na strateški i kreativniji rad. Industrija je željna ovih mogućnosti, jer 44% građevinskih profesionalaca navodi poboljšanje produktivnosti kao vrhunsku upotrebu veštačke inteligencije, sudeći po „State of design and make 2024“ izveštaju kompanije Autodesk.

Tehnologija će podržati održivije rezultate 

Dok izgrađeno okruženje generiše zapanjujuću količinu emisija gasova staklene bašte, građevinski timovi imaju priliku da budu proaktivniji u postizanju svojih ciljeva održivosti uz pomoć tehnologije. Tokom sledeće godine, kontinuirana digitalna transformacija u čitavoj industriji omogućiće firmama da bolje iskoriste svoje projektne podatke, uključujući nove alate koji poboljšavaju ishode održivosti projekta. 

Alati za analizu ugljenika zasnovani na veštačkoj inteligenciji pomažu projektantima da razumeju i mere ugljenični otisak svog materijala i projektnih rešenja od prvog dana planiranja. To znači da arhitekte mogu da razumeju uticaj svojih projektnih rešenja na utelovljeni ugljenik u najranijim fazama planiranja umesto na kraju kada je njihov projekat skoro završen.

Rešenja koja omogućavaju industrijalizovanu izgradnju, koja omogućava proizvodnju za zgrade, pomoći će industriji da brže, kvalitetnije i sa manje otpada isporuči projekte. Već smo videli prednosti industrijalizovanog pristupa izgradnji kroz rad korisnika kao što je kompanija WSP na aerodromu u Mančesteru. WSP je uspeo da smanji broj komponenti koje se koriste za izgradnju svakog strukturalnog aerodromskog čvora sa preko 5000 na samo 67.

Pa to nije prostorno? Ne, geoprostorno je!

Uz pomoć boljih integracija, videćemo više tehnologije koja koristi podatke i kontekst iz stvarnog sveta, omogućavajući bolje rezultate projekata. Dodavanjem GIS (geografskih informacionih sistema) podataka BIM (informaciono modeliranje zgrada) alatima koje dizajneri već koriste, timovi mogu da dizajniraju imajući na umu lokaciju i isporuju projekte koji su održiviji i otporniji. 

Nedostatak svesti o lokaciji i kontekstu može negativno uticati na životni ciklus projekta i angažovanje zainteresovanih strana. Isticanje boljih integracija biće posebno važno za vlasnike infrastrukture i organizacije javnog sektora koje su zadužene da podrže svoje zajednice kritičnom infrastrukturom na koju se mogu osloniti.

Videli smo kako klijenti u transportu premošćuju BIM i GIS alate kako bi pružili veću efikasnost u svojim projektima, pa čak i da koriste analitiku podataka kako bi obezbedili bolja rešenja za nedovoljno opslužene zajednice. S obzirom da se mnoge organizacije javnog sektora suočavaju sa sve složenijim projektima – sa zahtevima koji sežu od životne sredine do društva – biće im potrebne prave informacije kako bi osigurale da projekat u dovoljnoj meri podržava njihove lokalne zajednice. 

Digitalni blizanci i proširena stvarnost postaju sve češći

Očekujte nastavak usvajanja tehnologija koje podržavaju inovacije i saradnju tokom celog BIM životnog ciklusa, uključujući digitalne blizance i proširenu stvarnost (XR). Digitalni blizanci mogu daleko da doguraju opremajući industriju podacima i uvidima u realnom vremenu u svakoj fazi životnog ciklusa projekta.

Vlasnicima i upravnicima digitalni blizanac pomaže da otključaju punu vrednost svojih objekata boljim praćenjem i upravljanjem njihovom imovinom. Videli smo da klijenti uspešno koriste podatke u realnom vremenu i istorijske podatke koje je uhvatio njihov digitalni blizanac da bi iskoristili prednosti kao što je prelazak sa reaktivnog održavanja i operacija na pristupe koj imaju više predviđanja.

XR alati u građevinarstvu će takođe kreirati radne prostore budućnosti – očekujemo da ćemo videti više firmi koje koriste XR tokom sledeće godine za kreiranje impresivnih radnih prostora za pregled dizajna. Ovi virtuelni prostori pružaju geografski udaljenim timovima nov način da komuniciraju sa svojim projektom i sarađuju sa ključnim zainteresovanim stranama. Nudeći novi način za analizu i vizuelizaciju podataka, timovi mogu da pojednostave tokove posla i smanje greške pre nego što izgradnja počne.

