VESTI

SPLAM eksperimentalni paviljonski prostor od lameliranog drveta, projekat kompanije SOM, služi kao probni slučaj upotrebljivosti održivog materijala širom industrije.

• Kako bi se izbalansirale ekološke prednosti i mane drveta, kompanija SOM je proizvela napravila SLT lamelirano drvo.
• Eksperimentalni paviljon izgrađen od SLT spaja istraživanja i stvarne uslove sa ciljem da se prikažu koristi materijala.
• Projekti u kojima se u maloj količini koriste inovativni materijali su prvi korak ka njihovoj upotrebljivosti za veće projekte i usvajanje materijala širom industrije.

Beton je sveprisutan iz dobrog razloga, uključujući i to što spada u najsnažnije građevinske materijale. Takođe ima i značajne nedostatke: proizvodnja cementa, ključnog sastojka betona, stvara približno oko 8% emisije gasova staklene bašte. Da bi to nadoknadile, kompanije građevinskog materijala usvajaju modele kružne ekonomije za ubrzanje proizvodnje sa malim sadržajem ugljenika ili proizvoda koji su ugljenično neutralni.

Sa sličnim izazovima i odgovornostima se sreće i moderna industrija čelika. Iako čelik može da se reciklira, proizvodnja čelika generiše do 11% svetske emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Da bi se tome suprotstavila, industrija čelika radi na tome da proaktivno umanji emisiju i otpad, smanjujući njen uticaj na životnu sredinu.

A tu je i drvo. Krčenje šuma je uzrok 15% svetske emisije gasova staklene bašte, ali drvo koje se seče iz šuma kojima se održivo upravlja zapravo više ugljen-dioksida upije iz atmosfere, nego što ga u nju emituje. To je zato što drveće ne samo da upija ugljen-dioksid, ono ga i skladišti. Kada se drvo poseče za drvenu građu, ugljenik u njemu ostaje dok drvo ne izgori ili se ne raspadne, što čini da drvena građa bude jedan od najodrživijih građevinskih materijala.

Ali drvo nije ni večno ni čisto. Drveće može da se ponovo zasadi, ali su potrebne godine ili decenije da se šume obnove. Iako drveće zadržava ugljenik, proizvodnja drvene građe, transport i izgradnja ga emituju.

Da bi napravili ravnotežu između ekoloških koristi i uticaja, dizajneri i građevinari zainteresovanji za održivost susreli su se sa čudnim paradoksom: Kako da istovremeno više koriste manje drveta? Kompanija Skidmore, Owings & Merrill (SOM) možda ima odgovor: prostorno lamelirano drvo (spatial laminated timber – SLT). Materijal i istraživački procesi kojima je stvoreno u velikoj meri pomažu arhitekturi, inženjeringu i građevinskoj industriji da dosegnu nove visine održivosti i inovacije.

Od CLT do SLT lameliranog drveta

Kompanija SOM napravila je SLT lamelirano drvo kao deo naprednog tehnološkog istraživačkog projekta za Arhitektonsko bijenale 2021 koje se održavalo u Čikagu. Razvijen zajedno sa studentima Taubman koledža za arhitekturu i urbani razvoj Univerziteta u Mičigenu. SLT je inspirisan unakrsno lameliranim drvetom (CLT), projektovanog drvenog proizvoda napravljenog od slojeva drveta koji su sušeni u peći i unakrsno lepljeni, što mu daje snagu i integritet.

Za razliku od CLT, SLT lamelirano drvo koristi manje, precizno sečene 2x4s daske utkane kao platno, preko međusobno povezanih drvenih spojeva, zatim gusto naslaganih na mestima gde je potrebna konstrukcijska podrška i na ponekim mestima gde nije.

„Jedan od izazova standardnog CLT sistema je veličina potrebne daske i količina vremena i prostora potrebnog da drvo izraste do te veličine “, kaže Skot Dankan, partner na projektu kompanije SOM. „Korišćenjem manjih komada drveta, ono se brže uzgaja i mogu da se i iskoristite i manje poželjni delovi drveta koji se često bacaju. Mogu čak da se koriste spaseni delovi srušenih zgrada.“

Korišćenjem malih i recikliranih komada drveta, SLT smanjujete potrošnju drveta za 46% u poređenju sa konvencionalnim drvenim panelima, procenjuje kompanija SOM.
Sekundarna korist, sudeći po Dankanu, je da SLT omogućava bolju ugradnju građevinskih elemenata kao što su kanali, osvetljenje i prskalice. Inače, one moraju biti postavljene ispod konstruktivne drvene grede, što uslovljava da zidovi budu viši nego što bi u drugom slučaju bili.

Sa SLT lameliranim drvetom, ovi građevinski elementi mogu biti ugrađeni u drvo, umesto ispod njega, što znači da zgrade mogu da imaju istu unutrašnju visinu plafona sa kraćim spoljnim zidovima.

„Posle konstrukcije, dosta ugrađenog ugljenika u zgradama potiče od spoljnih obloga“, kaže Dankan, koji ističe staklo i aluminijum kao tipične materijale za oblaganje sa visokim nivoom ugljenika.“ „Dakle, u meri u kojoj možete smanjiti visinu spoljašnjeg zida, možete smanjiti količinu materijala koji ulazi u njega.“

Tehnologija je ključ koji omogućava pravljenje SLT lameliranog drveta, sudeći po Tsz Jan Ng, vanrednog profesora arhitekture na Taubman koledžu za arhitekturu i urbano planiranje. Prvo, prostorna analiza koristi kompjutersko modelovanje za odlučivanje o optimalnom rasporedu, što određuje koliko je slojeva SLT rešetke potrebno da bi se maksimalno povećao strukturalni integritet dok se materijal minimalizuje. Zatim, proizvođači u laboratoriji koriste CNC mašinu kako bi pomoću robotike oblikovali i isekli komade drveta koji se montiraju na licu mesta.

