VESTI

• Toyota redizajnira ramove sedišta za budućnost, povećavajući bezbednost, komfor i održivost.
• Koristili su rezultat generativnog dizajna u oblicima koje ljudski dizajneri ne bi smislili, dok uklapaju parametre dizajna kao što su oblik i težina.
• Alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji oživljavaju koncept, kreirajuću jednostavne, prelepe proizvode koji su laki za korišćenje i imaju funkcije koje korisnici žele. Umetnost balansiranja dizajna, sigurnosti i udobnosti automobila uključuje dosta složenosti – posebno kada se radi o dodavanju prostora ograničenoj oblasti. Kompanija Toyota odgovara na zahtev tržišta da oslobodi više prostora u kabini stvaranjem tanjih i lakših sedišta.

„Dok je trenutni ram sedišta projektovan da odgovori na zahteve jačine sa pouzdanom proizvodnjom, teško ga je napraviti da bude tanji“, kaže Šinsuke Omori, projektni menadžer u odeljku za dizajn enterijera odeljenja za vizualni dizajn kompanije Toyota Motor Corporation. „Dizajneri inače ne rade na samom ramu sedišta, ali radije na njega dodaju materijale, i to je ograničavajuće.“

Ali Omorijev dizajnerski tim može da istraži idealne oblike i funkcije sedišta bez brige o trenutnom obliku predstavljenih ramova za automobile. „Ovog puta smo želeli da dizajniramo novi ram koji može da izvrši uticaj, a i poveže komercijalne automobile u bliskoj budućnosti, iako je i dalje u fazi naprednog razvoja“, kaže Omori. „Iako dizajneri misle da to nije izvodljivo, ovaj projekat je samo za napredni razvoj. Pa smo morali da učinimo da bude donekle izvodljiv“

Ram za sedišta budućnosti

Mnogi zahtevi moraju biti ispunjeni za sedišta u vozilima koja se brzo kreću, a na vrhu liste je obezbediti bezbednost i udobnost putnika. Smanjenje težine i održivost takođe čine ovaj zadatak složenijim. „Ono na šta smo sada usmerili pažnju je balansiranje između udobnosti, održivosti, smanjenja težine i dizajna“, kaže Omori.

Generativni dizajn, tehnologija zasnovana na veštačkoj inteligenciji dostupna u softveru Autodesk Fusion 360, dobro se uklapa u ovo balansiranje. „Kada sam shvatio da se generativni dizajn koristio za izradu vešanja trkačkih automobila, mislio sam da je to interesantno“, kaže Omori. „Činjenica je da može da dođe do oblika na koji ljudski dizajneri nikada ne bi pomislili, a koji odgovaraju uslovima, pa su automobili lagani i snažni.

Mislio sam da možemo da napravimo da dizajn bude starinski, a moderan – odabirom i balansiranjem najboljih konstrukcija koje dizajneri ne bi osmislili sa snažnom pozadinom koja ispunjava potrebne uslove.“

Dizajniranje novog rama sedišta počinje razvojem koncepta koji bi osigurao više prostora u kabini. Uobičajen pravougaoni oblik rama sedišta ima ravnu konstrukciju, ali su dizajneri testirali ideju da se optimizuje ram dovođenjem središnje konstrukcije u centar. Za putnike na zadnjim sedištima debelo sedište, nalik na zid ispred njih, činilo je da prostor deluje manje, pa je tim pokušao da poveća to područje kako bi obezbedio širi prostor ispred njihovih nogu.

Sigurnost automobilskog sedišta je od neophodna i ram sedišta mora da ima snagu i čvrstinu. U slučaju sudara, putnici se kreću sa velikom snagom, sigurnosni pojasevi se povlače i jake sile deluju na određene oblasti iz različitih pravaca. U nekim slučajevima, ljudi sa zadnjeg sedišta mogu da udare u prednje sedište.