Autor: Amy Bunszel

Izvor: Autodesk.com

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ako imate pitanja vezana za Autodesk softvere za građevinsku industriju, molimo vas da nas kontaktirate putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Od 24. do 27. februara 2025. godine se u Nešvilu - USA, održava godišnja Autodesk konferencija „One Team Conference“. Na konferenciji je zvanično objavljeno da je TeamCAD d.o.o. iz Srbije postao deo prestižnog Autodesk Platinum Cluba za 2024. godinu.

TeamCAD je dobio veliko priznanje za posvećenost našeg tima u pomoći klijentima kako bi postigli željene poslovne rezultate. Nagrada je u kategoriji Top Solution Provider in Collections & Vertical Growth u regiji EMEA Emerging / Africa & CIS.

U godini kada slavimo 20 godina od osnivanja, TeamCAD je u grupi od 50 Autodesk partnera iz celog sveta koji su dobili ovo značajno priznanje.

Ovim putem se zahvaljujemo našim klijentima, dragim partnerima, prijateljima, zaposlenima i saradnicima koji nas podržavaju i prate svih ovih godina.

Tempo dizajna, razvoja i proizvodnje proizvoda ubrzava se kao nikada ranije, a potrošači sve više traže od proizvoda. Mnogi proizvodi, kao što su aparati za kafu ili čak zvona na vratima, sada su pametni uređaji, a očekuje se da će kompanije kontinuirano unapređivati ove proizvode, čak i nakon njihovog izlaska na tržište.

Kao rezultat toga, veštačka inteligencija(AI) sve više postaje sastavni deo procesa dizajna, omogućavajući dizajnerima proizvoda da brže i efikasnije unose inovacije. „Industrija dizajniranja i proizvodnje postaje sve konkurentnija“, kaže Džef Kinder, izvršni potpredsednik za razvoj proizvoda i proizvodan rešenja u kompaniji Autodesk.

„Da bi održali ritam, dizajneri i inženjeri se oslanjaju na rešenja kao što je veštačka inteligencija. Traže nove načine da rade i ponovo osmisle svoje pristupe. “

Alati za dizajniranje koje pokreće veštačka inteligencija automatizuju zadatke koji se ponavljaju, olakšavajući donošenje odluka na osnovu podataka i poboljšavaju kreativnost. Dizajneri sada mogu da iskoriste veštačku inteligenciju da generišu alternative dizajna, optimizuju dizajn na osnovu specifičnih kriterijuma i predvide potencijalne probleme pre nego što se pojave.

Ova promena ne samo da ubrzava proces dizajniranja već, kada se pravilno upotrebljava, povećava ukupan kvalitet i funkcionalnost krajnjeg proizvoda. Na tržištu gde su brzina i inovacija najbitniji, AI alati su sada neophodni da bi se ostalo ispred svih.

Trendovi u veštačkoj inteligenciji i nove tehnologije za dizajniranje proizvoda

Korišćenje mašinskog učenja za brži koncept dizajna: Dizajneri u svim oblastima koriste veštačku inteligenciju za brži koncept dizajna. Tradicionalno koncept obuhvata dugotrajno ručno skiciranje i 3D modeliranje, što je često rezultiralo odbačenim radom nakon odabira konačnog dizajna.

Sada timovi mogu da koriste Large language model (LLM) alate da istraže industriju i ciljna tržišta, kao i veštačku inteligenciju za generisanje osnovnih vizualnih koncepata. Ovo štedi vreme i pojednostavljuje brojne procese, uključujući početne prezentacije klijentima i primenu povratnih informacija pre 3D modeliranja.

Japanski startap „Final Aim“ je nedavno sarađivao sa kompanijom Yamaha motor na električnom poljoprivnednom vozilu C451 za lake poljoprivredne radove. „Prvo smo koristili veštačku inteligenciju za „text to text“ metod, kako bismo videli potencijal za dizajnerski koncept i stekli širu perspektivu o budućnosti poljoprivrede,” kaže Jasuhide Jokoi, suosnivač i CDO kompanije Final Aim.

Kada su završena početna istraživanja, Kokoi i tim je koristio generativnu veštačku inteligenciju da istraže vizualne koncepte. „Korišćenjem generativne veštačke inteligencije osmislili smo više od 2.400 različitih dizajnerskih slika za samo nekoliko nedelja“, nastavja on. „Odatle smo suzili na nekoliko sa kojima smo želeli da nastavimo.“ Zatim su koristili Autodesk Fusion da kreiraju 3D modele spremne za proizvodnju, dovršavajući proces za samo dva meseca – vremenski okvir koji se skoro ne može čuti u automobilskoj industriji.

