Proces projektovanja u građevinskoj industriji se dramatično promenio u poslednjih nekoliko decenija. Kada se osvrnemo na istoriju, osnovna baza izrade projekata se nije mnogo menjala. Drugom polovinom 20. veka i širom upotrebom računarskih tehnologija, čovek je počeo sa razvijanjem bržeg, efikasnijeg i preciznijeg načina projektovanja. Najčešće su korišćeni CAD sistemi, ali BIM tehnologija dolazi na red brzo i u velikim razmerama.

Do tada, CAD sistemi su modernizovali proces. Umesto paus papira, koristimo slojeve u programu koji su kreirani od strane svakog pojedinca ili svake discipline u projektu. Sastanci koordinacije i prepiske su neizbežni, naročito u rešavanju sudara između disciplina u projektovanom objektu. Obratićemo pažnju i na anotacije unutar projekta, što nam za primer daje da svaka izmena zahteva promene kotnih linija. 

Ako znamo definiciju BIM-a, i ako znamo da je zasnovan na virtuelnom 3D modelu objekta, kao jedinom izvoru svih informacija unutar projekta, dolazimo do saznanja da iz jednog objekta lako dolazimo do svih informacija neophodnih za tehničku dokumentaciju.  

Možemo se osvrnuti na tradicionalnu izradu tehničkih crteža, gde lako uviđamo razlike između BIM-a i tradicionalnog.  

Svaka izmena u tradicionalnom projektovanju zahteva posebno izdvojeno vreme, za šta ćemo navesti primer da, kako za osnovu objekta, tako i za presek, moramo iznova da iscrtavamo svaki segment prikaza u koji je uključena izmena. 

Procena troškova za građevinske troškove počinje vremenski intenzivnim procesom sabiranja komponenti iz izrađenih crteža. Proces je podložan ljudskoj grešci, a greške dovode do naknadnih troškova.

Arhitektonsko i inženjersko projektovanje je zadatak za timove stručnjaka kao što su: inženjeri instalacija, arhitekte, građevinski inženjeri i menadžeri projekta. Svaka promena i modifikacija objekta direktno utiče na svaki inženjerski segment, na svaku disciplinu. BIM nam u ovim situacijama dolazi kao jednostavno i efektivno rešenje - kroz bolju komunikaciju, lakše pronalaženje najboljih rešenja i brzo otklanjanje potencijalnih problema, ali i drastično kraće vreme izmene i dorade unutar projekta.

BIM tehnologija nastoji na tome da se što bolje prilagodi svakoj disciplini, ali i da nam omogući zajednički pregled svih segmenata unutar projekta - stručnjak koji projektuje konstruktivni deo lako može da ima uvid u instalacije stručnjaka koji projektuje ventilacione sisteme. 

Nedostatke tradicionalnih metoda nalazimo u brojnim situacijama, kao što su dugotrajni i dugi vremenski rokovi u odnosu na BIM. Verovatnoća ljudske greške se značajno povećava, što rezultira netačnostima u finalnom projektu.

Tradicionalni (2D) crteži mogu biti izazovni za shvatanje ljudima van profesije, kao što su dizajn i tehničko nerazumevanje. Veliki procenat grešaka se pronalazi iz verbalne, ali i pismene komunikacije, a iz toga nam proizilaze greške unutar projekta i kašnjenja sa rokovima. 

Jedan od ključnih segmenata BIM tehnologije je rana identifikacija problema u projektovanju, što nam omogućava veću kreativnu slobodu u početnoj fazi projekta, jer u hodu možemo kreirati izmene i tako da ne menjaju tok projekta ili drastično povećaju vreme. 

BIM softveri kao što je Revit, mogu se praktikovati na daljinu, ne postoji isključivo lokalna upotreba.

Ako se osvrnemo na svakako najbitniji faktor, cena projekta se smanjuje za 20%, dok je vreme izrade projekta umanjeno za čak do 50% u odnosu na tradicionalan način. 

Na kraju zaključujemo da upotrebom BIM tehnologije simuliramo izgradnju i rad novog objekta, a kroz parametre dobijamo i prikupljamo podatke od apsolutnog značaja za podizanje budućeg objekta. 

Autor: Bojan Uskoković, inženjer pejzažne arhitekture, BIM modelar

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa alatom za projektovanje Revit ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.