Pronalaženje najefikasnijeg dizajna

“Nakon unošenja ovih zahteva, rešenja generativnog dizajna su često na prvi pogled neočekivana“, kaže Omori. „Ali kada pogledamo dalje, pravimo male modifikacije kako napredujemo. Bilo je slučajeva gde proporcije i ravnoteža nisu prvo lepo izgledali, pa smo namerno pokušali da pomerimo dizajn u određenom pravcu tako što smo izveli manja podešavanja na određenim oblastima.

„Uvek postoji kompromis između onoga što dizajner želi da uradi i onoga što generativni dizajn napravi“, on nastavlja. „Na primer, manipulisanje odnosima i ravnotežom dovodi do problema sa dinamikom ili do povećanja težine“. Bilo je potrebno tri ili četiri meseca da se dizajn završi, a Omori je blisko sarađivao sa Satošijem Janagisavom iz studija Triple Bottom Line kako bi završio proračune.

„Zabavno je videti različite obrasce oblika kojih se dizajneri ne sete“, kaže Omori. „To ne prestaje da me fascinira. Iznenađujuće je i interesantno videti kako male razlike mogu da dovedu do sasvim drugačijih oblika i mislim da je to jedna od prednosti generativnog dizajna.“ Ali da bi se napravili lagani proizvodi, takođe vam je potrebno znanje o srodnim oblastima i materijalima. Sa svim ovim ulaznim informacijama moguće je smanjiti težinu određenih delova. Tim sada radi u saradnji sa inženjerima u okviru kompanije da razvije novi dizajn korišćenjem generativnog dizajna.

Omori kaže da tim projektuje ram sedišta sa mogućnošću ugradnje u proizvedeno vozilo. Kreiranje ovog rama sedišta zahteva 3D štampač, što povećava troškove. Kako su trenutni ramovi sedišta efikasno napravljeni ustanovljenim proizvodnim metodama, biće potrebna dalja proučavanja načina proizvodnje rama pomoću presovane proizvodnje dok takođe uključuju koncepte generativnog dizajna. „Kako smo stekli dosta znanja iz ovog projekta, mislim da postoji mogućnosti da se to ostvari“, on kaže.

Sa veštačkom inteligencijom, ključ je u konceptu

Prema Omoriju, vredan predlog proizvodnje presom za masovnu proizvodnju može da promeni budućnost automobila. „Današnja sedišta su napravljena sa idejom najvećeg zajedničkog imenioca za smeštanje tela različitih veličina, a teško je napraviti nešto optimalno i udobno za sve ljude“, on kaže.

Sa ovim tipom novog dizajna, biće moguće da se ista kičma sedišta zadrži za različite veličine sedišta i onda napravi da ostatak odgovara stasu korisnika korišćenjem 3D štampača, na primer. Trenutna sedišta su napravljena od sasvim drugačijeg materijala, kao što su metalni okviri, uretan i koža, ali Omori kaže da je bi bilo izazovno upariti monomaterijale sa generativnim dizajnom.

Ovaj način dizajniranja bi bilo najlakše realizovati ako se prvo koristi u ograničene svrhe, on kaže: „Na primer, ako ga ograničimo na mobilnost pri malim brzinama, možemo da smanjimo zahteve. Ukoliko postoji specijalno okruženje u kojem se brzina automatski kontroliše, mislim da bi to mogao da bude prvi korak i da ga postepeno širimo na obična vozila.

Toyota u svom dizajnerskom toku rada aktivno eksperimentiše sa alatima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, uključujući i generativni dizajn. „Veoma smo slobodni da to ovde radimo“, kaže Omori. „U okviru istog odeljenja radimo dizajniranje i planiranje stvari koje nemaju nikakve veze sa automobilima. Važno je da nas stimulišu i druga odeljenja. Ovi alati će preusmeriti našu pažnju u budućnost i osnovni koncept će postati važniji. Alati će postati sve bitniji, ali moramo da izoštrimo naš fokus na to koju vrstu forme želimo da napravimo – i koja je namera, značenje i funkcija iza te forme – kako bismo se razlikovali.

