VESTI

Saznajte više o TTM metrici, zašto je ona važna i kako je možete primeniti kako biste postigli brži proces dizajniranja proizvoda.

Ovaj članak je zasnovan na izveštaju kompanije Raconteur o demokratizaciji proizvodnog dizajna. 

Marketing proizvoda nije neaktivno okruženje, tako da ni vaš proizvod ne bi trebalo da bude u takvoj sredini. Od kada su digitalni alati ušli na tržište, termin brzi dizajn proizvoda (agile product design) je bio glavna tema razgovora o procesima dizajniranja. Brzi dizaj proizvoda znači kraće vreme između ideje i proizvodnje.

Zahvaljujući stalnom naporu da se poboljša proces dizajniranja (potpomognut cloud-CAD softverom kao što je Autodesk Fusion 360), dizajneri su primetili da je kod širokog spektra proizvoda došlo do ujednačenog skraćenja vremena potrebnog za njihov izlazak na tržište.

Uspeh proizvoda se može direktno povezati sa vremenom potrebnim da se dođe do tržišta. Proizvod koji je efikasno razvijen da na tržištu bude pre konkurencije može da prikupi veći deo tržišnog udela. To znači da proizvod može da izgradi prodaju, lojalnost i svest o brendu dok su ostali ostavljeni da stagniraju u haosu preproizvodnje.

Šta je TTM metrika?

TTM (vreme potrebno da proizvod dođe do tržišta) obuhvata period od ideje/koncepta za proizvod do njegovog ulaska na tržište kao robe široke potrošnje. TTM takođe može da bude i sinonim sa „prvi na tržištu“, ali to nije uvek slučaj. Postoje trenuci kada možda nije najbolje biti prvi. Međutim, proizvodni trendovi i sve inovativnija konkurencija pokazuju da je brže u većini slučajeva i bolje.

Da se proizvod u pravom trenutku pusti na tržište zahteva prilagodljivost i otpornost. Kompanije mogu da koriste TTM metriku da izmere razvoj novog proizvoda i njegovo predstavljanje kako bi stekle prednosti (npr. udeo na tržištu, prihod od prodaje, smanjenje troškova istraživanja i razvoja i lojalnost brendu) u odnosu na konkurenciju. Po pravilu, što je vaš proces proizvodnje proizvoda jednostavniji, lakše je znati kada i kako ga predstaviti tržištu.

Zašto je TTM metrika važna i kako je izmeriti?

Vreme predstavljanja proizvoda je jedan od najvažnijih pokazatelja koji osigurava uspeh proizvoda i održavanje različitosti u odnosu na konkurenciju. Neuspeh da se prilagodi i poboljša vreme izlaska na tržište, kako bi se zadovoljila potražnja potrošača, neizbežno rezultira neuspehom proizvoda – čak i ako je dizajn proizvoda savršen.

Danas dobro napravljen i funkcionalan proizvod može biti bolji od savršenog proizvoda koji će biti proizveden sledeće godine jer je možda njegova prilika da izađe na tržište i bude zapažen već prošla.

Ubrzanje izlaska na tržište znači da treba da znate kako da ga izmerite i poboljšate svoje procese. Prvi korak ka merenju vremena izlaska na tržište je identifikovanje toga šta se meri i zašto. Možete meriti kalendarske dane, mesece ili godine koje su potrebne da se koncept iznese na tržište, uključeni rad, troškove ili kombinaciju svega toga. Obično, vreme za izlazak na tržište su nedelje ili meseci potrebni timu da dizajn napravi i proizvod pošalje na potrošačima na tržište.

Tim može da počne da meri vreme od najranijih faza, od trenutka kada je odobren budžet, ali to može da zavisi od tima ili da varira u zavisnosti od procesa kompanije. Povrh svega, ključno je uzeti u ozbir TTM rano u procesu dizajniranja.

Budite maksimalno dosledni i konkretni kako ne biste poredili „babe i žabe“. Proizvodi sa različitim upotrebnim namenama, krajnjim korisnicima i/ili specifikacijama materijala zahtevaju drugačiju procenu vremena izlaska na tržište. Kada definišete proizvod i njegov životni ciklus, možete da radite na popravljanju vremena njegovog izlaska na tržište.

Skratite vreme izlaska na tržište pomoću softvera Fusion 360

Skraćenje vreme koje je potrebno vašem proizvodu da izađe na tržište je jednostavno ako pratite ovih pet koraka:

1. Povećajte uložena stedstva.
2. Pustite na tržište minimalno održivi proizvod (MVP).
3. Pratite proces zajedničkog brzog dizajniranja proizvoda.
4. Sa posvećenim timom razvijte proizvode i usluge.
5. Napravite strategiju za brzo oblikovanje proizvodnog portfolija.

Drugi način da se ubrza dolazak na tržište je da se primene napredne digitalne tehnologije. Ovo obuhvata upravljanje životnim ciklusom proizvoda koje se zasniva na cloud tehnologiiji (PLM) ili softver za upravljanje kvalitetom (QMS) kao što je Autodesk Fusion 360.

Softver Fusion 360 vam omogućava sledeće:

• Uspostavljanje komunikacije u realnom vremenu sa svojim partnerima u lancu snabdevanja.
• Sticanje boljeg uvida u nedostatak delova i druge probleme koji utiču na proizvodnju.
• Skraćenje ciklusa inženjerskih promena (ECO) pomoću automatizovanih pregleda i odobrenja.
• Objedinjavanje računa za materijale, dokumentata o kvalitetu, fajlova o dizajnu i ostalu važnu dokumentaciju u jedan izvor pouzdanih informacija.

Pomoću softvera Fusion 360, možete da sarađujete na svemu od dizajna koncepta do prototipa bilo gde na planeti.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Fusion 360, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Procvat arhitekture zelenih krovova transformisao je stambene i komercijalne zgrade, pružajući zelenilo, dodatni prostor i lepe fotografije za Instagram. Da li su ove urbane oaze trend ili su trajne?