„Tehnologija se nikada ne odnosi na jedno jedinstveno rešenje, već je poenta u procesima i načinima rada“, kaže Ng. „Ovde je koristimo da uzdignemo ovaj sveprisutni materijal koji je veoma popularan u građevinarstvu Severne Amerike i da preispitamo način na koji štedimo materijal dok je koristimo.“
EPIC prikaz

Da bi prikazali koristi SLT, kompanija SOM i Taubman koledž dizajnirali su, i u punoj veličini izgradili, prototip konstrukcijskog okvira koji se koristi u izgradnji otpornoj na vatru: drveni paviljon koji su nazvali SPLAM (spatial laminated timber). Sastoji se od 412 SLT panela napravljenih od 912 komada drveta. SPLAM paviljon smešten je u kampusu javne čarter srednje škole EPIC Academy na južnoj strani Čikaga. Završen u septembru 2021.godine, paviljon je bio domaćin niza događaja u okviru čikaškog Arhitektonskog bijenala, a sada ga koristi srednja škola EPIC kao učionicu na otvorenom i prostor za performanse.

„Umesto da samo napravimo dokaz o konceptu koji bi završio na deponiji, želeli smo na napravimo paviljon koji će se koristiti“, kaže Ng. On kao inspiraciju navodi Slobodne škole iz 1960-ih, privremene, alternativne škole koje su organizovale vođe Pokreta za ljudska prava koje su crnim studentima i njihovim roditeljima ponudili prostore kako bi postali angažovani glasači i građani.

„Radili smo na vrhuncu pandemije kada je zapravo bilo sigurnije da budete napolju, nego unutra, kao i tokom perioda „Black Lives Matter,” kaže Ng. „Slobodne škole su neformalna okupljanja gde je obrazovanje bilo o građanskom učestvovanju i rastu zajednice i videli smo priliku da to povežemo sa istorijom stvaranjem otvorenog i fleksibilnog prostora za učenje.“

Iako učenici srednje škole EPIC koriste SPLAM paviljon, studenti koledža Taubman su pomogli da se on napravi, sudeći po Ng, koji kaže da su master studenti arhitekture proveli celu akademsku godinu osmišljavajući i testirajući SLT prototipe u bliskoj saradnji sa inženjerima kompanije SOM.

Kompanija SOM je koristila softver Autodesk Revit da isprati celo projektovanje: Crteži su korišćeni za sklapanje svakog dela projekta i dokumentovanje svakog elementa u zgradi. Svo modelovanje rađeno u softveru Revit je predato je izvođaču/graditelju kako bi se ubrzala izgradnja.

Na kraju, raspored dasaka 2x4s zahtevao je visoko artikulisane spojeve i prethodno izbušene rupe za šrafove smeštene na preciznim lokacijama; ovaj posao je urađen u programu Autodesk Dynamo, koji je takođe korišćen za pravljenje animacije koja je poslata da izvođačima služi kao smernica. Jednom kada je koncept dokazan i projektovanje završeno, procesi programiranja skripti, proizvodnje i montaže je svaki trajao po nedelju dana.

Upotrebljivost u budućnosti

Neposredna korist SPLAM paviljona kao školskog i javnog prostora je očigledna. Najznačajniji je, zapravo, dugoročni transformativni potencijal: u velikoj meri SLT sistem korišćen u SPLAM paviljonu bi u osnovi mogao da promeni građevinsku industriju.

„Naročito u eri planetarne krize u kojoj smo, moramo da prepoznamo uticaj koji naši gradovi i građevine imaju na životnu sredinu i šta možemo da uradimo da ga smanjimo“, kaže Dankan. „Projekat kao što je SPLAM je mali, ali mu je cilj da ima pojačan uticaj na kulturu izgradnje.“

Veliki uticaji započinje malim koracima, sudeći po Dankanu, koji kaže da kompanija SOM investira u istraživačke projekte kao što je SPLAM, ne samo zbog pažnje i priznanja, već zato što oni dovode do stvarnih poboljšanja u projektovanju i izgradnji.

„U kompaniji SOM mnogo razgovaramo o postepenim inovacijama“, kaže Dankan. „Pod tim podrazumevam učenje iz onog što je bilo ranije, pa da se na to nadograđuje. Pošto često dosta radimo na veoma kompleksnim projektima, postoji potreba za inovacijama koje se oslanjaju na naše pređašnje iskustvo“.

Istraživački projekti su prilika da se stvori iskustvo tamo gde ga nema – da se napravi prvi korak tamo gde može da nastane veliko stepenište do novog nivoa efikasnosti i produktivnosti. I na taj način, dokazi koncepta mogu da podrže pravi naučni rad.

Ali to se ne dešava preko noći. Da bi se inovacija pretvorila u primenu, kompanije koje sponzorišu istraživanje moraju da ulažu u infrastrukturu kako bi je poboljšale. „Iznenađujuće značajan faktor u primeni novih ideja je uloga izvođača“, kaže Dankan, koji predlaže da se nove ideje sa građevinskim partnerima „testiraju pod pritiskom“ kako bi se utvrdila njihova izvodljivost sa građevinskom radnom snagom. „Jedna je stvar nešto napraviti pod pravim uslovima u laboratoriji, ali je nešto sasvim drugo to uraditi na gradilištu.“

Nije dovoljno da nova inovacija funkcioniše. Kada su u pitanju pravi dolari klijenata koji plaćaju, ona mora da funkcioniše brzo i bude pristupačna kao konvencionalna metoda i materijal. „Da bi smo u procesu u većem obimu primenili nove ideje, važno je da razumemo građevinsku industriju kakva trenutno jeste“, kaže Ng. „Dakle, dokaz koncepta nije samo stvar, to je takođe  i treba imati radnu snagu koja će da ga izvede.“

Kako bi ostvarili svoju viziju, inovatori moraju da budu voljni da preuzmu nove uloge i odgovornosti. Kompanijama koje se navikle na projektovanje, inženjering i izgradnju, na primer, mora da ude udobno i sa podučavanjem, obukama i preporukama.

„Ako je vaš cilj nešto što nikada nije urađeno, ključno je da izađete iz svojih okvira“, kaže Dankan, koji dodaje da će SLT lamelirano drvo i njemu slične buduće inovacije pomoći kompaniji SOM da smanje troškove izgradnje i ugljenik. „ Pokušavamo da uskladimo ekološku i ekonomsku efikasnost, a konstrukcija – drveni stub – zaista obećava da to možemo da uradimo.“

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Revit možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Japanska kompanija za zelenu energiju afterFIT uz pomoć dronova, 3D dizajniranja i simulacije ostvaruje ciljeve sa niskim sadržajem ugljenika.