„Važno je napraviti jednostavne, prelepe i jasne proizvode koji su laki za korišćenje i imaju funkcije koje kupci žele“, nastavlja. U tom smislu, mislim da je najvažnije prvo odlučiti šta želite da radite i da razjasnite pravac i koncept koji želite da usvojite kao Toyota Design, a ne da ga određuje alat. Sve dok alat odgovara konceptu, koristiću sve što je dostupno da napravim najbolji mogući proizvod.“

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi softvera Fusion 360 ili vas zanima neki od naših kurseva, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Proširenje IFC 4.3 za Civil 3D 2024 omogućava građevinskim inženjerima i projektantima da dele podatke i kontekste za otvorenu isporuku projekta i lokalizaciju.

Za arhitektonske, inženjerske i građevinske firme koje rade sa složenim podacima interoperabilnost softvera menja stvari. Otvoreni formati podataka kao što je IFC omogućava podacima da precizno prelaze sa različitih softverskih platformi, pojednostavljujući projektovanje i inženjerske tokove rada.

Kompanija Autodesk je dugi niz godina posvećen interoperabilnosti i otvorenim standardima, usklađujući svoje proizvode kao što su softveri Revit i Civil 3D sa IFC ažuriranjima ubrzo nakon njihovog predstavljanja. Pokrenula je 1994. godine Alijansu za industrijsku interoperabilnost koja je na kraju postala globalna organizacija buildingSMART, u koju je Autodesk i dalje aktivno uključen. BuildingSMART je ključan u proširenju koristi od digitalnog modelovanja zgrada (BIM) postavljanjem openBIM standarda za otvorenu razmenu podataka.

IFC 4.3 za Civil 3D: napredak otvorene razmene podataka

Otvorena razmena podataka pomaže zaštiti dugovečnosti infrastrukturnih modela za dugotrajne projekte, kao što su nadogradnja puteva, železnica i električnih mreža. IFC je ključan aspekt otvorene razmene podataka, koji se široko koristi tokom razvoja urbanog građevinarstva.

Međutim, iako je IFC format podataka poslednjih godina ušao u upotrebu za modelovanje infrastrukture, nije postojao standard za način na koji su objekti definisani. IFC 4.3 se bavi ovim problemom tako što definiše jasan okvir kako se železnica, putevi i auto-putevi, a do neke mere i vodeni putevi, definišu, kategorišu, klasifikuju i modeluju.

Dodatak IFC 4.3 za softver Civil 3D predstavlja podršku za uvoz i izvoz AutoCAD objekata i glavnih Civil 3D objekata, uključujući hodnike, mostove, kao i mreže cevi pod pritiskom i gravitacijom. Pored novih funkcija koje donose Civil 3D 2023 i ažuriranja za 2024, ovo će značajno pojednostaviti projektovanje i digitalno modelovanje infrastrukture.

Veća preciznost za isporučivanje otvorenih digitalnih projekata

Najvažnije je što IFC 4.3 format adresira pitanja preciznosti u srcu interoperabilnosti građevinskog inženjerstva.

Infrastrukturni modeli često uključuju brojeve sa šest ili sedam cifara pre decimale i greške u zaokruživanju između različitih programa mogu značajno da izmene tačnost podataka. IFC 4.3 format omogućava daleko više preciznih geometrijskih modela sa boljom podrškom za ujednačeno projektovane koordinatne sisteme.

Ovo je najznačajnija promena u isporučivanju infrastrukturnih projekata od razvitka PDF formata, omogućavajući besprekoran prelazak pravog 3D modela između različitih softvera i dopuštajući korisnicima da projektuju direktno iz modela.

Pomoću proširenja IFC 4.3 programi bolje podržavaju automatizovane radne tokove, proširenu stvarnost i saradnju širom projektnih timova. Na primer, železnički koridor projektovan na softveru Civil 3D može besprekorno da se prebaci na drugi projektni alat kako bi se uradio projekat signalizacije ili elektrifikacije. Isti model može da se prenese u softver za analizu – za građevinske faze, izračunavanje potrebne količina materijala ili zemljanih radova – bez poslova redizajniranja koji su različitim timovima obično potrebni kako bi prikupili podatke u format koji mogu da pročitaju.