• Zabatni, ravni, mansardni krovovi sve više transformišu obrise grada.
• Kako gradovima ponestaje vertikalnog prostora‚ arhitekte svoj dizajn zelenila prebacuju na krovove sa ciljem da šarmiraju stanare i posetioce.
• Kreativne arhitekte projektuju oaze na otvorenom koje imaju sadržaje otporne na vremenske prilike i sakrivaju ruglo koje se inače nalazi na krovovima.

Iako su naizgled suprotna okruženja, gradovi su mnogo slični kišnim šumama. Na nivou zemlje, svet je vlažan, hladan i pun predatora. Stanovnici koji traže svež vazduh, sunčevu svetlost i privatnost imaju samo jedan pravac, a to je da idu na gore.

Dakle, u urbanoj džungli je sasvim prirodno napraviti „krošnju“ u obliku krovne konstrukcije. Popularnost krovnih sadržaja u stambenim, komercijalnim, ugostiteljlskim i zdravstvenim projektima pokazuje da se upravo to dešava.

Primera je na pretek. Kada je otvoren, 2016. godine , hotel Hilton LondonHouse Chicago, koji je dizajnirala kompanija Goettsch Partners, u gradu je debitovao jedini krov sa tri nivoa krunišući istorijsku zgradu London Guarantee Building, koja sadrži bar u zatvorenom, terasu na otvorenom i privatnu trpezariju na poslednjem spratu originalne Beaux-Arts kupole.

2015. godine kompanija Facebook se preselila u svoje korporativno sedište u Menlo Park u Kaliforniji, CA, sa oazom na krovu od 9 ari koja obuhvata kafiće, drveće, radne kabine i staze za šetnju. A 2017. godine je otvoren koncertni prostor sa površinom od 1,5 ari na krovu njujorške zgrade Pier 17, u revitalizovanoj morskoj luci South Street na donjem Menhetnu.

Podizanje standarda za arhitekturu krovova

Prema Nejtanu Vilkoksu, bivšem direktoru arhitektonske firme Sixthriver, u Ostinu, u Teksasu, trenutna opsesija krovovima je počela početkom dvehiljaditih, kada je američki savet za zelenu izgradnju u LEED sistem ocenjivanja za arhitekte, vlasnike i regulatorna tela u prvi plan stavio održivost.

2002. godine je grad Čikago doneo uredbu po kojoj su zeleni ili reflektujući krovovi obavezni za nove i renovirane krovove. Nakon toga su zeleni krovovi počeli da bujaju.
Postojao je samo jedan problem: rane verzije zelenih krovova su više pomogli planeti nego ljudi.

„Umesto džinovskog travnjaka prekrivenog semenom, po kojem ne možete da hodate a da ga ne zgnječite, ljudi žele da mogu da sede za stolovima, šetaju okolo po pločniku i jednostavno koriste prostor i uživaju u njemu“, kaže Vilkoks. „Ta prva generacija zelenih krovova jednostavno nije bila za to namenjena.“

Ipak, privukli su arhitekte da pogledaju gore, gde su pronašli višak prostora koji ranije nisu razmatrali. Sada, godinama kasnije, krovovi nisu radikalni, oni su neophodni. „Postoje veliki napori da se zauzme prostor na krovu“, kaže Vilkoks. „Mislim da je to delimično ishod povećanje gustine naseljenosti i rastućih cena nekretnina – pokušaj da se iskoristi svaki kvadratni metar prostora.

Projektanti u gradovima ostaju bez horizontalnog prostora i moraju da optimizuju vertikalni prostor – dok maksimalno povećavaju prihode. To znači da se zgradama dodaju aspekti koji lepo izgledaju na fotografijama za Instagram i koji privlače stanare i posetioce bez toga da „pojedu“ svaki kvadrat koji se može zakupiti.

„To je ekonomičan model“, kaže arhitekta Sajmon Ha, partner u arhitektonskoj firmi Steinberg Hart iz Los Anđelesa. Klijenti hotela koji je dizajnirao su posebno bili zainteresovani za sadržaje na krovu, koji privlače goste i meštane bez žrtvovanja unutrašnjeg prostora. „Moji klijenti žele nešto što po čemu će se izdvojiti“, on kaže. „Krov u tome definitvno uspeva i na tome zarade dosta novca“.

Urbana oaza na krovu

Klijenti vole krovove zbog konkurentske prednosti. Stanari vole pogled. „Iz jedne od naših zgrada u Los Anđelesu, možete da vidite čak do okeana, znak Hollywood, planine Santa Monike i centar grada – ne možete da dobijete tu vrstu vidikovca dok se ne popnete na krov“, kaže Ha, čiji projekti firme uključuju višenamernsku kulu Wilshire u Los Anđelesu. „Postoji nešto interesantno u tome da budete negde visoko. To vas ispunjava osećajem da pripadate nečem većem.“

„Arhitekte moraju da projektuju krovove tako da taj osećaj koriste, a ne sputavaju“, kaže Kevin Valk, partner i direktor projekata u firmi Holst koja se nalazi u Portlandu, u Oregonu. Kada projektuje krovove, on koristi fotografije koje slikaju dronovi kako bi preneo pogled, pa oko njega pravi dizajn. Kod bazena na krovu, na primer, staklena zaštitna ograda pruža sigurnost bez ugrožavanja pejzaža.

„Ukoliko neko leži na naslonjači, da li i dalje može da vidi ono što želite da vidi?“, pita Val. „Pokušavate da napravite što bolju vidljivost.“

Salesforce Park u San Francisku od 5,4 hektara predstavlja najbolji dizajn krova. Smešten na vrhu tranzitnog centra Salesforce, ima 13 vrtova, centralni travnjak sa drvećem i livadu za piknik, mobilne stolove i stolice, amfiteatar sa 800 sedišta, stazu za šetnju od 800 metra i restoran. Detalji kao što su klupe za jednu osobu okrenute ka pejzažu, gde se radnici u centru grada mogu osloboditi stresa tokom tihih trenutaka sa pogledom na grad – ukazuje na promišljeno projektovanje kompanije PWP Landscape Architecture.

