VESTI

Proces projektovanja u građevinskoj industriji se dramatično promenio u poslednjih nekoliko decenija. Kada se osvrnemo na istoriju, osnovna baza izrade projekata se nije mnogo menjala. Drugom polovinom 20. veka i širom upotrebom računarskih tehnologija, čovek je počeo sa razvijanjem bržeg, efikasnijeg i preciznijeg načina projektovanja. Najčešće su korišćeni CAD sistemi, ali BIM tehnologija dolazi na red brzo i u velikim razmerama.

Do tada, CAD sistemi su modernizovali proces. Umesto paus papira, koristimo slojeve u programu koji su kreirani od strane svakog pojedinca ili svake discipline u projektu. Sastanci koordinacije i prepiske su neizbežni, naročito u rešavanju sudara između disciplina u projektovanom objektu. Obratićemo pažnju i na anotacije unutar projekta, što nam za primer daje da svaka izmena zahteva promene kotnih linija. 

Ako znamo definiciju BIM-a, i ako znamo da je zasnovan na virtuelnom 3D modelu objekta, kao jedinom izvoru svih informacija unutar projekta, dolazimo do saznanja da iz jednog objekta lako dolazimo do svih informacija neophodnih za tehničku dokumentaciju.  

Možemo se osvrnuti na tradicionalnu izradu tehničkih crteža, gde lako uviđamo razlike između BIM-a i tradicionalnog.  

Svaka izmena u tradicionalnom projektovanju zahteva posebno izdvojeno vreme, za šta ćemo navesti primer da, kako za osnovu objekta, tako i za presek, moramo iznova da iscrtavamo svaki segment prikaza u koji je uključena izmena. 

Procena troškova za građevinske troškove počinje vremenski intenzivnim procesom sabiranja komponenti iz izrađenih crteža. Proces je podložan ljudskoj grešci, a greške dovode do naknadnih troškova.

Arhitektonsko i inženjersko projektovanje je zadatak za timove stručnjaka kao što su: inženjeri instalacija, arhitekte, građevinski inženjeri i menadžeri projekta. Svaka promena i modifikacija objekta direktno utiče na svaki inženjerski segment, na svaku disciplinu. BIM nam u ovim situacijama dolazi kao jednostavno i efektivno rešenje - kroz bolju komunikaciju, lakše pronalaženje najboljih rešenja i brzo otklanjanje potencijalnih problema, ali i drastično kraće vreme izmene i dorade unutar projekta.

BIM tehnologija nastoji na tome da se što bolje prilagodi svakoj disciplini, ali i da nam omogući zajednički pregled svih segmenata unutar projekta - stručnjak koji projektuje konstruktivni deo lako može da ima uvid u instalacije stručnjaka koji projektuje ventilacione sisteme. 

Nedostatke tradicionalnih metoda nalazimo u brojnim situacijama, kao što su dugotrajni i dugi vremenski rokovi u odnosu na BIM. Verovatnoća ljudske greške se značajno povećava, što rezultira netačnostima u finalnom projektu.

Tradicionalni (2D) crteži mogu biti izazovni za shvatanje ljudima van profesije, kao što su dizajn i tehničko nerazumevanje. Veliki procenat grešaka se pronalazi iz verbalne, ali i pismene komunikacije, a iz toga nam proizilaze greške unutar projekta i kašnjenja sa rokovima. 

Jedan od ključnih segmenata BIM tehnologije je rana identifikacija problema u projektovanju, što nam omogućava veću kreativnu slobodu u početnoj fazi projekta, jer u hodu možemo kreirati izmene i tako da ne menjaju tok projekta ili drastično povećaju vreme. 

BIM softveri kao što je Revit, mogu se praktikovati na daljinu, ne postoji isključivo lokalna upotreba.

Ako se osvrnemo na svakako najbitniji faktor, cena projekta se smanjuje za 20%, dok je vreme izrade projekta umanjeno za čak do 50% u odnosu na tradicionalan način. 

Na kraju zaključujemo da upotrebom BIM tehnologije simuliramo izgradnju i rad novog objekta, a kroz parametre dobijamo i prikupljamo podatke od apsolutnog značaja za podizanje budućeg objekta. 