Razvijen za infrastrukturnu zajednicu

Mnoge od funkcija u dodatku IFC 4.3 za softver Civil 3D su proistekle iz povratnih informacija korisnika iz alfa i beta testiranja. Na primer, jedan od korisnika je zahtevao efikasniji način skladištenja podataka o površinama u IFC, dok je drugi želeo da koristi svojstva crteža iz softvera AutoCAD da definiše IFC podešavanja projekta.

Jedna velika organizacija je želela fleksibilan i moćan komplet pravila, lak za podešavanje za mapiranje podataka iz-Civil 3D-u-IFC i mapiranje parametara iz Civil 3D-u-IFC, jer je vlasnik i upravnik zemljišta zahtevao određene komplete podataka. Ove funkcije, kao odgovor na probleme koje su prijavili rani korisnici, tretirane su kao prioritet, razumevajući kako je IFC 4.3 dodatak oblikovan kako bi odgovorio na potrebe svojih korisnika.

IFC 4.3 napred vodi građevinsku industriju

Mnogi regioni širom sveta sada se obavezuju ili su se već obavezali da IFC 4.3 koriste u infrastrukturnim projektima, čineći mogućnost rada sa IFC 4.3 modelima ključnom stavkom za nadmetanje kompanija na građevinskim infrastrukturnim projektima.

Usvajanje IFC širom sveta

Standardizacija isporuke je sve važnija kako se infrastrukturna industrija okreće ka tokovima rada zasnivanim na cloud tehnologiji kao što je usluga „Parametri“ u softveru Revit.
Posedovanje jednog projektnog fajla u standardizovanom formatu koji može biti prosleđen u softver za analizu i podešavanje drastično smanjuje potrebu za preradama između različitih faza infrastrukturnih podataka. Ovo smanjuje troškove i rokove dok povećava preciznost i pojednostavljuje radne tokove.

Ažuriranje IFC 4.3 za softver Civil 3D predstavlja značajan napredak, vodeći digitalnu transformaciju tako što poboljšava interoperabilnost. Kako više država i organizacija usvaja IFC 4.3, postaje značajnije za kompanije da rade sa ovim podacima otvorenih formata kako bi ostali konkurentkinji.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi Autodesk softvera Revit, Civil 3D i AutoCAD ili vas zanima neki od naših kurseva, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Automatizacija podstiče razgovore o industrijskim robotima, produktivnosti, troškovima i brigama na poslu. Iako automatizacija ima ključnu ulogu u digitalnoj transformaciji dizajnerske i proizvodne industrije, naše usvajanje na globalnom nivou možda nije tamo gde bi trebalo da bude.

Kao i kroz istoriju, automatizacija menja sve. Trenutni napredak ukazuje na blistavu budućnost, pa je možda automatizacija način da se uklone neki od poduhvata koji ne dodaju vrednost, što može da nam da više slobodnog vremena.

Ako se pogleda infrastruktura razvijenog sveta, shvatićemo da ima mnogo stvari koje treba obnoviti, kao što su trošni mostovi i putevi u lošem stanju. U zemljama u razvoju je neophodno izgraditi novu infrastrukturu: prugu, puteve, tunele i mostove. Ipak, nema dovoljno sirovih materijala i novca da se stvari urade na način na koji su rađene u prošlosti.

U međuvremenu, očekuje se da svetska populacija do 2050. godine dostigne skoro 10 milijardi, sa 75% ljudi koji žive u velikim gradovima. Ti ljudi, polovina će ih biti srednja klasa, generisaće više zahteva za energijom jer će kupovati više automobila, frižidera i generalno više stvari. Ovo zvuči kao loše predskazanje za planetu sa nesigurnim resursima, ali u sutrašnjem svetu poslovanja, povećanje izgradnje i proizvodnje postiže se korišćenjem iste količine ili manje resursa nego danas.

U automatizovanom svetu, tehnologija će povećati efikasnost i smanjiti otpad dok daje većem broju ljudi više projekata.

Automatizacija ne eliminiše ljude, umesto toga ona otklanja zadatke koji se ponavljaju i otvara put za kreiranje zadataka koji daju veću vrednost i koji vode do rasta poslovanja. Kako automatizacija ubrzava, kompanije će moći na osnovu podataka da donesu odluke koje će ih pomeriti na konkurentniju poziciju i inovativniju, otporniju budućnost.