„Ono što ljudi zaista vole kod parka je to što im daje novu perspektivu na grad“, kaže Ešli Longvorti, direktorka kompanije Biederman Redevelopment Ventures za zapadnu regiju, koja vodi i upravlja kompleksom Salesforce Park. „Oseća se izdvojenost od ulica, saobraćaja i sirena. U tom smislu, ovo je urbana oaza.“

Projektovanje krova za svaki izazov

Naravno, do oaza se ne dolazi lako. Kako bi ih stvorile, arhitekte se moraju boriti sa izazovima koji su svojstveni okruženjima na krovu. Prvo treba razmotriti orijentaciju sunca“, kaže Vilkoks. „Podesiti lokaciju tako da zgrada ne sprečava osunčanost terase je osnovno pravilo kod projektovanja krovne terase.“

Nadmorska visina i izloženost krovova takođe ih čine magnetima za toplotu. „Trudimo se da koristimo veoma svetle materijale kako bismo smanjili toplotno opterećenje krova“, kaže arhitekta Kriket Snou, pomoćnik direktora u firmi Perkins+Will iz Majamija. Firma je projektovala zeleni krov za ambulantnu ustanovu sa wellness centrom Baptist Health South Florida, koja koristi krov za fizikalnu terapiju i časove joge.

Projektovan pomoću softvera Autodesk Revit, krov ima pločnik svetlih boja koji odbija toplotu i senku drveća koja od nje štiti. „U Majamiju imamo prilično ozbiljnu vrućinu sa kojom treba da se borimo, tako da je hladovina je nama veoma bitna֧“, kaže Snou.

„Pored određenog drveća koje dok raste obezbeđuje hladovinu, imamo nadstrešnicu koja okružuje zgradu i koja tokom određenog dela dana baca senku na krov.“

Zbog brzine vetra i opasnosti od uragana, pločnik na zelenom krovu zgrade Baptist Health je morao da se osigura specijalnim kopčama koje ga sprečavaju da se podignu u vazduh, sudeći po Snou. Krovni elementi svih vrsta – uključujući rešetke, tende, nameštaj – moraju se razmotriti.

Odvođenje vode je uvek glavna briga, kaže Snou, koja je podigla nagib krova što pomaže dreniranju i koristila sistem nosača za pločnik kako bi napravila ravnu površinu za wellness programe.

Arhitekte moraju da uzmu u obzir i dodatnu težinu podova na ravnim krovovima i da na kreativan način sakriju nametljivu mehaničku opremu koja se obično nalazi na krovovima. Na objektu Baptist Health, na primer, arhitekte firme Perkins+Will su mehaničku opremu stavile ispod površine krova i tako je sasvim sklonile iz vidokruga.

Na projektu Salesforce Park, projektanti su napravili nasuta, vegetacijom obrasla „brda“ kako bi sakrili šahtove za lift i ventilaciju. I na kraju, lokalni građevinski propisi diktiraju bezbednosne elemente kao što su zaštitne ograde, propisani izlazi i ograničeni kapaciteti, a sve to arhitektama ograničava projektovanje

Svakoj zgradi je potreban krov. Ali da li je svakoj zgradi potreban zeleni krov? Verovatno ne, ali to ne sprečava da se gradi.

„Za deset godina, mislim da će takvi krovovi malo posustati, ali neće nestati“, kaže Vilkoks. „Naša planeta će se samo sve više puniti, tako da treba da nastavimo da tokom razvoja povećamo površinu. Plus, zeleni krov je nešto zaista posebno. Ta mesta su stvarno fantastična“.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Revit, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Sledeću veliku transformaciju u građevinskoj industriji vodiće vlasnici koji koriste BIM za održavanje, stvaranjem povratnih petlji za bolji dizajn, izgradnju i rad.

• BIM je prvenstveno bio alat za projektovanje i izgradnju. Ali BIM i digitalni blizanci počinju da stvaraju beskonačnu povratnu petlju od projektovanja do rada, gde će operativni podaci pružati informacije za naredne projekte kako bi osnažili održivu budućnost.
• Vlasnici više neće biti skrajnuti: Oni vode sledeću transformaciju i biće potrebno da im se sa svakim izgrađenim objektom isporuči digitalni blizanac.
• Platforme će pokretati ovu petlju povratnih informacija.

Dolazi do velikih poremećaja u arhitekturi, inženjeringu i građevinarstvu, a pokrenuće ih vlasnici zgrada i infrastrukture. Ova paradigma ima smisla jer vlasnici nesrazmerno plaćaju fragmentaciju u industriji i zbog suočenosti sa rastućim zahtevima najviše su podstaknuti da povećaju efikasnost i održivost.

Zamislite ovo: Arhitekte, inženjeri i izvođači sarađuju u zajedničkom okruženju za podatke kako bi napravili objekat koji ima otvorene sisteme i čija je izgradnja olakšana korišćenjem BIM (building information modeling) tehnologije. Taj digitalni model predali su vlasniku zajedno sa fizičkim objektom. Ali saradnja tu ne prestaje.

Taj digitalni blizanac generiše korisne uvide kako bi vlasnik mogao da optimizuje operacije i informacije iz stvarnog sveta i ih prenese arhitektama i inženjerima kako bi im pružio informacije za buduće projekte. Ovo još uvek nije norma, ali je kratak pregled u ono što dolazi.

BIM građevinskoj industriji omogućava besprekornu saradnju jer spaja različite ljude, alate i softvere u jedan izvor pouzdanih informacija. Otvorio je put digitalnim blizancima i platformama – objedinio okruženja koja centralizuju podatke. Ali BIM tehnologija u velikoj meri favorizuje projektovanje i izgradnju, ostavljajući nakon završetka izgradnje neiskorišćene vredne podatke. Međutim, šta ako se podaci tu ne zaustavljaju? Šta ako se platforme prošire na rad objekta i dalje od toga?

Vlasnici i operativci shvataju koristi BIM tehnologije za održavanje, najavljujući novu eru izgradnje. Uskoro će digitalni blizanci prikupljati informacije tokom celog životnog ciklusa objekta i vraćaće se nazad arhitektama i inženjerima, stvarajući petlju povratnih informacija zasnovanu na podacima koji daje efikasnije i održivije rezultate.