• Svetska inicijativa za zelenom energijom gura države ka obnovljivoj energiji.
• Japanska kompanija afterFIT pronalazi načine da proizvodi solarnu energiju u planinskoj regiji zemlje.
• Koristi 3D simulacije da smanji uticaj senki na proizvodnju solarne energije.

Eliminisanje emisije gasova staklene bašte do druge polovine ovog veka je postao svetski projekat. Ovaj cilj je 2019. godine predložila Evropska unija i prihvatili su ga najveći potrošači energije, tačnije Kina, Sjedinjene Američke Države i Japan. Jošihide Suga, japanski premijer, izjavio je da zemlja mora da dobije 46% svoje energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine da bi se do 2050. ostvarila nulta emisija ugljenika.

Razvoj sektora za obnovljivu energiju Japana je zaostao zbog visokih troškova izgradnje, održavanja i problema efikasnosti. Čak i sa ovim problemima, japanski sistem feed-in tarife (FIT) je pokrenut u julu 2012.goodine, podstičući razvoj koji je fokusiran na solarnu energiju. Ovo je dovelo do dramatičnog povećanja proizvodnje obnovljive energije u državi: Iako je 2010. godine u Japanu samo 8% energije došlo iz obnovljivih izvora, do 2019. taj broj je skočio na 18%.

Da bi se ispunio ekološki cilj države, obnovljivi izvori energije kao što su solarna energija i snaga vetra, moraju da nastave da rastu i održavaju se čak i pošto se FIT sistem završi.

Kompanija za solarnu energiju afterFIT je postala glavna sila u potrazi Japana za privredom sa niskim sadžajem ugljenika. Od svog osnivanja, kompanija afterFIT je inženjeringom, nabavkom i izgradnjom obezbedila generisanje 214.9 megavata solarne energije i upravlja sopstvenim solarnim farmama koje generišu 104 megavata.

 
Balansiranje efikasnosti i troškova na teškom terenu

Kako vodi posao sa obnovljivom energijom u Japanu, gde je dostupnog zemljišta malo i često je planinsko, kompaniji je potrebna efikasnija praksa da bi troškove izgradnje držala pod kontrolom. Kompanija afterFIT koristi tehnologiju i metode izgradnje usmerene na detalje kako bi razvila sisteme koji maksimalno povećavaju energetski potencijal date lokacije.

„Kompanija afterFIT je specijalizovana za proizvodnju, prenos i prodaju zelene električne energije. Aktivno koristimo tehnologiju i podatke kako bismo rešili problem dekarbonizacije u Japanu“, kaže Kanzo Tanimoto, direktor kompanije afterFIT.

„Koristimo postojeće sisteme za nove ideje.“ Na primer, da bismo rešili nedostatak elektrana u Japanu, analiziranjem satelitskih podataka tražimo prostor koji bi odgovarao elektrani. Da bi smo projektovali fotonaponske elektrane, uveli smo najnapredniji 3D dizajn u i sproveli dvadesetoročasovne solarne simulacije kako bismo minimalizovali uticaj senke.“

Eri Širaga iz dizajnerskog tima kompanije afterFIT, produbljuje pristup kompanije: „Kao prvo, moramo da proučimo kako možemo da razvijemo prostor na isplativ način. Pogledamo količinu zemlje koju treba da donesemo ili sklonimo, kao i druge poslove raščišćavanja koji treba da se urade.“

Pored panela i pretvarača energije, ogromni solarni projekti takođe zahtevaju opremu za merenje sunčeve svetlosti i pristup putevima za održavanje. „Kada pravite puteve za osoblje i vozila za održavanje, treba da mislite o dreniranju vode i mnogim drugim faktorima koji utiču na dizaj“, kaže Širaga.

„Nakupljanje vode može da dovede do erozije područja koja okružuju pločaste temelje, što može da prouzrokuje njihov pad. Radimo na tome da efikasno koristimo ograničeno zemljište koje nam je na raspolaganju – na primer, usmeravanjem kanala za vodu pored puteva za održavanje ili korišćenjem zakopanih cevi.“

Efikasnost solarnih panela mnogo zavisi od njihovog položaja i okrenutosti prema suncu. „Idealan ugao montaže i visina su jedinstveni za svako mesto instalacije“, kaže Širaga. „Na primer, za projekte u Hokaidu, moramo da uzmemo u obzir snežne padavine. U regionima oko Tokija, paneli se obično montiraju na nosače koji su visoki manje od 1 metar, ali u Hokadiu, paneli se postavljaju na visinu do 3,5 metara i pod uglom do 30 stepeni.“

Rezultat montaže na ovim visinama i uglovima je povećanje energetske efikasnosti, ali takođe dovodi do većih troškova montaže. Širaga kaže da za ogromnu solarnu montažu podizanje panela za samo 50 centimetera može da poveća troškove za dest miliona jena, pa troškovi takve modifikacije treba uporediti sa njihovim koristima. „Menjanje uglova pandela čak i za jedan stepen može da napravi veliku razliku u količini proizvedene energije, pa tesno sarađujemo sa našim timom analitičara dok napredujemo sa projektantskim radom.“

Korišćenje 3D dizajna za borbu protiv senki

Da bi projektovala solarnu farmu, kompanija afterFIT koristi dronove da bi iz vazduha prikupila fotografije oblasti i generisala ih u oblak tačaka u softveru Autodesk ReCap, koji se koristi za pravljenje preciznih mapa terena u softveru Autodesk Civil 3D. Dizajnerski 3D pristup omogućava da se razmotre senke koje baca okolno drveće ili drugi objekti kako bi se odabrao položaj u kojem su montiralni solarni paneli maksimalno efikasni.

Da bi se postigla maksimalna efikasnost kada se montiraju solarni paneli, oni ne smeju da bacaju senku jedni na druge. Sudeći po studijama koje je uradila kompanija afterFIT, samo 3 centimetra senke unutar ivice panela smanjuje generisanje energije za više od 60%. Kompanija koristi softver Civil 3D za određivanje rasporeda panela, a korišćenjem dodatka Helios 3D može automatski da posloži panele i izvrši 3D simulaciju. Plan se onda vizualizuje pomoću softvera Autodesk InfraWorks da bi se razumeo efekat senki.