Razmislite o ovome: kada su 1967. godine prvi put predstavljeni bankomati, mnogo ljudi je predviđalo kraj bankarskim službenicima. Do trenutka kada su osamdesetih godina bankomati postali normalna pojava, broj bankarskih službenika je porastao i nastavio da raste, dok 2006. godine nije dostigao maksimum. U Latinskoj Americi je trend da se zadaci koji se obavljaju ručno, zamenjuju tehnologijom.

Jasno je da je u poslednjih 50 godina automatizacija u građevinarstvu neverovatno napredovala i danas je na privilegovanom položaju da pomogne rešavanju nekih problema u tom sektoru. Na taj način će doprineti prevazilaženju problema manjka kvalifikovane radne snage, privlačenju mlađe generacije koja je naklonjenija radu sa naprednim tehnologijama.

Takođe će pomoći da radna mesta budu bezbednija za sve radnike i da se putem prikupljanja podataka poboljšaju uvidi i analize. I možda najvažnije, može da pomogne da se izbori sa trenutnom globalnom krizom stanovanja. Takođe, sa poboljšanjima kao što su robotika, automatizacija fabrika, 3D štampa i generativni dizajn, mogu biti smanjena ograničenja projekta i procesa u proizvodnoj i građevinskoj industriji.

Ovo su sve dobre vesti za poslodavce, pa ipak tu je debata kako će automatizacija radne snage uticati na fabričke i građevinske radnike. Radna snaga mora da se prilagodi, bilo putem obuke da izvršava sofisticiranije poslove ili prelaskom u discipline u razvoju. Svakako će roboti u proizvodnoj i građevinskoj industriji preuzeti neke zadatke koji se stalno ponavljaju ili su nemogući, zamenjujući ljudske poslove, ali era povećanja automatizacije i robotike donosi dobre vesti.

Uzbudljivo je vreme da se bude inženjer: možete da dizajnirate nove proizvode koji su jeftiniji, efikasnije proizvedeni i fokusiraniji na automatizaciju. I zbog toga što roboti u radnoj snazi mogu da naprave stvari koje ljudi ne mogu, inženjeri imaju više prilika da istraže više ideja i naprave više proizvoda.

Poslodavci će imati važnu ulogu, jer mogu da smanje razdaljinu između učenja i rada. Ako uspemo u nastojanjima da ljudima promenimo način razmišljanja i usmerimo ih u pravcu učenja, možemo dobiti nove prilike i stalno napredovati. Takođe, predviđanje procene poslova, veština i kompetencija u budućnosti može da pomogne ljudima da uče na odgovarajući način.

Automatizacija pomaže da utičemo na svet kako bismo bolje projektovali i gradili, jer poslodavci kreću ka automatizaciji sa pristupom zasnovanom na platformama, gde će im povezanost podataka pomoći da ostvare bolje rezultate.

Automatizacija će omogućiti dve stvari: transformisaće postojeće industrije i kreiraće sasvim nove. Kao rezultat toga, populacija budućnosti će morati da se prilagodi na sofisticiranije radno okruženje, iz tehnološke perspektive. Poslodavci će potrošiti više vremena na interakciju sa tehnologijom nego što to čine danas. Bez obzira na budućnost kreiranja stvari, automatizacija će otvoriti svet mogućnosti.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi Autodesk softvera ili vas zanima neki od naših kurseva, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Svi korisnici softvera Autodesk Inventor znaju čemu služi komanda „Filet“, ali da li je razumete i koristite na pravilan način?

Ako ste ikada naišli na situaciju da se zaobljenje ne može uraditi bez obzira na to što vam se čini da ste sve parametre dobro uneli, onda nam se pridružite na vebinaru koji će u detalje pokriti ovu problematiku i koji će vam pokazati kako razrešiti probleme pri korišćenju komande „Filet“ u softveru Autodesk Inventor.

