Saveti za učenje i razvoj veština u BIM-u
- Hristina Antić
- Vesti
- Pogodaka: 574
Opšte prisutna BIM euforija koja vlada usled velikog broja benefita njegove primene, o kojima smo govorili u ranijim tekstovima, a takođe i zbog planiranog uvođenja zakonske obaveze, motiviše veliki broj ljudi da ovu tehnologiju usvoji i implementira je u svoje radne tokove. Upravo tu, na samom početku, u fazi učenja i savladavanja procesa, usled njegove složenosti i opširnosti dolazi i do prvih poteškoća.
Šta, kako i zašto su neka od osnovnih pitanja sa kojima se suočava svako ko poželi da zakorači u svet BIM-a i njime u potpunosti ovlada, te ćemo se u okviru ovog teksta pozabaviti upravo ovim pitanjima, kako bi dali dobre početne smernice osobama koje ovoj tehnologiji tek pristupaju ili onima koje žele da svoje pozicije u njoj dodatno utvrde.
Ono što se u logičkom sledu postavlja, naravno, kao prvo pitanje jeste ZAŠTO?
Odgovor na ovo pitanje može se pronaći u samom razumevanju BIM procesa. Kako bi ispravno pristupili i usvojili jedan novi radni proces, neophodno je razumevanje kako njegovih prednosti, tako i izazova koje njegova implementacija donosi. Ukoliko postoje bilo kakve nedoumice u vezi ovog pitanja, detaljnije o ovoj temi možete pročitati u našim ranije objavljenim tekstovima.
Ukoliko je odgovor na prvo pitanje poznat, sledeće ključno pitanje jeste ŠTA?
Ovo na prvi pogled jednostavno pitanje u sebi, zapravo, ima kompletan sadržaj BIM procesa sa svim njegovim različitim varijantama. Osnova svakog BIM-a jeste, naravno, poznavanje i različitih BIM softvera, koji nam poput alata omogućavaju obavljanje određenih zadataka. Usled velikog broja različitih disciplina i strana na projektima, kao i proizvođača softvera, na tržištu postoji i veliki broj različitih BIM alata koji su nam na raspolaganju.
Odabir onoga ŠTA nam je neophodno i što treba savladati nije uvek jednostavan zadatak u moru BIM alata, stoga, potrebno je primeniti određeni sistem eliminacije baziran na različitim kriterijumima, kako bismo pronašli pravo rešenje koje u potpunosti odgovara našim potrebama:
- Kriterijum geografske lokacije:
Ovaj faktor ne utiče toliko na tip samog softverskog alata, koliko na njegovog proizvođača, jer u različitim delovima sveta više su ili manje popularni softveri različitih proizvođača. Ovu činjenicu treba uzeti u obzir prilikom odabira kako se ne bi pojavio problem obučavanja za nešto što na prostoru na kome delujemo nije ustaljena i uobičajena praksa i što će u velikom broju slučajeva dovesti do problema kompatibilnosti sa saradnicima.
- Kriterijum kompatibilnosti sa saradnicima:
U praksi se dešavaju i situacije da na jednom prostoru više orijentisanom ka određenom proizvođaču softverskih alata, postoje kompanije koje u svojoj delatnosti koriste alate drugih proizvođača, najčešće usled baziranosti njihove poslovne delatnosti na drugom geografskom području. U tom slučaju treba obratiti pažnju na kompanije sa kojima ostvarujete saradnju, kako bi pravilno ispratili specifične zahteve tržišta na kome radite, bez obzira na vašu fizičku pripadnost određenom geografskom prostoru.
- Kriterijum zanimanja i uloge pojedinca:
Zanimanje pojedinca u mnogome definiše i njegove potrebe za odgovarajućim softverskim alatom. Na nivou zanimanja definiše se tip BIM softvera koji su pojedincu neophodni. Ovde se prvenstveno misli na to da li je pojedinac iz oblasti arhitekture, instalacija, građevine itd. Na primer, Autodesk Revit kao moćan BIM softver za visokogradnju namenjen je svim strukama, ali kao platforma ne bi odgovarao nekome ko se bavi niskogradnjom, takva osoba morala bi kao bazno rešenje da koristiti na primer Autodesk Civil 3D. Početnici usled nerazumevanja mogućnosti određenih softverskih rešenja, posežu često i za onima koja im nisu od značaja.
Uloga pojedinca takođe je bitna, jer osim primarne uloge definisane zanimanjem, pojedinci na projektima mogu imati i dodatne sekundarne uloge shodno potrebama. Dodatne uloge mogu biti vezane za kolaboraciju i koordinaciju na projektima, organizaciju projekta, različite vrste simulacija, itd. U ove svrhe često su u upotrebi dodatni pomoćni BIM alati čije poznavanje nije neophodno svima.
Ukoliko se odluka o tome ŠTA nam je od interesa donosi bez neke postojeće uloge, saradnje ili tržišta na kome se deluje, onda se ona bazira na faktoru zanimanja. Odabir proizvođača softvera u ovom slučaju nije toliko kompleksan i najopravdanije je odlučiti se za softvere iz palete proizvoda kompanije Autodesk, kako oni na globalnom nivou zauzimaju najveći udeo tržišta, pa je samim tim i zajednica ljudi okupljenih oko ovih proizvoda najveća, čime se znatno olakšava proces učenja i podrške neophodne na početku.