Kada se projektuje raspored panela koji maksimalno povećava energetsku efikasnost, vreme je od suštinskog značaja. „Obično se određuje početak operacije i kreće planiranje, ali dok se plan ne uspostavi, projektovanje ne može da se nastavi – to znači da je u mnogim slučajevima ograničeno vreme određeno za projektovanje“, kaže Širaga. Tim to vreme koristi ponovi simulacije postavke, menjajući podešavanja čak i ako je otkrivena mala senka. Ovaj proces efikasno smanjuje na minimum uticaj senki na rad panela.

Tehnologija takođe ima ulogu u održavanju i upravljanju. Kompanija afterFIT među osobljem ima operatere dronova i stručnjake za veštačku inteligenciju. Dronovi se koriste za lasersko snimanje i inspekcijske poslove. Drugačiji zadaci zahtevaju drugačije vrste dronova, a inspekcijski posao koji traje dva dana ako se obavi lično, dronovi urade za 15 minuta.

Količina toplote koju emituju paneli pomaže da tim brzo identifikuje i popravi prljave panele, oštećene delove ili probleme sa povezivanjem, što stvara manje zastoja. U toku je istraživanje i rezvoj inspekcije automatizovanim dronovima, kao i sistema za otkrivanje grešaka i analizu sistema kojima upravlja veštačka inteligencija.

Inicijativa zelene energije koje gledaju u budućnost

Kompanija afterFIT gleda dalje od proizvodnje električne energije velikih razmera na druge izvore zelene energije. Njihov projekat solarne nadsteršnice, koji smešta solarne panele na nadstrešnice parkinga, namenjen je komercijalnim i industrijskim parkinzima sa oko 100 mesta. Verzija za komercijalne zgrade postavlja stubove van puta kupaca, dok je kod industrijske verzije projektovana tako da maksimalno povećava proizvodnju energije.

Mizuki Maeda je na čelu dizajnerkog tima za nadstrešnicu. „Najveća razlika od solarne farme je da u tome što su nastrešnice projektovane tako da ljudi mogu da prolaze ispod njih“, ona kaže. „To je struktura tipa 4 prema japanskim građevinskim propisima, što znači da je potrebno odobrenje vlade. To znači da treba da obratimo posebnu pažnju na proračune izgradnje.“

Radi tog cilja tim crta detaljne 3D planove koristeći using softver Autodesk Inventor i planira da u budućnosti koristi Inventor Nastran za analizu naprezanja konstrukcijskih spojeva. Za komercijalne i industrijske nastrešnice kompanija aftreFIT koristi softver InfraWorks da u 3D vizualizuje postavku modula u odnosu na automobile i ljude, kao i da proceni kako se senke menjaju tokom dana.

Sa pojavom niskougljenične ekonomije, japanske korporativne inicijative za zelenom energijom su drastično promenile fokus. Od druge polovine 2020. godine korporativni pristup nadvladavaju proaktivnije inicijative – kao ona u kompaniji afterFIT – koja se pre bavi pitanjima životne sredine, nego poslovnim aktivnostima koje su samo ekološki svesne ili žele da u transakciju dodaju ekološku vrednost.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverima ReCap, Civil 3D, InfraWorks, Inventor i Inventor Nastran možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Inovacije kompanije Dizney podižu na viši nivo pripovedanje i stvaranje imerzivnih iskustava – procesa koji, u tematskim parkovima, zahtevaju opsežnu BIM koordninaciju.

• Kompanija Disney je najpoznatija po svojim filmovima i tematskim parkovima, ali suština svega je pripovedanje.
• Potreban je kombinovan rad arhitekata, umetnika, tehnologa i inženjera da bi se napravila imerzivna iskustva za tematske Disney parkove.
• BIM tehnologija je ključna za koordinisanje ovih različitih disciplina za dizajniranje, proizvodnju i montažu Disney parkova i atrakcija.

Kada je 1955. Volt Dizni otvorio svoj prvi tematski park – originalni Diznilend koji se nalazi u Anahajmu, u Kaliforniji – želeo je da bude veseo. Međutim, ono što je stvorio je mnogo više od toga. Zabavan je, to je sigurno. Ali je takođe i privlačan, zadivljujuć, inspirativan i imerzivan. Na najemotivniji mogući način je nezaboravan.

Sam Dizni bi rekao da je „magičan“. Danas se, međutim, kreacija njegovog jedinstvenog brenda zove drugačijim imenom: inovacija. Proizvod ambicioznih inženjera, inventivnih umetnika i najsavremenije tehnologije, toliko je dosledan u ubedljivosti da se postavlja pitanje: Da li je to najsrećnije mesto na Zemlji takođe i najgenijalnije?

U Diznilendu i 11 drugih Disney parkova, nove ideje rastu kao jabuke na drveću – sočne, ukusne i zrele. Ali nisu samo nove ideje te koje čine da Disney tematski parkovi budu izvanredni. To je i način na koji su izvedeni.

„Naš posao je stvaranje iskustava koja transformišu“, kaže Bej Jang, potpredsednik i direktor tehnološkog studija u kompaniji Walt Disney Imagineering (WDI), koja osmišljava, projektuje i pravi atrakcije za tematske parkove kompanije Disney.

„Volt Dizni je za Disney parkove rekao – Ne želim da javnost vidi svet u kojem živi dok je u parku. Želim da osećaju da su u drugom, sasvim drugačijem svetu. Da bismo to uradili, koristili smo svaki u tom trenutku dostupan trik.“

Među trikovima kompanije Disney su discipline kao što su arhitektura, dizajn, digitalni mediji, industrijska proizvodnja, animacija, animatronika i 3D modelovanje – i svi se koriste tako da pruže maksimalan efekat.

“Kompanija Walt Disney Imagineering obuhvata mnoge delatnosti“, kaže Jang. „Moramo da spojimo zajedno sve njih kako bismo isporučili iskustva koja želimo da pružimo.“
Iako kompanija WDI nije izmislila pojam „industrijska konvergencija“, usavršila je na dubokom, pionirskom nivou. Razumevanje njenog pristupa pomaže firmama svih veličina i svim sektorima da postignu nivo inovacije kao kompanija Disney.

Multitalentovano pripovedanje

Iako je kompanija Disney najpoznatija po svojim filmovima i tematskim parkovima, njen osnovni proizvod su priče.

„Kompanija Walt Disney je kompanija za pripovedanje priča“, kaže Jang. „Od kada je čovečanstvo gledalo u zvezde, pokušavajući da razume svet, koristili smo priče da pružimo lekcije, damo savete i prenesemo znanje sa generacije na generaciju. Ovo je osnovni način na koji ljudi komuniciraju i povezuju se jedni sa drugima, i to je alat koji koristimo da napravimo iskustva koja menjaju čoveka.“

Priče kompanije Disney su izgrađene oko klasične strukture poznate kao herojev put, u kojoj obične osobe dobijaju izvanredan poziv na akciju. Uz pomoć mentora koji ih obučavaju i pripremaju, oni se suočavaju sa neverovatnim izazovom na fantastičnom mestu, odakle se na kraju trijumfalno vraćaju, preobraženi.

„Disney parkovi to nude našim gostima“, kaže Jang, koji kao primer navodi Diznilend, gde gosti započinju svoje putovanje na najobičnijem mestu – na glavnoj američkoj ulici – ali ih u park poziva neodoljiva znamenitost u daljini, dvorac uspavane lepotice, okružen mogućnostima za istraživanje i avanturu.

Zamak je optimalno platno za konvergenciju delatnosti, što omogućava bolje, ubedljivije pripovedanje koje pretvara narativ iz jedne beleške u trodimenzijalan portret.

„Ako pogledate prvi zamak koji smo napravili, on je (samo) bio nešto što vas privlači ka centru parka – poziv na akciju u herojevom putovanju“, kaže Jang. „U skorije vreme smo izgradili Diznilend park u Šangaju, čiji je zamak Enchanted Storybook maltene sasvim realizovan iznutra. Vi, zapravo, možete da uđete u zamak i doživite iskustvo.“

To je postignuto zahvaljujući konvergenciji arhitekata, umetnika, inženjera, tehnologa, proizvođača digitalnih medija i još mnogih drugih. Dok je originalna vožnja „Pirates of the Caribbean“ sasvim zasnovana na animatronskim vinjetama, nova verzija u Šangaju ima čamce na magnete, novu generaciju animatronike koja je interaktivna, umesto pasivna, kao i imerzivne digitalne medije – sve je precizno sinhronizovano i koordinirano. „Ovo je uvelo veliku složenost“, kaže Jang. „To znači jedno – integracija…a za nas, integracija nije izbor.“

Integracija drugog sveta

Obim plodova konvergencije je još očigledniji u parku Walt Disney World u Orlandu, na Floridi.

„On ima 111 kilometara kvadratnih – to je dva puta više od Menhetna“, kaže izvršni kreativni direktor WDI Asa Kalama, koji naglašava da je Walt Disney World dom četiri tematska parka, a svaki je „mali grad za sebe“, sa vožnjama i atrakcijama, kao i sa elektranama, postrojenjima za vodu i transportnim sistemom. „Stvaranje ovih iskustava na nivou grada je ogroman dizajnerski izazov.“

Nije bilo većeg izazova od tematskog parka Star Wars Galaxy’s Edge u zabavnim parkovima Diznilend i Disney World. Dok su su zamak Enchanted Storybook i Pirates of the Caribbean: Battle for the Sunken Treasure jedinstvene atrakcije, Star Wars Galaxy’s Edge je sasvim imerzivan tematski park zasnovan na filmskoj franšizi „Ratovi zvezda“ koji ima nivo detalja koji može da se meri sa bilo kojom scenom ikada napravljenom za filmove“, kaže Kalama.

„To je najveće prostorno proširenje jedne teme u istoriji Disney parkova.“ Kreativno, tehnički i logistički, to je jedan od najambicioznijih projekata u našoj istoriji.“
Karakteristična atrakcija parka je replika letelice Millennium Falcon kojom ljubitelji Ratova zvezda sami mogu da pilotiraju tokom virtualne vožnje kroz galaksiju.

„Veliki je zato što je ceo doživljaj ogroman, kao i tim koji je stajao iza njegovog dizajniranja“, kaže Kalama za atrakciju Millennium Falcon dugačku 33 metra. „Oni su odabrani iz više od 140 različitih disciplina iz celog sveta – konceptualni umetnici, dizajneri, arhitekte, pejzažne arhitekte, dizajneri enterijera, dizajneri scenografije, grafički dizajneri, dizajneri medija, inženjeri za vožnje, programeri, kao i domaćini fantastičnih trgovinskih partnera.“

Koordinisanje tolikog broja disciplina u vremenskim zonama bio je „herkulovski poduhvat“, sudeći po Kalami koji kaže da je tajna uspešne konvergencije u obimu BIM (Building Information Modeling) tehnologije.

„Konačno iskustvo u kojem naši gosti danas uživaju je proizvod više od 600 različitih modela i svi su integrisani u jedan izvor koji obuhvata dizajn, proizvodnju i instalaciju“, on kaže. „Prevrtanje modela je postalo glavni način na koji smo jasno mogli jedni drugima da izrazimo šta zapravo gradimo i kako radimo.“

Pratio sam napredak u realnom vremenu, što mi je omogućilo da prebacujem pažnju tima na određena pitanja ili da pravim odluke koji su reakcija na nastale sukobe u dizajnu.
Uglavnom, BIM omogućava brzinu. „Možda je brzina najveća direktna korist od udruženog rada u zajedničkom BIM modelu“, kaže Kalama.

„Mogli smo da odbacimo naš raspored i da više disciplina radi paralelno, često na različitim nivoima detalja i na stvarima koje bi inače morale da se dešavaju uzastopno. I na kraju, to nam omogućava da isporučimo jednu od tehnički najizazovnijih atrakcija koju smo napravili mesecima pre ciljanog datuma predaje.“

2020: Decenija konvergencije

U tome leži obećanje industrijske konvergencije: Korišćenjem BIM i drugih digitalnih tehnologija, brendovi mogu da sinhronizuju mnogo različitih stručnjaka da isporuče projekte nesagledive veličine, obima i složenosti sa do sada nezabeleženom brzinom i kvalitetom.