Tema : INVENTOR FILETI

Termin održavanja: 06.06.2023. god. u 10.00 časova
Planirano trajanje: 60min
Predavač: Nedeljko Šovljanski, master inženjer mašinstva i Autodesk Application Engineer MFG

Učešće na webinaru je besplatno, a broj mesta ograničen.

Ukoliko ste zainteresovani, molimo Vas da se prijavite na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. tako što ćete poslati svoje ime, prezime i naziv firme.  

TeamCAD je bio jedan od učesnika sjajne ADFT konferencije Autodesk: Designing Future Together koja se 24.5.2023. godine održala u u dvorani Europa INTERA Tehnološkog Parka u Mostaru. 

Događaj je okupio veliki broj zainteresovanih koji su imali prilike da čuju 8 predavanja i panel diskusiju. Okupljenim gostima, korisnicima i zainteresovanima za Autodesk proizvode, stručnjaci iz Češke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije su preneli svoja bogata iskustva u korišćenju softvera, ali i prezentovali najmodernije trendove iz oblasti kao što su građevinarstvo, arhitektura i inženjerstvo.

Među predavačima je bio naš inženjer Nedeljko Šovljanski koje je govorio o na temu „Primena MFG Autodesk kolekcije u procesnoj industriji“, ali i naš direktor razvoja Vladimir Guteša koji je govorio o BIM tehnologiji i našoj aplikaciji PORTIR. U panel diskusiji su učestvovali naši inženjeri Nenad Kovačević i Vuk Vukanić koji su sa drugim panelistima razgovarali o važnosti primene BIM tehnologije u modernom poslovanju.

Zahvaljujemo se kompaniji INOVA Geoinformatics Group što nas je pozvala da učestvujemo na ovoj zanimljivoj i odličnoj organizovanoj konferenciji.

Ukoliko ste zainteresovani za BIM, najam Autodesk softvera, ili vas zanima neki od naših kurseva, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43  ili preko kontakt forme. 

Od ekrana osetljivih na dodir do virtualne stvarnosti, saznajte kako tehnologija i podaci u maloprodaji oblikuju dizajn prodavnica budućnosti i iskustva kupaca.

Kupovina je nekada bila društvena trgovina u kojoj su kupci obavljali poslovne transakcije ne samo sa gotovinom, nego i kvalitetom.

Nigde to nije očigledno kao u najranijim robnim kućama koje su arhitekte projektovale tako da budu destinacije za kupovinu. Londonska robna kuća Harrods, osnovana 1849. godine, ima sedam spratova, koji obuhvataju skoro 93.000 kvadratnih metara u više o 330 odeljenja. Robna kuća je 1898. godine postavila jedne od prvih pokretnih stepenica na svetu, 1902. godine otvorila svetski čuvenu salu hrane i do sedamdesetih godina 20. veka prodavala egzotične kućne ljubimce, kao što su mladunci lavova.

„Kroz izložbe, prikaze, predavanja i zabavne spektakle, robne kuće su definisale način života dok su nudile potrepštine i luksuz, koji se podrazumevao“, piše Džen Vitaker, autorka knjige Service and Style: How the American Department Store Fashioned the Middle Class.

Danas maloprodajne radnje nisu palate, one su relikvije. Zahvaljujući pogodnostima koje donosi kupovina preko interneta, pregledanje robe po prodavnici više nije privilegija, umesto toga se shvata kao teret. Ali ne isključujte još prodavnice od cigle i maltera. Studija koju je 2014. sproveo A.T. Kerni otkrila je da 90% kupaca preferira da lično kupi proizvod. Čak 94% ukupne maloprodaje se generiše u prodajnim objektima – uprkos širenju prodaje preko interneta.

Kako bi osigurali da kupovina u prodavnicama ostane važna, bendovi ne pokušavaju da se takmiče sa tehnologijom, već da je iskoriste. Ako dizajneri i tehnologija uspešno sarađuju, rezultat može biti novo zlatno doba maloprodaje.