Omogućavanje optimizovanih dizajnerskih opcija pomoću generativnog dizajna: Za razliku od opštih alata za slike koje generiše veštačka inteligencija koji se koriste za inicijalni koncept,  inženjerska alatka za generativni dizajn koristi algoritme i može da proizvede širok spektar dizajnerskih opcija zasnovanih na definisanim parametrima.

To pomaže dizajnerima proizvoda da istraže različite alternative dizajna, koje ne samo da ispunjavaju specifične tehničke zahteve projekta, već često zahtevaju smanjenje težine i manju upotrebu materijala. Uobičajeni rezultati su ušteda vremena i smanjeni materijalni troškovi.

Francuska kompanija za sportsku opremu Decathlon ponovo je osmislila peraje za ronjenje kako bi spojila performanse i održivost, okrećući se za inspiraciju generativnom dizajnu. Tim je napravio na stotine verzija dizajna, analizirajući sve detalje, od raspodele težine do fleksibilnosti.

Rezultat toga su React peraja koja koriste 50% manje materijala i smanjuje ugljenični otisak za 50% u poređenju sa tržišnim merilom. „Generativni dizajn nam je otvorio neistražene horizonte, omogućavajući nam da istražimo dizajnerska rešenja koja su nam ranije bila van domašaja“, kaže Rafael Vis, vođa projekta i dizajner iz kompanije Decathlon.

Konfiguracije: Zamislite da razvijete čitavu liniju proizvoda bez kreiranja novih modela za svaku varijantu. Još bolje, zamislite da pojednostavite svoje proizvodne tokove brzim prilagođavanjem osnovnog dizajna različitim fazama proizvodnje ili materijalima. Konfiguracije u softveru Fusion vam omogućavaju da upravljate višestrukim varijacijama dizajna unutar jednog modela, automatski ažurirajući parametre u svim konfiguracijama.

Na primer, ako dizajnirate ručnu bušilicu u više boja i odlučite da poboljšate ergonomiju drške, ovu promenu možete izvršiti jednom u tabeli konfiguracije i ona će se primeniti na sve varijacije ručne bušilice.

Unik Metal, kompanija za proizvodnju po meru smeštena u Vaterlu, koristi konfiguracije u softveru Autodesk Fusion da kako bi osigurala da se sve opcije dizajna po dimenzijama poklapaju sa prostorom bez kreiranja i uređivanja više zasebnih datoteka dizajna. Osnivač Fransis Deslauriers objašnjava da tim može da kreira svaku konfiguraciju za nekoliko minuta, štedeći vreme i održavajući organizovanost.

Kada budu spremni, jednostavno pošalju link i mogu da vide dizajn u realnom vremenu. Nema potrebe da koristite aplikaciju ili bilo šta drugo. Kupci, dizajneri enterijera i arhitekte to vole“, kaže Deslauriers.

Smanjenje grešaka pomoću automatizovanih ograničenja za crteže: Automatizovani alati za ograničenja automatski primenjuju geometrijska i dimenziona ograničenja na crteže, obezbeđujući da se dizajn pridržava navedenih parametara. Ova nova funkcija u softveru Fusion pomaže u održavanju integriteta dizajna i smanjuje verovatnoću grešaka tokom procesa modeliranja. Usmeravanjem faze skiciranja, dizajneri se mogu fokusirati na usavršavanje svojih ideja i istraživanje novih koncepata, što na kraju dovodi do inovativnijih rešenja.

„Ograničenja crteža upravljaju oblikom i geometrijskim svojstvima crteža, ali njihovo kreiranje zahteva vreme. Kao rezultat toga, ovaj korak se često preskače“, objašnjava Kinder. „To dovodi do ručnog prepravljanja ako ikada promenite orijentaciju, veličinu ili poziciju crteža. Sa automatskim ograničenjem, Fusion analizira crtež i predlaže najbolja ograničenja za održavanje namere dizajna, oslobađajući dragoceno vreme za visoko kvalifikovane dizajnere i inženjere."

Komunikacija o nameri proizvodnje pomoću automatizacije crteža: Ništa ne donosi više frustracije od višestrukih „napred-nazad“ ciklusa izmena inženjerskih crteža na osnovu fabričkih povratnih informacija. Automatizacija crtanja u softveru Fusion koristi veštačku inteligenciju za generisanje detaljnih tehničkih crteža iz 3D modela, značajno smanjujući vreme i trud koji su potrebni za ručno crtanje i uređivanje.

