Proizvodna industrija se suočava sa nekoliko izazova u 2023. godini usred već usporene ekonomije. Inflacija, prekid lanaca snabdevanja, penzionisanje radnika, nedostatak radne snage i velika potražnja kupaca daju signal da su teška vremena pred nama.
Ali nije sve propalo. Vodeći proizvođači pretvaraju izazove u šanse, ubrzavaju digitalnu transformaciju i modernizuju svoje radno okruženje za narednu generaciju zaposlenih u proizvodnji. Čitajte dalje kako biste saznali kojih je to 5 ključnih industrijskih trendova sa kojima će se suočiti proizvodnja u 2023. godini. I otkrijte kako da u skladu sa tim optimizujete svoje poslovanje kako biste postigli dugoročni uspeh.
5 ključnih trendova u proizvodnji za 2023.
1. Usporena ekonomija
Sa recesijom ili bez nje, ekonomske aktivnosti će nastaviti da usporavaju tokom prve polovine 2023. godine. Visoka inflacija će još više povećati cene sirovih materijala, struje, transporta i plata. Ova sumorna ekonomska perspektiva dolazi u vreme stalne nesigurnosti lanaca snabdevanja.
Rat između Ukrajine i Rusije, udružen sa nedostatkom radne snage (više o ovome kasnije) učinili su da je proizvode i delovi teže napraviti, a i skuplji su. Prema kompaniji Accenture, problemi u lancima snabdevanja mogu da dovedu do gubitka od 920 miliona evra BDP-a širom evrozone.
Da bi se borili protiv inflacije i problema u lancu snabdevanja, proizvođači moraju da smanje potrošnju. Ali kako?
- Uspostavite preglednost podataka od kraja do kraja da biste utvrdili područja koja su neefikasna.
Proizvođači koji povezuju ljude, procese i sisteme putem koenzistentne digitalne niti mogu dobiti uvid u celokupan proizvodni proces u realnom vremenu. Mogu da identifikuju uska grla i neefikasnosti i preduzmu brze, odlučne mere kako bi smanjili kašnjenja i rasipanje resursa.
- Ulažite u tehnologiju koja povećava efikasnost i smanjuje troškove.
Proizvođači moraju da razmišljaju dugoročno i pronađu tehnološka rešenja da bi preživeli ovaj trenutni pad, sledeći, pa i onaj nakon njega. Simulacije, inženjerska automatizacija i internet stvari (IoT) će imati najveći uticaj.
- Simulacija i digitalni blizanci
Pomoću simulacije i digitalnih blizanaca, proizvođači mogu da koriste kompjutere da virtualno analiziraju proizvode, procese i drugu fizičku imovinu. Brže je, temeljnije i daleko jeftinije nego pravljenje fizičkih prototipa i njihovo testiranje u stvarnom svetu. To znači da proizvođači mogu da sa manje ulaganja brže predstave nove proizvode.
- Projektna i inženjerska automatizacija
Inženjerska automatizacija pojednostavljuje i automatizuje zadatke koji se ponavljaju. Poboljšavaju efikasnost dizajna i smanjuje troškove radne snage i protraćene resurse. Dragoceni inženjeri mogu da potroše manje vremena na sitne zadatke koji se ponavljaju i preusmere energiju na ono što je važno, povećavajući obim i inovativnost svojih rezultata.
- Industrijske internet stvari (IIoT)
Internet stvari predstavljaju mrežu fizičkih objekata sa ugrađenim senzorima koji prikupljaju i razmenjuju podatke. Proizvođači mogu da iskoriste moć internet stvari kako bi optimizovali proizvodne procese i skratili vreme zastoja putem predviđanja održavanja. I sve bez ljudskog doprinosa.
2. Masovni otkazi i dalje traju
Trend masovnih otkaza tokom koga je na hiljade radnike dobrovoljno napustilo rad u proizvodnji radi boljih plata i ravnoteže između poslovnog i privatnog života, ostavio je sektor bez talenata. Loša vest je da taj trend nije završen.
Proizvodnu industriju čekaju teška vremena. Takmičenje za talente će biti žestoko. Sudeći po skorašnjem izveštaju kompanije PwC, jedan od pet radnika kaže da će „prilično verovatno“ i „vrlo verovatno“ da će promeniti poslodavca u narednoj godini.
Kako proizvođači treba da odreaguju?
Proizvođači treba da imaju ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti poslovanja. Odgovornost leži na proizvođačima da tokom naredne godine naprave moderno, raznoliko i autentično radno okruženje prikladno za novi svet poslovanja. Da bi privukle, angažovale i zadržale talente, kompanije treba da ponude fleksibilnost posla, konkurentnu platu i koristi koje podstiču zdravu ravnotežu između posla i privatnog života.