Senzori u prodavnici pružaju podatke o navikama kupaca

Tehnologija će ispuniti buduće prodavnice na najmanje dva plana. Prvo – infrastruktura prodavnice – biće vidljiva kupcima, ali neprocenjiva prodavcima, sudeći po Džordžu Šou, potpredsedniku istraživanja i razvoja u kompaniji RetailNext, kompaniji smeštenoj u San Francisku koja pomaže maloprodaji da skupi i analizira podatke u prodavnici.

„Ceo svet se sve više vodi podacima, a maloprodaja nije izuzetak“, objašnjava Šou, koji kaže da će maloprodaja budućnosti koristiti senzore u prodavnici da prikupe vredne informacije o kupcima i velike podatke. Među senzorima već raspoređenim u prodavnicama, na primer je:

• Beacon uređaj. Beacon uređaji emituju radio talase poznate kao Bluetooth niskoenergetski signali. Kada ih prime mobilni uređaji u fizičkoj blizini, mogu da registruju lokaciju i izazivaju aktivnost na osnovu lokacije. Prodavci mogu da usmere kupce na određen proizvod ili odeljenje, na primer, ili im pošalju im porukom kupon za proizvod. Mogu da koriste isti hardver da prate pokrete kupaca, utvrđujući kako se kreću kroz prodavnicu i koja odeljenja i izloženu robu posećuju.
• Video kamere. Prodavci sve više koriste video za obaveštavanje kupaca. Prodavci mogu da koriste video analitiku i tzv. kompjuterski vid da odrede starost kupca, pol, rasu, da broje kupce, da prate dužinu redova na kasama i servisnim šalterima, i da proračunaju vreme boravka kod izložene robe i rafova.
• RFID tagovi. Prodavci koji koriste RFID tagove na proizvodima imaju bolji uvid u inventar, što može biti korisno za višekanalnu kupovinu, omogućavajući kupcima da kupe proizvode na mreži i preuzmu ih u prodavnici. U kombinaciji sa beacon uređajima prodavci mogu da koriste RFID za povezivanje označenih proizvoda sa pojedinačnim kupcima koji ih preuzimaju, dajući uvid o tome ko je šta kupio.
• Svetlosna komunikacija. Komunikacija podržana LED svetlima ili VLC emituje jedinstvene svetlosne obrasce koje pametni telefoni registruju kamerom, što daje prodavcima alternativu beacon tehnologiji.
• Wi-Fi za goste. Kada se kupac poveže na Wi-Fi u prodavnici, prodavci mogu da sračunaju broj Wi-Fi uređaja prisutnih u prodavnici; analiziraju njihovu aktivnost i dužinu ostanka i utvrde da li ponavljaju posete određenim prodavnicama ili grupi prodavnica, pa čak i kada i koliko često se ti ponovni posetioci vraćaju.

4 tehnologije koje menjaju kupovinu

Tehnologija će takođe biti okrenuta kupcima, sudeći po Aleksu Šejpli, direktor odeljenja za projektovanje arhitektonske firme CallisonRTKL iz Sijetla, specijalizovane za projektovanje prodavnica. 

„Ono što utiče na nova maloprodajna iskustva su integrisane tehnologije koje bukvalno utiču na prostor i način na koji neko može da kupuje i vrši transakcije“, kaže Šejpli. Uključujući primere:

• Pokretna prodajna mesta. Širenje mobilnog plaćanja i sistema pokretnih prodajnih mesta znači da će više prodavnica zameniti tradicionalne prodajne šaltere sa prodavcima sa tabletima raspoređenim po radnji.
• Virtualna stvarnost. Prodavci mogu da koriste kacigu za virtualnu stvarnost kako bi sproveli imerzivno prikazivanje proizvoda u virtualnom svetu ili za obilaske virtualnih salona. Takođe mogu da koriste proširenu stvarnost za slojeve kompjuterski generisanih elemenata na slike iz stvarnog sveta – uključujući sopstveni odraz na ogledalima u kabinama za probu, pomažući tako kupcima da vizualno isprobaju odeću. Home Depot i IKEA su samo dve od mnogobrojnih maloprodajnih radnji koje već koriste tehnologiju proširene stvarnosti kako bi pokazali kupcima kako bi nameštaj izgledao u njihovim domovima.
• Ekrani na dodir. Prodavci mogu da koriste pametne kioske i ekrane na dodir kako bi stvorili interaktivno prodajno okruženje, omogućavajući kupcima da detaljno nauče o proizvodu ili brendu tako što će ih angažovati na vizualnom i taktilnom nivou.
• Projektovanje medija. Nova tehnologija projektovanja omogućava prodavcima da kombinuju fizičke proizvode sa digitalnim medijima – uključujući slike, video, zvuk, tekst, pa čak i tvitove – bez upotrebe pametnih ekrana; kada kupac podigne proizvod sa stola, senzor aktivira projektor tako da sto postaje ekran na dodir.