Ova automatizacija obezbeđuje doslednost i tačnost, omogućavajući dizajnerima da brzo ponavljaju i preciziraju svoje dizajne tokom celog procesa projektovanja. Kao rezultat toga, produktivnost je poboljšana, komunikacija sa fabrikama je pojednostavljena, a vreme do plasiranja novih proizvoda na tržište je skraćeno.

Kompanija Photocentric sa sedištem u Velikoj Britaniji dizajnira i proizvodi 3D štampače. Pomoću softvera Autodesk Fusion, Photocentric može lako da sarađuje i jednostavno da ubrza svoj radni tok. Timovi koriste generativni dizajn da procene potencijalne opcije dizajna i onda da automatizuje crtanje i brzo generiše složene crteže koji često zahtevaju brze izmene.

„Alati kao što su automatizovana ograničenja crteža i automatizacija crtanja su praktične mogućnosti veštačke inteligencije koje vas čine produktivnijim“, kaže Kinder.

Iako se čini da se ovih dana veštačka inteligencija infiltrirala u svaku industriju, to je još relativno nova tehnologija sa mnogo više potencijala koji tek treba da se otkrije. Projekat Bernini je najsavremenija istraživačka inicijativa kompanije Autodesk usmerena na unapređenje veštačke inteligencije u dizajnu proizvoda. Ovaj projekat istražuje nove AI metodologije i razvija inovativne alate koji pomeraju granice onoga što je moguće u automatizaciji dizajna. Koristeći jednostavan upit, može brzo da generiše funkcionalne 3D slike, koje se zatim mogu konvertovati u geometriju koja se može uređivati u softveru Fusion.

„Projekat Bernini je pokazatelj toga kako možemo da koristimo buduće modele da povećamo vašu kreativnost, kako možete da prevaziđete sopstvenu inerciju i odete tri koraka dalje u procesu“, kaže Kinder. Autodesk AI Lab u okviru Autodesk Research kontinuirano testira i poboljšava projekat Bernini kako bi dizajnerima pružila najnaprednije i najefikasnije alata koji podstiču inovaciju i efikasnost.

Koršćenje AI alata tokom procesa dizajnirskog procesa postaje ključno da biste ostali na čelu današneg konkurentnog industrijskog okruženja. Alati koje pokreće veštačka inteligencija pomaže timovima da donose pametnije odluke, predvide šta sledi i istraže nove mogućnosti. „Veštačka inteligencija je svuda i promeniće način na koji radite“, kaže Kinder.

„Dok se vaša trka nastavlja, možete se osloniti na Autodesk da će biti jedan korak ispred kao pobednik koji zadaje tempo.“

Tekst: Aishwarya Balamukundan

Izvor: Autodesk.com

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ako imate pitanja vezana za platformu Fusion, molimo vas da nas kontaktirate putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

TeamCAD je učestvovao na ADFT Meetup Banja Luka 2025, konferenciji koju je organizovao naš partner kompanija GeoInova, koja se danas održala u Banja Luci u okviru manifestacije REAL EXPO 2025 i jedan je od najznačajnijih događaja iz oblasti arhitekture i građevinstva u regionu.

Pažnja je bila usmerena na održivost, digitalizaciju i pametna rešenja, kao i moderne pristupe i tehnologije koje redefinišu budućnost - BIM tehnologije za povećanje produktivnosti, ali i optimizaciju resursa kroz inovativne digitalne alate.

TeamCAD je predstavio Vladimir Guteša, direktor razvoja, koji je tokom izlaganja okupljene upoznao sa rešenjem BIM Real Estate, ali i projektom PavleS koji sjedinjava Internet of things (IoT) tehnologiju i Autodesk BIM rešenja. Aplikacija omogućava da zgrada postane „pametnija“ i da se tako ostvare velike uštede na čišćenju prostorija, jednostavno kontrolišu temperatura i vlažnost u prostoru, prati statusa prozora i još mnogo toga.

Zahvaljujemo se kompaniji GeoInova i Tijani Savović na pozivu i čestitamo na odlično organizovanom događaju i gostoprimstvu.

Ukoliko želite da „opametite“ svoj fabrički, prodajni, magacinski, proizvodni ili kancelarijski prostor, a samim tim ostvarite brojne koristi koju ova tehnologija nudi, pišite nam na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.