3. Generacija „bumera“ odlazi u penziju (i niko ne želi da ih zameni)
Trenutni jaz u veštinama dodatno pogoršava starenje radne snage u proizvodnoj industriji i penzionisanje „bejbi bumera“ (generacije rođene između 1946. i 1964. godine). Skoro jedna četvrtina radne snage proizvodnog sektora ima 55 i više godina, a kako se penzionišu, industrija gubi značajnu količinu znanja, veština i stručnosti.
Realnost je da mlađim generacijama odraslim u digitalnom svetu (milenijalci i generacija Z) proizvodna industrija jednostavno nije privlačna. Kompanije kao što je KETIV rade na revitalizovanju američke proizvodnje, ali obrazovni sistem i dalje ne uspeva da pripremi mlađe ljude za karijeru u proizvodnji. „Odliv mozgova“ stvara veliku zabrinutost.
Digitalni proizvođači kradu sve vrhunske talente
Proizvođači koji prolaze kroz digitalnu transformaciju često lakše privuku i zadrže vrhunske talente. Oni mogu da ponude zaposlenima moderne i efikasne načine rada sa digitalnim alatima i tehnologijama koje otklanjaju frustrirajuće prepreke i omogućavaju im da ostvare svoj potencijal. Kompanije koje su na čelu digitalne transformacije se smatraju inovativnijim i dinamičnijim, što može biti privlačno vrhunskim talentima koji traže uzbudljiv i izazovan posao.
Kompanije mogu da reše jaz u veštinama pomoću softvera koji se ne kodiraju i veštačke inteligencije.
Digitalna tehnologija menja način rada i pravi jaz u veštinama u proizvodnom sektoru. Čak i sa poboljšanim poslovanjem i zadržavanjem, ovakvi nedostaci moraju da se reše prekvalifikacijom ili usavršavanjem postojeće radne snage.
Tehnologija nam nudi rešenje za koje je usavršavanje neophodno. Prvo, proizvođači mogu da nadograde na softver bez kodiranja koji omogućava onima koji ne kodiraju da prave i održavaju aplikacije za efikasnost i automatizaciju. Drugo, mogu da obezbede pristup veštačkoj inteligenciji koja se bavi najvećim brojem tehničkih zadatak.
4. Rastuća očekivanja kupaca
Kako idemo kroz 2023. godinu, B2B (business to bussines) kupci traže zanimljivija i personalizovana iskustva. Proizvođači koji mogu da obezbede imerzivna putovanja prilagođena potrebama svojih kupaca imaće konkurentsku prednost i moći će da osvoje značajan deo tržišta.
Pružanje imerzivnih iskustava pomoću virtualne i proširene stvarnosti
Proizvođači koji prodaju na mreži bi trebalo da razmotre da svojim sajtovima dodaju funkcionalnosti proširene i virtualne stvarnosti. Kompanija Apple je upravo predstavila svoj novi Reality Pro komplet. Ostale tehnološke kompanije će sigurno slediti njihov primer. Veštačka inteligencija i virtualna stvarnost konačno postaju mejnstrim, a vi možete da budete na čelu grupe ako sada reagujete.
Proizvođači koji prodaju složene, konfigurisane proizvode mogu da koriste rešenja kao što je Tacton CPQ da ugrade virtualnu stvarnost i veštačku inteligenciju u svoje procese konfigurisanja proizvoda. Softver omogućava kupcima da dizajniraju svoj proizvod u sasvim imerzivnom iskustvu, što drastično povećava stopu konverzije.
5. „Proizvod kao usluga“
Koncept „Proizvod kao usluga“ predstavlja prodaju usluga i rezultata koje pruža proizvod, a ne prodaju samog proizvoda – i izgleda da će ovo biti njegova godina.
Internet stvari i analitika predviđanja su dostigle dovoljan nivo zrelosti da koncept „Proizvod kao usluga“ bude veoma profitabilan. Pravi proizvođači mogu da steknu stalni prihod, poboljšanu lojalnost i bliži odnos sa kupcima što generiše dragocene uvide. Postoje i značajne prednosti i za savremenog kupca.
Razlozi zbog kojih je proizvod kao usluga (i kao model uopšte) popularan uključuju:
Fleksibilnost: Mogu lako da menjaju proizvode i dobavljače
Pristupačnost: Mogu da plate u hodu, što olakšava prihvatanje visokih troškova.
Nizak rizik: Proizvodi često imaju probni period, produženu garanciju i održavanje.
Održivost: Manji je uticaj na životnu sredinu
Zaključak
2023. godina će biti izazovna za proizvodne operacije. Ali nisu sve vesti loše. Ovo može biti prilika za ulaganje u digitalnu transformaciju i modernizaciju vašeg radnog okruženja da bude spremno za digitalno doba i sledeću generaciju zaposlenih.
Izvor: Autodesk
Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica
Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa Autodesk softverima, digitalnim blizancima ili vas zanima neki od naših kurseva, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili preko kontakt forme.