Za kompaniju WDI, najnoviji projekat tih razmera je kampus Avengers, mesto čija tema su Marvel superheroji, koji je debitovao u junu 2021. godine, gde se već radilo na njegovom proširenju. Ali tematski parkovi su samo početak, sudeći po Jangu, koji kaže da će sve tehnologije koje nastaju – od proširene stvarnosti preko autonomnih vozila do pametnih gradova – zahtevati velike napore za integracijom kao što ima kompanija Disney.

Nije važno u kojoj ste delatnosti, biće sve više čvršće integracije“, zaključuje Jang. „To će biti izazov sledeće decenije.“

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa BIM tehnologijom možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

U Japanu, u odeljenju za istraživanje i razvoj kompanije Honda radi se na efikasnijoj automobilskoj budućnosti sa lakšom radilicom (kolenastim vratilom).

• Radilica je sastavni deo za rad motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji se koriste u drumskim vozilima.
• Transport je zaslužan za 24% globalne emisije ugljen–dioksida.
• Smanjenjem težine radilice Honda ima za cilj da poveća efikasnost goriva i smanji emisiju ugljenika.

U zajedničkoj borbi da se smanje emisije koje utiču na efekat staklene bašte, dizajn igra ključnu ulogu u efikasnosti potrošnje goriva vozila. Međunarodna agencija za energetiku kaže da oko 24% globalne emisije CO2 potiče od saobraćaja – uključujući puteve, železnicu, vazduh i more. Drumska vozila su najveći krivac.

Evropska unija izveštava da 30% emisije CO2 dolazi od saobraćaja, od čega 72% dolazi od drumskog saobraćaja. Kako bi se povećala efikasnost goriva i smanjila emisija ugljenika iz vozila, smanjenje težina delova automobilskih komponenti se pokazalo kao veoma efikasno.

U Japanu je u toku nekoliko projekata kompanije Honda čiji je cilj olakšanje komponenti, od okvira karoserije i motora do vijaka. Da bi se postigao olakšani dizajn, konstrucija i materijali korišćeni u svakom delu moraju se pažljivo ispitati. Najnovija meta istraživanja odeljenja za istraživanje i razvoj kompanije Honda – je radilica motora.

Koji je zadatak radilice?

Radilica je jedan od najvažnijih funkcionalnih delova motora. Pretvara oscilacije klipova u rotacionu silu. Ovo kružno kretanje pokreće motore sa unutrašnjim sagovrevanjem potrebne za saobraćaj. Da bi uradila, mora biti izuzetno jaka i izdržljiva.

„Radilice moraju da zadovolje višestruke funkcionalne kriterijume“, kaže Hirosumi Todaka, dizajner mehaničke i fluidne mašinerije u naprednoj tehnološkoj laboratoriji odeljenja za istraživanje i dizajn kompanije Honda. „Na primer, njen oblik mora da bude u stanju da podnese pritisak sagorevanja, a rotacioni balans mora da se održi. Ovi faktori su do danas određivali oblik radilice. Tokom duge istorije razvoja motora, dizajn radilice je bio unapred odlučen. Uprkos tome, postavili smo izazovan cilj da dizajniramo radilicu koja će biti za 30% lakša nego trenutni modeli.“

Korišćenje generativnog dizajna za menjanje normi dizajna

Odeljenje za istraživanje i dizajn kompanije Honda je proučavalo aditivnu proizvodnju od njenog nastanka. Dok je tražio tehnologiju dizajniranja kao što je topološka optimizacija, pronašao je generativni dizajn (gde se generiše i isprobava više razvličitih dizajnerskih rešenja) i shvatio da može da u velikoj meri promeni konvencijalne norme dizajna.

Generativni dizaj je već pomogao industriji da redizajnira komponente kao što su nosači sigurnosnih pojaseva, jedinice za upravljanje motorom i ramovi motora; što je u svakom slučaju rezultiralo smanjenjem težine. „Potreban je novi pristup koji koristi metode kao što su generativni dizaj i aditivna proizvodnja“, kaže Todaka.“ „Morali smo odbacimo unapred stvorene ideje i sagledamo stvari u novom svetlu.“

Odeljenje za istraživanje i dizajn kompanije Honda započelo je svoj projekat – prvi te vrste, u saradnji sa kompanijom Autodesk – sa pažnjom usmerenom na negovanje fleksibilnog pristupa.

„Za naš dizajn je ključno da odbacimo predrasude, da razmišljamo samo o čisto suštinskim funkcijama dela“, kaže Hisao Uozumi, koji istražuje procese proizvodnje i nove materijale u odeljenju za istraživanje i dizajn kompanije Honda. „Kako bismo utvrdili osnove ovog pristupa, zajedno smo se održali radionicu kritičkog mišljenja.“

Pravljenje bolje radilice

Autodesk je pripremio model za prvu seriju koja je ispunila Hondine zahteve za deo korišćenjem Netfabb i Fusion 360. „Podelili smo ekspertizu kompanije Honda kako bismo pružili podatke o težini i različitim radnim ograničenjima, a zatim svo prešli svaku stavku sa timom kompanije Autodesk dok je model dobijao oblik“, kaže Todaka.

Tokom svog rada na delovima motora za vozila na dva i četiri točka, Todaka se oslanjao na svoje prethodno iskustvo kako bi osmislio dizajn koji bi zatim analizirao i precizirao. Kada je prvi put video rezultat, bio je očaran. „Deo je imao organiski oblik, kao ljudska kost“, on kaže.“ „Bio je nešto što prevazilazi moju najluđu maštu.“

Članovi tima odeljenja za istraživanje i dizajn kompanije Honda su putovali u London, gde su prošli obuku iz generativnog dizajna, obišli Tehnološki centar Autodesk u Birminghemu, u Engleskoj i razgovarali o temama izvan dizajna, kao što je aditivna proizvodnja. U objektu, Todaka kaže: „Prototipovi mogu brzo da se naprave od dizajna. Osetio sam da je to idealno okruženje gde se povratne informacije mogu brzo primeniti na vaš rad.“

Podaci od prototipova naterali su kompaniju Honda da preispita svoj plan i kriterijume snage, što je rezultiralno novim skupom graničnih vrednosti za delove. Tim je nastavio svoj rad i dizajnirao drugu seriju modela. „Tim kompanije imao je dosta članova sa različitim iskustvom, uključujući i vazduhoplovno inženjerstvo“, kaže Uozumi. „Videli su u kom pravcu idemo sa našim dizajnom, a mi samo uobličili naše ideje za relativno kratko vreme.“

Konvencijalna topološka optimizacija pruža samo jedno rešenje i zahteva ručne ispravke koje oduzimaju dosta vremena. Generativni dizajn softvera Fusion 360 nudi, kako Tonka kaže „konfiguraciju koju nisam ni razmatrao kao dizajner“. Novi dizajn radilice premašio je ciljeve sa iznenađujućih 50% smanjenja težine, ali se i dalje sumnjalo da li će krutost i snaga delova izdržati u odnosu na standardne radilice.

Članovi tima su montirali prototip na motor radi testiranja performansi i dobili dosta podataka. Podelili su rezultate sa timom kompanije Autodesk koji je koristio te podatke da poboljša procese njihovog generativnog dizajna. „Primena generativnog dizajna na rotacioni deo kao što je radilica, bila je veoma dragoceno iskustvo za kompanije Honda i Autodesk“, kaže Todaka.

Doktor Hisao Uozumi, pomoćnik glavnog inženjera u odeljenju za tehnologiju proizvodnje i menadžment, administratino odeljenje Wako kompanije Honda.
Integrisanje proizvodnje u proces dizajniranje je neprocenjivo. „Pruža nam modele koji se mogu uzeti u obzir za ograničenje dizajna, kao što su oni koji što su predstavljeni korišćenjem aditivne proizvodnje, proizvodnje zasnovane na kalupima ili mašinskom obradom sa 5 osa“, kaže Todaka.

Ovaj projetat je kompaniji Honda otkrio mogućnosti aditivne proizvodnje. „Dok su neki i dalje skeptični prema ovom novom obliku, pažnja koju je privukao na ovu tehnologiju je bila vredna truda“, kaže Tanaka. „Iako i dalje može dosta toga da se uradi da bi se delovi olakšali, sada vidimo put kojim ćemo dostići svoje ciljeve. Očekujem da će u budućnosti inovatini proizvodi napravljeni pomoću generativnog dizajna biti norma. Mislim da je na nama, kao deo našeg posla, da istražimo buduću primenu ove tehnologije.“

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Fusion 360 i drugim programima iz PD&M kolekcije, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

U periodu od 15.08. do 26.08.2022. godine TeamCAD d.o.o. je po prvi put u našem regionu organizovao obuku inženjera projektnog biroa kompanije Unipromet d.o.o. iz Čačka za korišćenje softvera za analizu proizvoda metodom konačnih elemenata (Finite Element Analysis - FEA) Autodesk Inventor Nastran.

Obuku je realizovao dr Nebojša Zdravković, vanredni profesor na Katedri za tešku mašinogradnju Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu. Obuka Autodesk Inventor Nastran – osnovni nivo, u trajanju od 24 časa, obuhvatila je linearne i nelinearne statičke analize delova i sklopova.

Nakon kratkog teorijskog pregleda same metode, obrađeni su brojni primeri iz prakse, gde je demonstrirana upotreba 1D (grede - beams), 2D (ljuske - shells) i 3D (tetraedri - tetrahedrons) konačnih elemenata. Tokom obuke je, pored uobičajenih procedura i alata, obrađena i sjajna funkcija optimizacije mašinskih delova Shape Generator i njena kompatibilnost sa okruženjem Nastran-a. Za svaki obrađeni primer, polaznicima je, kao podrška tokom obuke i kasnijem korišćenju softvera, obezbeđen i kompletan video materijal koji u celini obuhvata sve faze analize proizvoda.

Ukoliko i vi želite da steknete znanje potrebno za korišćenje programa Autodesk Inventor Nastran, koji služi za analizu proizvoda metodom konačnih elemenata (FEA) i nudi simulaciju koja se odnosi na više analiza kao što su linearna i nelinearna opterećenja, dinamiku i prenos toplote, plan kursa i dodatne informacije možete pogledati ovde.

Pored kursa za Inventor Nastran, TeamCAD nudi obuku za sledeće Autodesk programe: AutoCAD, Inventor, Revit Architecture, Revit Structure, Revit MEP, Robot Structural Analysis, Advance Steel, AutoCAD MAP 3D, Civil 3D, AutoCAD Plant 3D, AutoCAD P&ID, Autodesk Vault, Autodesk Navisworks, Autodesk 3ds Max i mnogi drugi. Planove i cene kurseva pogledajte ovde.

Obuke u TeamCAD trening centru drže sertifikovani Autodesk instruktori.

Za više informacija o kursevima, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili putem kontakt forme.

Saznajte kako očuvanje brazilskog muzeja Ipiranga pomoću sveobuhvatnog digitalnog 3D modela ima trajan kulturni uticaj na generacije koje dolaze.

• Svetski spomenici se digitalno snimaju i čuvaju kako bi se zaštitili od gubitaka u slučaju propadanja, klimatskih promena i nezgoda.
• Brazilski muzej Ipiranga je podvrgnut opsežnom skeniranju kako bi se napravila digitalna kopija.
• Ova replika muzeja zasnovana na cloud tehnologiji može da se deli sa Brazilom i svetom, čuvajući vrednu istoriju.

Za generacije brazilskih školaraca Ipiranga nije samo lokacija ili muzej – to je centralno mesto za istoriju njihove države. Prva rečenica državne himne se odnosi na obale reke Ipirange, gde je 7.12.1822. godine Brazil proglasio nezavisnost od Portugala.

Decenijama kasnije, 1884. godine, italijanski arhitekta Tomaso Beci za ovo mesto je projektovao uzbudljivu eklektičnu palatu, delimično po uzoru na Versaj. Ova palata će postati muzej Ipiranga, središte nacionalne baštine, umetnosti i, na kraju, mesto za izlet.

Solanž Lima, bivša direktorka muzeja i sadašnja predsednica njegove kulturne proširene komisije, prvi put se susrela sa upečatljivom fasadom, eklektičnim enterijerom i nenadmašnom umetničkom kolekcijom tokom formalnog izleta koji je inspirisao da postane profesorka i kustos. Želi da sa drugima u Brazilu i širom sveta podeli uzbuđenje koje je osećala kao student, a taj cilj je postao stvarnost kroz jedinstvenu tehnološku saradnju čiji je vrhunac kopija ovog nacionalnog obeležja u cloud-u.