Postavljeni su temelji transformacije

Svaka transformacija u građevinskoj industriji ima katalizator. Prvo su računari omogućili kompjuterski potpomognuto projektovanje (CAD). Zatim je BIM tehnologija omogućila međufunkcionalnu saradnju. Sledeći je bio cloud koji je doneo revoluciju u tokovima rada – trend koji se ubrzao tokom pandemije. A sada je industrija na ivici sledećeg poremećaja: petlji povratnih informacija o podacima koje pokreću platforme.

Tri katalizatora pokreću ovu promenu:

1. Zahtev za promenom

Trinaest hiljada zgrada treba da se sagradi da bi se prihvatilo globalno stanovništvo za koje se predviđa da će do 2050. godine brojati 10 milijardi ljudi. A održivost treba da bude glavni prioritet pošto su izgradnja i rad zgrada odgovorni za 30% globalnih emisija gasova zaslužnih za efekat staklene bašte, što doprinosi smanjenju prirodnih resursa i povećavanju broja ekstremnih vremenskih pojava.

2. Promene u poslovanju

Priroda poslovanja se menja. Rad na daljinu će se održati, a projektovanje i izgradnja sve više usvajaju hibridne modele poslovanja. Više ljudi želi da iskoristi podatke za bolje rezultate, kao što su fleksibilnost u operacijama za rekonfigurisanje zgrada i primena podataka o korišćenju prostora za naredne projekte. Sve više ljudi pronalazi kreativne načine da integrišu tehnološka rešenja i vlasnici postaju sve više uključeni u procese projektovanje i izgradnje.

3. Ubrzanje digitalne tehnologije

Sa ubrzanim usponom tehnologija kao što su veštačka inteligencija, mašinsko učenje, digitalni blizanci i metaverzum, građevinska industrija se sprema za sledeći poremećaj. Veštačka inteligencija, na primer, ide ruku pod ruku sa proširenom stvarnosti, koja već ima primenu u projektovanju, izgradnji i radu.

Kada će se desiti ta transformacija? Već je počela. Ko će je voditi? Vlasnici i operativci.

Vlasnici kao šampioni transformacije

Arhitekte i izvođači dugo koriste BIM tehnologiju kao podršku za specifične zadatke i svrhe. Na primer, građevinske kompanije stvaraju 3D modele za detekcije sudara i specifikaciju projekta. Ali njihove potrebe su veoma različite od onih od vlasnika i operativaca koji se decenijama bave svakodnevnim funkcionisanjem objekata.

Uobičajeno je da operativni timovi primaju samo analogne podatke o projektu, kao što su dvodimenzionalni planovi ili USB disk sa fajlovima – fragmentirane, statičke informacije koje nisu u stanju da generišu dalje uvide. Umesto toga, potreban im je digitalni blizanac. 

Digitalni model objekta daje vlasnicima 4 stvari koje žele:

1. Da steknu uvid i daju doprinos tokom faza projektovanja i izgradnje korišćenjem digitalnog modela, gde pomoću kontrolne table mogu da razumeju projekat.
2. Da prate operacije u realnom vremenu kako bi donosili bolje odluke.
3. Da ponovo koriste operativno znanje za planiranje svog narednog projekta.
4. Da imaju u digitalnom obliku sve podatke o novom ili preuređenom objektu koji su od prvog dana rada spremni za upotrebu.

Rešenje za digitalne blizance kao što je Autodesk Tandem pruža vlasnicima više uticaja ranije u toku procesa projektovanja. Mogu da preciziraju svoje željene rezultate i organizuju informacije na način koji podržava njihove ciljeve, kao što je optimizacija prostora ili praćenje potrošnje energije. Ove ciljeve pokreće ono što je potrebno od arhitekata i inženjera za digitalni model, kao što su specifične tabele ili grafikoni nivoom detalja koji je potreban za dugoročno upravljanje objektom.

BIM za pametnije objekte i bolje odluke

Cilj korišćenja BIM tehnologije za upravljanje objektima je bolje razumevanje objekta i sticanje mogućnosti da se nadgledaju performanse putem 3D vizuelizacije i analitike u realnom vremenu. Na primer, digitalni blizanac zasnovan na BIM tehnologiji tačno može da pokaže gde se, radi bržeg reagovanja u hitnim slučajevima, nalaze glavni ventili i vizuelno prikaže sobnu temperaturu, tako da vlasnici mogu da prilagode potrošnju energije za osnovu popunjenosti kapaciteta.

Sa internet stvarima (IoT), veštačkom inteligencijom i senzorima koji hvataju milijarde tačaka podataka, taj digitalni blizanac postaje dinamičan, konstantno prima nove uvide, pa vlasnici mogli da donose bolje odluke za smanjenje operativnih troškova i dekarbonizaciju. 

Ovi digitalni modeli su dvosmerni. Vlasnici mogu da koriste modele za planiranje i izvođenje operacija, kao i da vide digitalni blizanac u integrisanim sistemima za upravljanje radnim mestima kao što je Archibus kompanije OFFICE + SpaceIQ, koji obuhvata sve procese povezane sa upravljanjem objektom, što uključuje informacije o održavanju, sisteme zgrada, radne karte i energetske performanse.

Ovi podaci se onda vraćaju u BIM, održavajući aktuelnost digitalnog blizanca. Izazov je u tome što ove informacije nisu mapirane, ali će BIM priložiti IWMS informacije fizičkom prostoru pomoću geolokacije. Na primer, karte održavanja će biti organizovane po oblastima u objektu, što će smanjiti put koji radnik treba da pređe.

Korišćenjem stalno ažuriranog digitalnog blizanca, vlasnik može da razume tekuće operacije u odnosu na istorijski kontekst objekta. Svi ovi povezani podaci daju sliku koja može da pomogne eliminisanju viškova, prerada i pogrešne komunikacije. Osamdeset procenata vrednosti objekta se generiše kada je u funkciji. Dodavanjem operativnih podataka – kao što su informacije o eksternim i geoprostornim sistemima, sistemima zgrada i infrastrukture – stvara se sofisticirani skup podataka sa ciljem da vlasnici donose bolje odluke, a arhitekte i inženjeri da prave bolje projekte.

Zatvaranje petlje: Od operacija nazad na projektovanje

Kada su povezani, podaci stvaraju narativnu nit koja priča priču o objektu. Trenutno je većina tokova rada u građevinskoj industriji fragmentirana i zasnovana na datotekama, a one su pre kao kratke priče nego romani.

Kada arhitekte započinju novi projekat, oni često nemaju referentni okvir kako će se njihov dizajn ponašati. Na primer, da li su prozori efikasni kao što je procenjeno? Ali sa punim pristupom istoriji objekta, oni mogu da prave energetski svesnije izbore za naredni projekat.

Okruženje sa zajedničkim podacima povezuje sve delove, od projektovanja do rada i ponovo nazad, olakšavajući horizontalno kretanje kroz životni ciklus. Kada se to dogodi, arhitekte mogu da koriste generativni dizajn programa kao što je Autodesk Spacemaker da uporede stvarni svet i svet dizajna, dodajući podatke o stvarnim performansama u svoj sledeći digitalni model.

U međuvremenu, alat kao što je Archibus može da snima i nadgleda podatke godinama nakon što je objekat u funkciji. Vremenom se ti podaci, ugrađeni u digitalni blizanac, mogu vratiti u fazu planiranja. Na primer, korisnik zgrade koji živi ili radi u nekom prostoru može da otkrije da su funkcija i položaj prozora nepraktični. Vremenom, upravnik objekta beleži više pritužbi i zahteva za održavanjem, koji se čuvaju u digitalnom blizancu.

Ranije, arhitekta koji je projektovao prostor ne bi znao za problem jer nije bilo načina da se prikupe te digitalne povratne informacije posle završetka izgradnje i tokom rada objekta. Ali sa povratnom petljom informacija od upravljanja objektom nazad do BIM-a, taj arhitekta neće dva puta napraviti istu grešku.

U ovoj narednoj eri, arhitekte, inženjeri, izvođači i vlasnici-operativci koristiće platforme da prenesu uvide iz sveta dizajna u izgrađen svet i ponovo u svet dizajna. Razmišljajte o tome kao kad jedna generacija prenosi svoju mudrost sledećoj, kako bi osnažila održivu budućnost i stvorila bolji svet.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa BIM tehnologijom i digitalnim blizancima, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Kompanije koje su rano usvojile inovacije vođene tehnologijom razvijaju nove načine rada pomoću automatizacije, što im smanjuje troškove i povećava produktivnost.

• Novo istraživanje koje je sproveo magazin Harvard Business Review Analytic Services otkriva da tržišne sile, inicijative održivosti i potreba da se privuku mlađi radnici zajedno povećavaju pritisak da se u poslovanje uvedu inovacije.
• U eri stalnih promena kompanije koje usvajaju tehnološki vođen pristup inovaciji dobijaju očigledne konkurentne prednosti.
• Veštačka inteligencija, digitalni blizanci, generativni dizajn i DfMA procesi mogu da oslobode kreativnost i prošire inovacije van niše projekta.
• Oni koji su rano usvojili inovacije vođene tehnologijom danas ubiru plodove.
• Efikasnost automatizacije omogućava nove tokove rada koji eliminišu otpad, smanjuju troškove i integrišu procese u potrazi za inicijativama održivosti.

Kompanije koje prednjače u inovacijama svrstavaju se među najbrže rastuće na svetu. U sektorima za dizajn i proizvodnju i sektoru za arhitekturu, inženjerstvo i građevinarstvo „pronalaženje novih načina da se smanje resursi potrebni za dizajniranje, inženjerstvo i izgradnju nečega – bilo da je to skuter ili neboder – daju poslovanju očiglednu konkurentnu prednost“, sudeći po stručnom izveštaju (Leveraging Artificial Intelligence and Automation for Return on Investment in Innovation) koji je magazin Harvard Business Review Analytic Services uradio u saradnji sa kompanijom Autodesk.

Istovremeno, zahtevi korisnika i konkurencije, ciljevi i propisi u pogledu održivosti i potreba da se angažuje nova generacija radnika koja je odrasla uz digitalnu tehnologiju, povećavaju pritisak da se u poslovanje uvedu inovacije.

Kako kompanije mogu da prevaziđu kulturni otpor, ukorenjene poslovne prakse i neizvesnost u pogledu prihvatanja procesa koji omogućavaju inovacije? Mogu započeti ponovnim promišljanjem o ulozi tehnologije.

Tehnologija je ključni pokretač inovacije

U svetu koji je vođen podacima, kompanije ubrzavaju uspeh korišćenjem tehnologije koja pokreće inovacije. Kompanija Forrester Research ovu strategiju zove „kritična misija“, izvodeći zaključak da poslovanja kojima je prioritet inovacija vođena tehnologijom rastu 2,6 puta brže od onih kod kojih to nije slučaj.

Građevinske, dizajnerske i proizvodne organizacije koriste napredne digitalne procese kao što su automatizacija, veštačka inteligencija, digitalni blizanci, generativni dizajn i dizajn za proizvodnju i montažu kako bi povećali inovaciju dok istovremeno pojednostavljuju procese. Analiza podataka iz ovih tehnoloških izvora pruža operativne uvide koji pomažu pri donošenju odluka.

Na primer, donošenje odluka na osnovu podataka može da koristi ciljevima kompanije u pogledu održivosti. Kako potreba za održivijim metodama i materijalima postaje hitnija „građevinske, dizajnerske i proizvodne organizacije se okreću tehnologiji kako bi srušili tradicionalna ograničenja i omogućili nove načine rada koji eliminišu otpad, smanjuju troškove i vode do kohezivnijih, integrisanih procesa“, sudeći po izveštaju magazina Harvard Business Review Analytic Services.

 
Ko rano usvoji veštačku inteligenciju i automatizaciju, taj profitira

Veštačka inteligencija je spremna da donese veliki podsticaj poslovnim rezultatima. U svom radu iz 2018. godine o uticaju na veštačke inteligencije na svetsku ekonomiju (Notes from the AI frontier: Modeling the impact of AI on the world economy) Mekinsi je otkrio da kompanije koje sada usvoje veštačku inteligenciju do 2030. godine mogu da udvostruče novčani priliv.

Veštačka inteligencija neguje inovaciju u širokom rasponu procesa dizajniranja i proizvodnje, od pokretanja simulacija preko tumačenja podataka do očuvanja institucionalnog znanja. Veštačka inteligencija, digitalni blizanci, generativan dizajn i DfMA mogu da olakšaju kreativnost i unaprede inovativne aktivnosti van niše projekta.

Digitalni blizanci zbližavaju zainteresovane strane

Sposobnost digitalnih blizanaca da obezbedi dinamičke podatke o stvarnom svetu iz virtuelnog modela vodi do spajanja fizičkog i virtuelnog okruženja u povratnu petlju, što pomaže svima od dizajnera do vlasnika da donesu bolje odluke koje se tiču imovine i operacija.
New Horizons studio kompanije Hyundai stavlja digitalne blizance u koncept komunalnih vozila u digitalno simulirane svetove. Na kraju će sistem oceniti performanse vozila u različitim okruženjima.

Dok razvija naprednu simulaciju, kompanija Hyundai prikazuje performanse vozila u različitim scenarijima koja ih pojednostavljuju. Ovo pomaže potencijalnim kupcima da razumeju buduće mogućnosti proizvoda dok im daju da obezbede povratne informacije inženjerima koji ih koriste da ponove dizajn bez trošenja vremena i materijala na fizičke prototipe.

U međuvremenu, kompanija Leighton Asia je pionir u korišćenju digitalnih blizanaca u izgradnji. U izveštaju menadžer grupe Frančesko Ticani objašnjava da kompanija Leighton počinje sa dinamičnim BIM modelom i integriše tokove posla i podatke dok traje izgradnja. Tim tada koristi model da sarađuje na izmenama i onda primenjuje simulaciju i mašinsko učenje kako bi poboljšao donošenje odluka i smanjio prepravke.

Kada se projekat završi, vlasnici zgrade imaju digitalnog blizanca za stalne operacije i održavanje.

Inovacija putem pristupa za nove generacije

Potreba za inovacijom ubrzava usvajanje generativnog dizajna – iterativnog procesa koji uzima u obzir dizajnerske ciljeve, parametre i ograničenja za brzo generisanje i testiranje varijanti dizajna – i DfMA, koji omogućava dizajnerima, arhitektama, inženjerima, proizvođačima, izvođačima i podizvođačima da sarađuju tokom procesa projektovanja i rade ka zajedničkim ciljevima, kao što su skraćenje trajanja projekta i smanjenje troškova.

Pošto je londonska kompanija Bryden Wood koja se bavi arhitekturom, inženjeringom i dizajnom počela da automatizuje procese i primenjuje DfMA, u mnogim projektima je smanjila kapitalne troškove za 30% i skratila rokova za 20%. Dodatno, tim sada za 2 dana završi dizajn koji bi korišćenjem tradicionalnih procesa trajao 15 meseci.

Kompanija je svoju strategiju za generativni dizajn podigla na viši nivo korišćenjem automatizovanog dizajna za razvijanje bržeg montiranja, visoko preciznog kompleta delova za kancelarijski blok The Forge u južnom Londonu, pri čijem se korišćenju ne emituje ugljenik.

Zbog toga što je nadgradnja izgrađena po tačnim specifikacijama, izvođač električnih radova je komponente mogao da napravi u fabrici i onda ih brzo postavi na njihovo mesto. U suštini, izvođač bi mogao da dizajnira za proizvodnju i montažu, a rezultat toga je da je trajanje montaže skraćeno sa nekoliko sati na minute.

Prihvatanjem generativnog dizajna i DfMA, poslovanje u građevinskim, dizajnerskim i proizvodnim industrijama je razvilo nove pristupe poslovanju koji povećavaju efikasnost i smanjuju troškove, postižu bolju saradnju i koheziju unutar čitavog procesnog ciklusa.

Ove industrije su se uvek susretale sa izazovima. Ali savršena klima koju su stvorili tržišni pritisci, inicijative održivosti i izazovi koji se tiču radne snage podstiču hitnost prilagođavanja. Inovacija koju je omogućila tehnologija je ključna za otvaranje metoda i materijala neophodnog za suočavanje sa ovim trenutkom – a kompanije koje sada savladaju prepreke spremne su da uberu plodove uspeha.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa digitalnim blizancima i generativnim dizajnom, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

O virtuelnoj turi po katedrali Notr Dam se priča širom sveta, nakon što je proširena stvarnost javnosti otkrila ovo kulturno nasleđe.

• Kada je 2019. godine izbio požar u katedrali Notr Dam, razbuktala se nova ideja: putujuća virtuelna izložba koja će tokom rekonstrukcije povezati javnost sa spomenikom.

• Korišćenjem alata za proširenu i virtuelnu stvarnost, francuska startap kompanija Histovery ovoj izložbi unosi život. 
• Tehnologija video-igara je ključ koji posetiocima daje mogućnost da ponovo otkriju devet vekova dugu istoriju katedrale, kao i da zavire iza kulisa restauracije. 

U rano popodne 15. aprila 2019. godine, parisko nebo je ispunio gust oblak dima. Pariski Notr Dam, jedna od kultnih katedrala – ona koja je svedočila krunisanju Napoleona, što je ovekovečio slikar iz 18. veka Žak-Luj David – gori!  U noći katastrofe, devet vekova francuske istorije je nestalo u plamenu dok je voljenoj pariskoj katedrali vatra nanosila teška oštećenja.

Vatru je izazvao nesrećni slučaj na tavanu katedrale, a ona je vrh kule od hrasta i olova, koji je u 19. veku dizajnirao arhitekta Ežen Viole le Dik, transformisala u baklju. Vrelina je prouzrokovala savijanje, a onda i njeno rušenje, zajedno sa ostatkom krova. 