Autor: Bojan Uskoković, inženjer pejzažne arhitekture, BIM modelar

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa alatom za projektovanje Revit ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

BIM (Building Information Modeling) predstavlja novu paradigmu u građevinskoj industriji, pristup koji omogućava digitalno modelovanje, upravljanje i deljenje informacija tokom celokupnog životnog ciklusa jednog projekta.

Ideja iza stvaranja i razvoja tehnologije neophodne da bi se ovakav savremeni pristup u praksi primenio, rasprostranio i na kraju uveo kao standard, proizilazi iz već odavno nastale potrebe da se građevinska industrija transformiše i napravi novi veliki tehnološki iskorak u planiranju, projektovanju, izvođenju i održavanju.  

U ovom tekstu istražićemo koji su to ključne koristi koje ova tehnologija donosi, kako pojedincima, tako i organizacijama okupljenim oko građevinske industrije.

Dobrobiti za pojedince

Osnovni benefiti koje BIM tehnologija donosi pojedincima mogu se razvrstati u dve različite oblasti. Na prvom mestu postavljaju se efikasniji i tačniji rad. Upotreba savremenih alata, ukidanje ili bar smanjenje broja aktivnosti koje se ponavljaju i njihovom automatizacijom, kao i istovremeni rad svih struka na zajedničkom centralizovanom digitalnom modelu, omogućavaju brži protok tačnih informacija i napredniju komunikaciju, a takođe i sveobuhvatnu saradnju između različitih strana i disciplina koje učestvuju na jednom projektu.  

Efikasniji rad sa sobom povlači, naravno, i veću produktivnost, smanjen rizik od nesporazuma, grešaka i izmena na projektu, što na kraju rezultuje tačnom i preciznom dokumentacijom, a samim tim i projektima visokog kvaliteta.

Ali, osim efikasnijeg i tačnijeg rada koje BIM pruža, još jedna od njegovih značajnih koristi za pojedinca jeste i profesionalni razvoj. Korišćenje BIM tehnologije podrazumeva i korišćenje velikog spektra različitih softverskih rešenja, a kako je gradijent razvoja ove industrije još uvek veoma visok, to podrazumeva stalna usavršavanja i obuke koje doprinose profesionalnom razvoju pojedinca i poboljšavaju njegove veštine.  

U takvom okruženju stalnog tehnološkog napretka, od krajnjih korisnika tehnologije zahteva se povećana budnost i spremnost za usvajanje novih znanja, što u potpunosti sprečava mogućnost pojedinca da postane statičan i zatvoren za promene koje oblikuju svakodnevni život i poslovno okruženje.

Dobrobiti za organizacije

Vidimo da su koristi koje pojedinac dobija upotrebom BIM-a veoma značajne, a kako je pojedinac gradivni deo svake organizacije, lako možemo doći do zaključka da i same organizacije u građevinskoj industriji takođe imaju mnogo koristi od implementacije BIM tehnologije. 

Na prvom mestu nalazi se svakako bolje upravljanje resursima i troškovima. Izradom preciznih digitalnih modela i simulacija može se sa velikom tačnošću izvršiti identifikacija troškova i optimizacija raspodele resursa, što pomaže u smanjenju nepotrebnih troškova i povećanu profitabilnosti projekata. Na ovaj način, pronalaženjem potencijalnih problema pre nego što oni postanu stvarni, može se vršiti i precizno upravljanje rizicima, gde smanjujemo mogućnosti kašnjenja ili prekoračenja budžeta.  

Pored toga, BIM omogućava bolje upravljanje održavanjem. Kroz detaljne informacije o svakom elementu objekta, vlasnici i upravitelji mogu efikasnije planirati održavanje, identifikovati potencijalne probleme i produžiti životni vek objekta.

Stvaranje palete novih usluga na nivou organizacija, koje je ostvarivo isključivo usvajanjem BIM procesa omogućava kompanijama da prošire polje svoje delatnosti i povećaju konkurentnost na tržištu.

Konačno, BIM može doprineti i poboljšanju reputacije organizacija. Kroz efikasnije projekte, bolje upravljanje resursima i smanjenje rizika, organizacije mogu izgraditi reputaciju pouzdanog i inovativnog partnera, što može dovesti do novih poslovnih prilika i rasta. 

U zaključku, BIM donosi brojne koristi, kako pojedincima, tako i organizacijama u građevinskoj industriji, kroz integraciju informacija, povećanu produktivnost, bolje upravljanje resursima i troškovima, smanjenje rizika i poboljšano upravljanje održavanjem. On transformiše projektovanje, izvođenje i održavanje građevinskih objekata, doprinoseći na taj način efikasnijoj i održivijoj industriji. 

Autor: Aleksa Mandić, Master inženjer mašinstva, Autodesk Medior AEC Application Engineer

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa alatom za projektovanje Revit ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

BIM (Building Information Modeling) predstavlja kolaborativni proces koji integriše informacije o projektu i omogućava svim učesnicima da zajedno rade na planiranju, projektovanju i izgradnji projekata kroz pametan 3D model. BIM se često koristi u građevinskoj industriji kako bi se postigla bolja komunikacija između različitih disciplina i poboljšala ukupna efikasnost projektovanja i izgradnje.

Kako bismo razumeli šta sve podrazumeva jedno BIM rešenje, prvo je potrebno objasniti šta ga sve čini. Bez obzira na softver koji koristimo, ova tehnologija se zasniva na nekoliko ključnih komponenti, od kojih su najbitnije:  

1. BIM model – 3D prikaz zgrade ili objekta, odnosno 3D model za koji se vezuju dodatne  informacije o zgradi, o kojima će biti više reči dalje u tekstu. U poređenju sa klasičnim 2D CAD konceptom, trodimenzionalna reprezentacija gabarita i geometrije objekta omogućava sveobuhvatni uvid u dizajn objekta, bolju vizuelizaciju, time i lakšu komunikaciju između različitih stručnjaka uključenih u proces projektovanja. 
2. BIM autorski softver – alatke za 3D dizajn koji organizuje model po objektima, parametrima i međusobnim odnosima, s ciljem dobijanja što preciznije virtuelne reprezentacije predmeta u realnosti. Obično kad je u pitanju BIM autorski softver, imena koja se najčešće pominju među profesionalcima su Revit, ArchiCAD i Allplan. 
3. Parametarski objekti – svaki element modelovan u BIM programu u sebi sadrži, pored sopstvene geometrije i položaja u odnosu na druge elemente, i dodatne informacije – parametre. U skladu s potrebama, ti parametri mogu da se odnose na analizu osvetljenja, geografske informacije, količine, svojstva građevinskih komponenti (proizvođač, vrsta proizvoda, cena, očekivani životni vek elementa itd.), fazu izgradnje itd. Izmena ili prilagođavanje bilo kog od elemenata će biti registrovana na nivou cele građevine i sve faze će se automatski prilagoditi toj promeni. 
4. Integracija podataka – kako ne postoji granica vrsti i količini informacija koje BIM projekat može da sadrži, efektivno baratanje istim je bitno za postizanje optimalnih rezultata. Zahvaljujući tome što je svaki BIM objekat jedinstvena instanca, različiti prikazi dobijeni iz istog 3D modela će automatski biti konzistentni tj. Informacije će biti tačne i međusobno usklađene. Pored toga, moguće je primeniti alatke za sortiranje i filtriranje u svrhe izrade procene troškova, količine materijala i naručivanja. 
5. Dostupnost informacija i kolaboracija – definišuća karakteristika BIM-a je postojanje jedinstvenog virtuelnog informacijskog modela kom mogu pristupiti svi učesnici projekta, od projektanata različitih struka (arhitekte, građevinci, mašinski inženjeri itd.), do izvođača i investitora. U procesu projektovanja, svaki od profesionalaca unosi potrebne informacije specifične za pojedinu struku, te se u procesu projektovanja mogu uvideti i rešiti potencijalni problemi, pre samog početka gradnje. Ovim putem se ostvaruje ušteda vremena, smanjuju gubici i izbegava nepotrebno višestruko unošenje informacija.

Primena BIM tehnologije se može pratiti kroz četiri ključna nivoa, rangiranih od 0 do 3: 

Nivo 0 - Označava period pre pojave BIM-a. U ovom stadijumu, jedini način rada je korišćenje 2D CAD-a, a komunikacija među učesnicima na projektu teče putem papira ili elektronskih sredstava. 

Nivo 1 - Dolazi do kombinacije 3D i 2D pristupa, prvenstveno zbog potrebe za korišćenjem 2D CAD-a u pripremi tehničke dokumentacije i dobijanje dozvola. Kolaboracija između projektnih disciplina ne postoji, svaka disciplina proizvodi, objavljuje i održava svoje podatke. 

Nivo 2 - Učesnici koriste 3D modele, ali ne rade na jednom, već svako radi na individualnom modelu. Za komunikaciju i kolaboraciju koristi se zajednički, otvoren i nezavisan format datoteke (npr. IFC format). Ovo je trenutno najviše implementirani nivo na međunarodnom tržištu, za koju su razvijene smernice i standardi rada. 

Nivo 3 - Ova faza predstavlja integrisani rad svih disciplina kroz upotrebu jednog zajedničkog projektnog modela smeštenog u zajedničkom informacijskom okruženju (CDE). Svim učesnicima je omogućen pristup i uređivanje tog modela, što eliminiše rizik od konflikta informacija. Ova faza i sistem rada poznati su u literaturi kao "Open BIM". 

Autor: Tara Badnjar, Inženjer arhitekture, AEC Junior Application Engineer

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa alatom za projektovanje Revit ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Verovatno ste do sada čuli više različitih mišljenja šta je to BIM. Jedno od najčešćih objašnjenja je da je BIM u stvari 3D Model, BIM jednako Revit, BIM je softver, BIM služi samo za arhitekte i još mnogo drugih netačnih i nepotpunih informacija.

Building Information Modeling (BIM) je veoma opšti pojam, ali skraćeno možemo reći da je BIM modelovanje informacija o zgradama, odnosno to je pojam koji opisuje proces kreiranja i upravljanja digitalnim informacijama tokom životnog ciklusa projekta. 

BIM predstavlja kolaborativni proces koji omogućava svim učesnicima na projektu - arhitektama, inženjerima, investitorima, izvođačima, proizvođačima da zajedno rade na planiranju, projektovanju i izgradnji projekata kroz pametan 3D model. Pruža realne informacije u realnom vremenu u svakoj fazi procesa.  

BIM, u celini, obuhvata proces u kojem svi učesnici na projektu međusobno sarađuju i dele jednu jedinstvenu bazu podataka.

Prava snaga BIM-a zasniva se upravo na informacijama. Jedan od ključnih rezultata BIM metodologije je Informacioni Model (IM) koji predstavlja digitalan opis elemenata od kojih se objekat sastoji. 

Sve informacije priklupljene od početka planiranja projekta do samog završetka, nisu samo skladištene informacije, ne predstavljaju samo bazu podataka.

Ovakva baza podataka omogućava invenstitorima, menadžerima, inženjerima i drugim zainteresovanim stranama da donose unapred odluke zasnovane na podacima pre i nakon završetka izgradnje objekta.

Na dijagramu su jasno prikazani BIM nivoi koji trenutno postoje. Svaki od ovih akronima, 2D, 3D, 4D, 5D i 6D na dijagramu vrstu neposredno dostupne informacije u projektu.

Informacije u projektu generalno možemo da dobijemo na dva načina – posrednim putem što predstavlja klasičan, uobičajen način ili neposrednim putem koji je karakterističan za BIM. Ključna stvar vezana za BIM je da dolazimo do određenih informacija neposrednim putem kroz BIM model.  

Iz ovoga možemo da zaključimo da BIM skala opisuje stepen međusobne povezanosti informacija u projektu i pruža nam uvid upravo u određenu vrstu informacija - neposredno dostupnu vrstu informacija.  

Zašto je BIM važan?

Pre svega BIM unapređuje i poboljšava kolaboraciju i komunikaciju između učesnika na projektu, poboljšava vizualizaciju i preciznost projektovanja, povećava efikasnost i produktivnost, uključuje mogućnost detekcije sudara između različitih komponenti zgrade. BIM metodologija omogućava i efikasno upravljanje resursima.  

Uopšteno, BIM pruža niz prednosti koje mogu unaprediti efikasnost i preciznost građevinskih objekata. Pristupom zajedničkoj platformi koja je dostupna svim zainteresovanim stranama i deljenjem informacija o projektu, BIM doprinosi smanjenju grešaka i unapređenju komunikacije i kolaboracije. Takođe, unapređenjem preciznosti i efikasnosti, BIM ima ulogu i u smanjenju troškova građevinskih objekata. 

Prema statistici, primena BIM-a u građevinskoj industriji dovodi do smanjenja troškova za 10%, smanjenja verovatnoće grešaka u budžetiranju za 40% i skraćuje vreme izgradnje objekata za više od 10%. Implementacijom procesa BIM-a ukupno vreme za izradu projekata može da se smanji za 20-50%.

U budućnosti, BIM i građevinska industrija će nastaviti da se razvijaju kako bi odgovorile na zahteve vezane za povećanu efikasnost, održivost i inovacije. Najveći izazov biće svakako usvajanje BIM tehnologija i konstantno unapređenje saradnje među različitim zainteresovanim stranama. Takođe, sve veća primena novih tehnologija kao što su veštačka inteligencija (AI) i virtualna realnost (VR) odigraće ključnu ulogu u unapređenju BIM metodologije, u cilju maksimiziranja benefita ovog revolucionarnog pristupa. 

Autor: Aleksandra Bajin, Master inženjer građevinarstva, Autodesk Medior AEC Application Engineer.

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa alatom za projektovanje Revit ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Kao što je krajem prošle godine najavio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, od 1. januara 2028. godine tehnička dokumentacija za objekte preko 10.000m2  bruto razvijene građevinske površine obavezno se izrađuje u BIM tehnologiji. 

Krajnji rok za primenu ovog zakona je već sad objavljen sa ciljem da projektni biroi mogu da se na vreme pripreme za ovu veliku promenu. Prilikom usvajanja izmеna i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, najznačajnija promеna sе ticala upravo primene BIM digitalnе mеtodologijе.  

BIM tеhnologija je važna i zato što u narednom periodu slеdi donošеnjе Zakona o održavanju infrastrukturе, jer BIM implementacija i digitalizacija pružaju najbolje uvide u svе elemente bitne za održavanjе infrastrukturnih objekata. 

Implementacijom zakona o BIM tehnologiji, Srbija ide u korak sa međunarodnim standardima u građevinskoj industriji, što otvara vrata internacionalnim projektima i investicijama. 

Bitna činjenica je da su u toku pregovori sa Privrednom komorom Srbije o kreiranju podsticaja, kako bi BIM tehnologija lakše mogla da se nabavi i koristi. 

A šta je to BIM? 

BIM (Building Information Modeling) tehnologija omogućava sveobuhvatno i precizno modeliranje objekata u virtualnom prostoru, pružajući projektantima i inženjerima jasnu sliku celog projekta i pre početka radova. Na ovaj način se smanjuje rizik od grešaka, optimizuju se resursi i ubrzava proces planiranja, što dovodi do značajnog smanjenja troškova i skraćivanja troškova izgradnje. 

BIM omogućava kreiranje digitalnih modela objekata sa svim relevantnim informacijama o materijalima, opremi i održavanju. Ovakav pristup pojednostavljuje procese održavanja i renoviranja objekata, povećavajući njihovu dugovečnost i smanjujući potrebu za popravkama. 

Ovaj način rada podstiče bolju komunikaciju između svih učesnika u projektu, uključujući arhitekte, inženjere, izvođače radova i investitore, pa tako unapređuje saradnju između timova, smanjuje nesporazume i olakšava rešavanje potencijalnih problema. 

Kako doći do BIM-a? 

Korišćenje BIM tehnologije u Srbiji nije novost. TeamCAD poseduje bogato iskustvo u ovoj oblasti i tu je da vam pomogne da vaš put ka implementaciji BIM tehnologije bude što brži i jednostavniji. 

TeamCAD je Autodesk gold partner i skoro 20 godina se bavi  prodajom vrhunskih Autodesk softvera, od koji je za BIM najvažniji Revit, program koji je glavni alat za rad u BIM-u. Možete biti sigurni da ste kod nas dobili originalan, legalan softver koji će vam olakšati rad i ubrzati projektovanje.  

Pored prodaje softvera, pružamo i tehničku podršku koja će vam pomoći da rešite svaki problem na koji naiđete tokom rada. 

Pošto želimo da osposobimo naše klijente da koriste sve neophodne mogućnosti koje ovi softveri nude, vršimo brojne obuke, webinare, radionice i nudimo konsultantske usluge. 

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Revit ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.