Očuvanje brazilskog muzeja Ipiranga počinje razumevanjem njegove uloge u kulturi države. „Ovaj objekat nije sagrađen da bude muzej, sagrađen je da bude spomenik“, kaže Lima govoreći o 125 godina staroj ukrašenoj konstrukciji, lepotici od cigle i drveta na kojoj su počeli da se vide tragovi starenja. Ovo je palata koja slavi Brazil.“

Prava palata, pravo vreme

U partnerstvu sa muzejom i kompanijom Faro, koja se bavi obradom slika, tim kompanije Autodesk je skenirao laserom celu zgradu i park Independencia koji je okružuje. Tokom 2020. godine, specijalni laserski skeneri su snimili arhitektonske detalje, hektare istorijskog pejzaža i 50 predmeta iz kolekcije sa ciljem da se muzej sačuva i prikaže široj publici.

Projekat je iskoristio savršen trenutak. Poznat i kao muzej Paulista, muzej Ipiranga je zatvoren u avgustu 2013. godine delimično usled oštećenja vodom i rizika od rušenja plafona. Gotovo deceniju dugo zatvaranje i renoviranje se završilo tačno pre proslave dvestote godišnjice zemlje – 2022. godine, što je pružilo savršenu priliku da se napravi digitalna kopija ove nezamenjive zgrade.

Ponovo osmišljen prostor ima više prostora za prikazivanje kraljevskog nakita iz muzejske kolekcije od 450.000 eksponata. Lima žali što su tokom protekle decenije generacije školske dece propustile priliku da uživo vide muzej, ali je presrećna zbog potencijala da se podeli nova verzija, koja obuhvata digitalan muzej Ipiranga u cloud-u i edukativne video–igre sa modelom muzeja.

Novi talas digitalnog očuvanja

Stvaranje digitalnog modela muzeja je jedno od najskorijih i najistaknutijih primera novog talasa digitalnog očuvanja i spasavanja svetskih znamenitosti.
Ovi komplikovani napori da se one prikupe i modeluju postaju sve hitniji kako klimatske promene prete regionima, znamenite zgrade nagriza zub vremena, a nedavne nesreće naglašavaju potrebu za digitalnim rezervnim kopijama.

2018. godine brazilski Nacionalni muzej je zahvatio požar i progutao kolekciju od 20 miliona neprocenjivih artefakata. Timovi kompanije Autodesk takođe su pomogli da se napravi model Ajfelove kule u Parizu, a šire svoj rad i na druge lokacije u Brazilu, kao što su čuvena dela modernističke arhitekture proslavljene Line Bo Bardi.

Tehnički izazovi u muzeju su bili ogromni i iziskivali su rad skupa softverskih alata za snimanje, organizaciju, sortiranje i prikazivanje ogromne količine podataka. Oblak tačaka  sklopljen od laserskog skeniranja i slika spojenih pomoću fotogrametrije dronova, sadržao je 2,3 milijarde tačaka, sa preciznošću od 3,7 mm. Prevođenje svih tih sirovih podataka u upotrebljiv digitalni model zahtevalo je niz koraka i aplikacija koje uključuju Autodesk BIM 360, ReCap Pro, Civil 3D, InfraWorks i Revit.

Sudeći po Vinicijusu Barosu i Marselu Laguni, deo tima kompanije Autodesk je nadgledao put od slika do softvera, pa do modela, procesa koji je kraju doveo do interativne slike od 13GB u cloud-u.

„Muzej Ipiranga je značajan primer kako digitalna transformacija može da pomogne vlasnicima da bolje upravljaju istorijskim dobrima“, kaže Fernanda Makado, arhitekta kompanije Autodesk i stručnjak za BIM (Building Information Modeling), koja je upravljala procesom skeniranja i modelovanja. „To je zaštićena znamenitost, pa je veliki izazov i dostignuće što možemo da je sačuvamo na ovaj novi način.“

„Kada smo započeli posao, shvatio sam koliko moćan može da bude ovaj projekat“, dodaje Pedro Sote iz kompanije Autodesk, koji je zajedno sa Makadom vodio projekat. „Od naših početnih razgovora sa projektnim timom muzeja, znali smo da želimo da pružimo opširniji pogled na projekat. Dakle, nismo pažnju usmerili samo na zgradu muzeja već i na park u kojem je muzej, koji je prelep. Pored toga, uključili smo celo okruženje muzeja, obuhvatajući ulice i drveće, da bismo pokazali kako svi oni funkcionišu u kontekstu grada.

Buduće koristi: Arhitektura i obrazovanje

Istraživanje digitalnih modela muzeja je uzbudljivo, ali korist ide mnogo dalje od slika. Muzej nema sačuvane tačne nacrte iz originalnog projekta koji je napravio Beci: Digitalno skeniranje znači da se budući nagibi, pomaci ili deformacije mogu precizno otkriti, idealno sa dovoljno vremena za proaktivne popravke koje su nisu nametljive i skupe.

Uprkos svojoj monumentalnosti, muzej je i dalje krhka konstrukcija. Na primer, kustosi nisu montirali klima uređaj u izložbenim prostorima zato što bi to zahtevalo oštećenje jedinstvene arhitekture.

Muzej i okolni zaštićeni istorijski pejzaž će takođe biti digitalno dostupni, što će pomoći školskoj deci širom Brazila, a i šire, da dožive zgradu. „Pomalo se plašimo da postoji toliko očekivanja oko ovoga“, kaže Lima. „Svi žele da vide gde je proglašena nezavisnost i pogledaju nove izložbe u obnovljenoj i pristupačnoj zgradi.“

Ipiranga i okolni pejzaž su odrasli zajedno sa Sao Paolom. Krajem 19. veka, neoklasnična palata se nalazila na periferiji relativno malog grada. Sada je megalopolis izrastao oko nje. Sa digitalnim modelom, dostupna je sa bilo kog mesta u Brazilu i ostatku sveta. „Ovo će imati ogroman uticaj“, kaže Lima. „Ovo nam omogućava da proširimo kolekciju kroz digitalnu kulturu“

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverima BIM 360, ReCap Pro, Civil 3D, InfraWorks i Revit, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.