Više od 170 godina pre tragedije , Viktor Igo je napisao neku vrstu predosećanja u svom romanu Zvonar Bogorodičine crkve u Parizu: „Sve su oči bile podignute ka vrhu crkve. Tamo se video izvanredan prizor. Na vrhu najviše galerije, više od centralne rozete, između dve kule uzdizao se, uz vihore varnica, veliki plamen.“

Stotinak godina kasnije, ova užasna scena se odigrala dok su parižani gledali kako se 500 vatrogasaca bori sa požarom. Na kraju su kule spašene, ali je veći deo krova uništen. Znamenitost je zatvorena pošto je grad obećao da će je obnoviti. 

Emocija koju je izazvao požarom zahvaćeni Notr Dam, proširila se daleko van granica Francuske, uz gestove solidarnosti i donacije koje su pristizale od kompanija i individulaca iz svih krajeva sveta. Pored odanih vernika, pre požara je spomenik dočekivao više od 30.000 posetilaca dnevno. Francuski predsednik Emanuel Makron dao je javnosti svečanu zakletvu da će katedrala biti obnovljena do kraja 2024. godine. 

Izložba proširene stvarnosti putuje svetom 

Kao odgovor na ovaj tragični događaj, izložba „Doživljaj pariskog Notr Dama“ namerava da oživi 900 godina istorije katedrale. Iskustvo virtuelnog uranjanja u istoriju katedrale, delo je kompanije Histovery, francuskog startapa koji je specijalizovan za isporučivanje imerzivnih tura proširene stvarnosti.

Do danas je kompanija izložbu dovela u skoro 20 muzeja i spomenika u Francuskoj i Nemačkoj. Zahvaljujući ekskluzivnom sponzorstvu kompanije The L’Oréal Group, izložba je otvorena u Francuskom paviljonu na Svetskom sajmu u Dubaiju. Bila je prikazana na koledžu des Bernardins u Parizu od aprila do jula 2022. godine, a u zgradi Nacionalnog muzeja u Vašingtonu će biti od aprila do septembra 2022. godine. Odatle će putovati u Drezden u Nemačkoj, Nju Orleans, a zatim će posetiti desetak drugih gradova tokom naredne dve godine.  

„Kompanija Histovery nam omogućava da zaronimo duboko u istoriju katedrale i restauraciju“, kaže Bruno de sa Moreira, osnivač i direktor kompanije. „Cilj nam je da pariski Notr Dam postane pristupačan pomoću proširene stvarnosti i interaktivnosti i u skladu sa savremenim naučnim znanjem.“ 

U praktičnim uslovima, posetilac započinje virtuelnu turu korišćenjem interaktivnog tableta koji se zove HistoPad. Sa njim mogu da iz svih uglova  istraže 3D istorijske rekonstrukcije, odaberu nivo vizuelnih detalja, pomeraju virtuelne objekte, otvaraju vrata i zarone – izgube se u drugačije nedostupnim ćoškovima i pukotinama scena iz različitih vremenskih perioda. Dok posetioci idu kroz izložbu, mogu da skeniraju terminale koji služe kao portali za druge periode, koji im omogućavaju da putuju kroz prošlost i imaju interakcije u ostalim rekonstruisanim istorijskim scenama.

„Kada posetioci imaju aktivnu ulogu, lakše utole žeđ za znanjem“, kaže Eduard Lusan, suosnivač kompanije Histovery i dizajner uređaja Notre-Dame de Paris HistoPad. Kompanija je razvila svoj digitalni alat na osnovu softvera kompanije Autodesk 3ds Max i Maya.  

„Ovakav alat omogućava da se objasne složeniji elementi i od kada može da uključi više detalja, vizuelni proizvod pruža još više informacija“, kaže Lusan.

21 istorijski događaj je rekonstruisalo 12 umetnika 

Digitalne tehnologije i stručnost 12 umetnika koji rade iz svojih studija omogućili su kompaniji Histovery da ponudi jedinstven pogled na pariski Notr Dam.

Izložba nudi jedinstven pristup bogatstvu arhitektonskih detalja, istorijskih anegdota i naučnih činjenica kojih šira javnost ranije nije bila svesna. To je postignuto kombinovanjem virtuelne stvarnosti sa preciznošću savremenih naučnih saznanja i saradnjom sa javnim institucijama odgovornim za konzervaciju i restauraciju pariskog Notr Dama.

„Koordinisanje između umetničkih i naučnih timova na projektu je ključno jer se tačnost izložbe oslanja na alhemiju između njih“, kaže de Sa Moreira. „Upravljanje velikim brojem istorijskih izvora i ništa manje nego sedam naučnih komiteta, u zavisnosti od perioda, predstavljalo je značajan izazov koji je morao da se prevaziđe“, kaže Lusan. „Drugi veliki izazov uključuje odabiranje tema koje će se obrađivati i napredovanje tempom koji dopuštaju proizvodnja i razvoj.“  

Rekreiranje 21 scene na izložbi zahtevalo je više od godinu dana rada. Pretprodukcija (koncepti i istaživanje) napredovali su u isto vreme i trajali više od 6 meseci. „S obzirom na njene digitalne dimenzije, izložba se lako može transportovati bez rizika od oštećenja ili gubitka“, kaže de Sa Moreira. „Štaviše, može da se klonira, tako da može istovremeno da se prikazuje u Parizu i Vašingtonu“. 

Kompanija Histovery proizvodi uređaj HistoPads od 2013. godine i stalno poboljšava efikasnost procesa proizvodnje i razvoja. „Ovo iskustvo nam je omogućilo da budemo uspešni na ovom projektu“, kaže Lusan. „Obim izložbe je neuporediv, s obzirom na broj različitih vremenskih perioda kojima treba pristupiti tokom obilaska, a ponovno kreiranje svega toga za HistoPad, zahtevalo je izuzetan i besprekoran timski rad.“ 

Sa izložbom „Doživljaj pariskog Notr Dama“ originalne rekonstrukcije su po prvi put dostupne javnosti. Katedrala Notr Dam kakva nije viđena nikada ranije. Uređaj HistoPad javnosti pruža brz pristup informacijama, nudeći intuitivni interfejs koji je pogodan za kulturno posredovanje tako što podstiče posetioca da bude radoznao. 

„Tura proširene stvarnosti“ posetiocima omogućava da svojim tempom imaju interakciju sa izložbom dok prolaze svoj put kroz grafički bogat univerzum koji podseća na video-igru. U izložbi „Doživite pariski Notr Dam“ držimo korak sa najnovijim radovima na gradilištu i ažuriramo sadržaj između izložbi“, kaže de Sa Moreira.

Izložbeni prostor za umetničke zanate 

Komentari posetilaca koji napuštaju izložbu su puni entuzijazma: „HistoPad je veoma edukativan i razumljiv alat…sjajno je koliko je interaktivan!“ 

U specijalnom članku na mreži, francuski magazin Connaissance des Arts  izveštava: „U Dubaiju je izložbu videlo skoro 150.000 posetilaca za samo 30 dana. Dokazala je svoju mogućnost da privuče pažnju široke internacionalne publike.“ 

Kompanija Histovery se tokom realizacije projekta oslonila na tehnologiju kompanije Autodesk. Ona je takođe uključena u obnovu pariske katedrale Notr Dam putem podrške koju je pružila javnim institucijama odgovornim za konzervaciju i restauraciju katedrale. Autodesk kolekcije alata za građevinarstvo, zajedno sa BIM 360, korišćeni su za pravljenje digitalnog modela katedrale i njenog neposrednog okruženja. Ove tehnologije su ubrzale obnovu zdanja i njihova efikasnost je već dokazana u drugim katedralama u Francuskoj i širom sveta.   

Istraživanjem faza restauracije na način koji prikazuje njihovu raznovrsnost i složenost, izložba „Doživljaj pariskog Notr Dama“ takođe ističe vekovima staro umeće umetničkih zanata. Inače neprimećen i možda potcenjen rad klesara, kamenorezaca, majstora staklara i drugih konzervatora i restauratora došao je u centar pažnje. Ova izvanredna izložba povećava vidljivost ovih zanata, pretvarajući ih u živo nasleđe koje, kao katedralu, mogu svi da cene.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom BIM 360, kolekcijom alata za građevinarstvo ili želite da znate više o virtuelnoj realnosti, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Fizički prototipi sve više postaju relikvije prošlosti sada kada je softver za simulaciju elektronike komercijalno dostupan. Saznajte više o različitim vrstama procesa simulacija u ovom informativnom vodiču za početnike.

Da li ste ikada počeli od početka da pravite štampanu ploču samo da biste otkrili da na kraju ne radi onako kako ste planirali? Ovakve stvari se događaju, ali sa naprednom tehnologijom koja je danas dostupna, to ne bi trebalo da se dešava. Ovakvi problemi postaju relikvije prošlosti u velikoj meri zahvaljujući softveru za simulaciju elektronike.

Tehnologija nastavlja da unosi inovacije novim procesima i unapređuje stare. Softver za simulaciju elektronike je moćan alat koji pomaže inženjerima da modeluju i testiraju elektroniku pre proizvodnje. Softver za simulaciju elektronike je neverovatno precizan i često se koristi za obuku inženjera elektronike na koledžima i univerzitetima.

Zašto je važan softver za simulaciju elektronike?

Moderne softverske platforme neprestano olakšavaju procese dizajniranja. Kada je reč o štampanim pločama (PCB), postoji malo mesta za greške. To je zbog prirode skupih materijala koji su uključeni u njihovu proizvodnju. Fotomaske su skupe i protobord ne raste na drvetu.

Inženjeri ne mogu da gube vreme, novac i resurse na proizvodnju fizičkih prototipa pokušaja. Umesto toga, simulatori elektronike imaju integrisane alate kao što su schematic editor i on-screen waveform displays koji pomažu inženjerima da virtuelno dizajniraju štampane ploče.

Virtuelan dizajn može da se menja i testira bez traćenja resursa. Inženjeri mogu da simuliraju kola kako bi testirali izlaz i na osnovu rezultata da ga podese. Neki paketi softvera za simulaciju sadrže čak i biblioteke uređaja koji uključuju modele tranzistora (BSIM), otpornike, kondenzatore, transformatore itd. Sve ovo skraćuje vreme projektovanja i povećava produktivnost. 

Tipovi simulacije kola

Postoje tri osnovna tipa simulacije kola: digitalni, analogni i meštoviti.

1. Digitalni

Digitalna simulacija kola koristi jednostavne modele električnih kola da bi testirala njihov dizajn. Međutim, umesto popunjavanja signala koji stalno variraju, kao što je u simulaciji analognog kola, ona koristi samo nekoliko malih nivoa napona (logic 0 i logic 1). Ovaj metod omogućava industrijskom dizajneru da simulira veća kola sa manje vremena i resursa.

2. Analogni

Analogna simulacija kola koristi precizne modele elektiričnih kola kako bi testirala funkcionalnost dizajna. Može da uposli različite modove: AC, DC i transient. Svi analogni simulatori koriste matematičke algoritme za testiranje performansi električnih kola.

Postoje dva tipa analognih simulatora kola: SPICE i FastSPICE. SPICE simulatori se koriste da izmere funkcionalnost kola u poređenju sa ekstremno preciznim, nelinearnim i linearnim modelima. FastSPICE simulatori, sa druge strane, koriste manje složene modele za testiranje funkcionalnosti dizajna kola.

3. Mešoviti mod

Mešoviti mod simulacije koda prirodno kombinuje analogne i digitalne elemente simulacije. Analogni simulator se koristi za analogne analize, a digitalni za digitalne.

Koristi od simulacije elektronike

Neverovatno je skupo i rasipno iznova i iznova proizvoditi električna kola, testirati ih i redizajnirati, zbog čega je simulacija elektronike neophodna. Najvažniji zaključak je da korišćenje softvera za simulaciju elektronike štedi vreme, novac i resurse. Pored toga, softver za simulaciju takođe obezbeđuje različite simulacije za testiranje dizajna elektronike, ali i više od toga!

Ukoliko želite da otkrijete koja je alatka za simulaciju elektronike idealna za vas, pogledajte Autodesk Fusion 360.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Fusion360, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.