Ukoliko su odgovori na pitanja zašto i šta jasni, prelazi se i na poslednje pitanje, a to je KAKO? Postoji nekoliko različitih pristupa učenju i savladavanju BIM tehnologije:
- Samoobuka
Samoobuka predstavlja najčešće prvi korak pri savladavanju bilo koje veštine i svakako da je njen značaj u čitavom procesu veoma veliki, jer se prvenstveno bazira na želji i motivaciji pojedinca da određenom veštinom ovlada. Ali ovakav pristup često je nepotpun usled određenih ograničenja, od kojih bih na prvom mestu istakao efikasnost. Velika količina vremena je neophodna da se određeni nivo korisnog znanja stekne na ovaj način, bez stručnog mentorstva, prestavlja glavnu manjkavost samoobuke kao metode sticanja znanja.
- Obuka
Pod ovim se misli na obuku sa jasno definisanim planom i programom, vođenu od strane stručnog instruktora. Ovakav metod učenja u praksi se ubedljivo pokazao kao najdelotvorniji i najefikasniji. Uz mentorstvo u toku obuke, kao i direktan kontakt i komunikaciju sa instruktorom, polaznici obuke neophodne veštine savladavaju znatno efikasnije. Ovakvim uslugama bavi se upravo i TeamCAD, gde se grupama ljudi ili pojedincima znanje prenosi na način usavršavan desetinama godina u našem trening centru.
- Praksa
Praksa, odnosno učestvovanje na projektima je svakako najupečatljiviji metod za sticanje znanja i veština u oblasti BIM-a, ali se bez prethodne obuke ne preporučuje, jer se veoma često usled nepotpune samoobuke i prakse steknu loše navike upravljanja softverom, koje je kasnije, čak i kroz mentorisanu obuku, teško ispraviti. Praksa predstavlja idealan metod učenja i usavršavanja BIM veština, ali samo ako je prethodno podržana odgovarajućom obukom i praćena neophodnim formalnim znanjima.
- Konsultacije
Nakon obuke, u početnoj fazi prakse, često se suočavamo sa izazovima koji zahtevaju dodatnu podršku. Primena stečenih znanja na realnim primerima može izazvati poteškoće koje korisnici ne mogu samostalno rešiti. U takvim situacijama, angažovanje mentora može biti od velike pomoći. Mentori su tu da pruže podršku i pomognu korisnicima u rešavanju konkretnih praktičnih problema i ovo je, takođe, jedna od usluga koju TeamCAD pruža, gde naši inženjeri aktivno učestvuju u rešavanju konkretnih izazova zajedno sa korisnicima.
- Kontinuirano usavršavanje
U toku prakse, kada se nivo znanja pojedinca podigne na određeni viši nivo, sama svest pojedinca o nedostacima i ograničenostima znanja postaje veća, pa se samim tim i nova znanja, stečena na bilo koji od prethodno navedenih metoda, usvajaju lakše i brže.
Važno je imati na umu da je BIM više od same upotrebe softvera. To je promena paradigme u načinu razmišljanja i rada u građevinskoj industriji. BIM implementacija zahteva i promene u organizaciji projektnog tima, kao i uspostavljanje novih procesa i standarda rada.
Ovo može biti izazovno za pojedince i organizacije koje su navikle na tradicionalne metode rada, ali dugoročno gledano, BIM donosi brojne koristi u vidu veće efikasnosti, smanjenja troškova i poboljšane saradnje među članovima tima. Upravo iz ovog razloga vidimo da sticanje znanja o upotebi BIM softvera nije dovoljno za implementaciju BIM procesa u određeno radno okruženje.
Ova činjenica u kompanijama veoma često predstavlja veliki problem, jer se sam BIM proces shvata olako, i njegova implementacija se poistovećuje sa upotrebom određenog softvera ili određene grupe softvera.
Da bi se ta novostečena znanja upotrebe BIM softvera pravilno koristila i stavila u ispravan koncept jednog funkcionalnog radnog procesa, potrebno je uspostaviti mentorstvo i podršku unutar organizacije koja bi pomogla korisnicima da prilagode opšte principe BIM-a specifičnim potrebama i procesima kompanije. To zahteva angažovanje svih nivoa organizacije, od menadžmenta do operativnog tima.
Ukoliko podrška ili mentorstvo ne mogu da se organizuju kroz angažovanje iskusnih pojedinaca u samoj organizaciji, praktikuje se i angažovanje spoljne saradnje što predstavlja još jednu od usluga koje pruža TeamCAD.
BIM implementacija kao usluga, osim klasične obuke, predstavlja upravo i dodatno mentorstvo na nekom od realnih projekata, kako bi prelaz sa jednog načina rada na BIM proces rada bio što efikasniji.
Ovim su pokrivene sve bitne faze u savladavanju BIM procesa i usvajanju BIM tehnologije. Odgovaranjem na tri osnovna pitanja, ZAŠTO nam je BIM potreban, ŠTA to od BIM-a je nama neophodno, odnosno za koju BIM nišu se opredeljujemo i KAKO ćemo da realizujemo nas proces učenja, tj definisanje nekakve strategije za implementaciju BIM-a, dobijamo sveobuhvatan pristup usvajanja BIM tehnologije i postavljamo osnovu za uspešnu implementaciju BIM-a u radne procese.
Autor: Aleksa Mandić, Master inženjer mašinstva, Autodesk Medior AEC Application Engineer
Ukoliko vas zanima BIM implementacija, softver Autodesk Revit ili kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.