Korišćenje podataka i tehnologije za projektovanje prodavnica budućnosti

Od beacon tehnologije do ekrana na dodir, tehnologija u prodavnici će u osnovi promeniti način na koji su projektovane.
„Ne znam tačno kako će izgledati prodavnice budućnosti, ali senzori će biti deo svake izgrađene prodavnice“, kaže Šou. „Moći ćemo da koristimo podatke iz tih senzora da shvatimo kako treba da izgleda putanja kretanja po prodavnici i da iterativno optimizujemo dizajn prodavnice – najverovatnije u hodu.“

Projektanti prodavnica moraće da misle ne samo o zahtevima hardvera – npr. gde da postave beacon tehnologiju – već i kako da iskoriste inteligenciju koju donose. Ako podaci pokazuju da kupci kupuju u prodajnim centrima, na primer, projektanti će morati da razviju rešenja – novi dizajn enterijera, oznake, vizualnu prodaju – da ih dovedu do okoline prodavnice.

„Dizajneri moraju da promene način razmišljanja“, nastavlja Šou. „Više se ne radi o instinktu, o tome šta ste naučili u dizajnerskoj školi, pa čak ni o iskustvu na tom polju; već je važno šta vam govore podaci.“

Podaci kažu da kupci žele da idu napred vraćajući se nazad: kao njihovih preci koji su posećivali robnu kuću Harrods, oni žude za prodavnicama koje imaju iskustvenu, a ne transakcionu prirodu.

„Ako su širok izbor i poređenje cena najvažniji pokretači potrošača, onda je kupovina na mreži najbolja“, kaže Šejpli. „U maloprodajnim radnjama ponovo vidimo pojavu prostora kojim se pokušava povezivanje sa potrošačima na emotivnom nivou. Brendovi žele da generišu bazu obožavalaca, ne samo bazi kupaca; da bi se to postiglo, potrebno je da se naprave imerzivna i relevantna iskustva.“

Zbog toga što kombinuje podatke kupaca sa iskustvenom arhitekturom glavna prodavnica „Watches of Switzerland“ u ulici Regent u Londonu – oko 3km od robne kuće Harrods – savršeno ilustruje novonastali spoj tehnologije, brendinga i dizajna. Projektovana od strane firme CallisonRTKL pomoću softvera Autodesk AutoCAD, trospratna prodavnica, sa skoro 1580 kvadratnih metara, otvorena 2014. godine, pod jednim krovom ima tri različita prodajna okruženja, od kojih je svako projektovano da privuče različite kupce: entuzijaste, poznavaoce i kolekcionare.

Veliki izložbeni paneli i interaktivni ekrani na dodir omogućavaju kupcima da istraže istoriju pojedinačnih brendova. Visokotehnološki prostor takođe služi kao privatan prostor za specijalne događaje.

„Prodavnica Watches of Switzerland je više od prodavnice satova“, kaže Džeradl Olburi, direktor CallisonRTKL kancelarije u Londonu. To je prodavnica precizno projektovana, kao švajcarski satovi koje predstavlja“.

Nekadašnje prodavnice su svoju raskoš dugovale kako dizajnu, tako i robi. Da bi preživele, čini se da prodavnice budućnosti moraju postupiti isto tako.

Ukoliko ste zainteresovani za najam softvera AutoCAD 2024 ili vas zanima neki od naših kurseva, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43  ili preko kontakt forme. 

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica