VESTI

Stručnjaci iz kompanija Airbus, Setec i IDC objašnjavaju zašto za rast poslovanja koriste donošenje odluka koje se zasniva na podacima.

• Efikasnost sa kojom kompanije primenjuju podatke na stvarne poslovne izazove će odrediti da li će inicijativa za digitalnu transformaciju uspeti ili propasti.
• Da bi ostvarili uspešan povratak posle COVID-19, rukovodioci moraju da pronađu načine da informacije pretvore u poslovnu vrednost.
• Stručnjaci iz kompanija Airbus, Setec i IDC objasnili su zašto podaci mogu da donesu bolje poslovne rezultate.

Koja je vrednost podatka? Samostalno, ne baš velika. Informacije se moraju sortirati, kombinovati i prevesti u akciju pre nego što generišu vrednost. Ali broj organizacija koje pretvaraju podatke u materijalnu poslovnu imovinu je i dalje iznenađujuće mali.

Nakon studije Global DataSphere koje je uradila kompanija IDC, analitičari su otkrili da se manje od 3% podataka koji se trenutno kreiraju koriste za donošenje poslovnih odluka. Kako biznis modeli koji su koncentrisani na podatke postaju norma, tako će korišćenje svih informacija koje kompanija ima na raspolaganju biti ključno za oporavak nakon COVID-19.

U svetu koji je obeležila pandemija, geopolitički preokreti i naizgled beskrajni poremećaji, kompanija IDC veruje da će predstojeći oporavak poslovanja biti „u obliku slova K“. Na uzlaznoj grani viljuške kompanije će ubrzati rast i postaviti temelje za budući uspeh. Na silaznoj grani, kompanije će se suočiti sa zaostatkom – koji osim borbe za opstanak, ostavlja malo izbora.

Pravac tog puta zavisiće od toga koliko vrednosti firme mogu da izvuku iz svojih podataka i investicija u digitalnu tehnologiju.

U centru pažnje su arhitektura, inženjering, građevinarstvo i proizvodnja

Od praćenja lanca nabavke u realnom vremenu do predviđanja održavanja pomoću digitalnih blizanaca, značajan je uticaj veštačke inteligencije i analize podataka u proizvodnji, arhitekturi, inženjeringu i građevinarstvu. Sudeći po studiji kompanije IDC:

• 42% organizacija širom sveta povećalo je budžet za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje tokom poslednje dve godine.
• Do kraja ove godine, četvrtina G2000 firmi će primeniti vizuelizaciju i manipulaciju podataka, što će dovesti do bolje saradnje i produktivnosti.

Usklađivanje digitalnih i poslovnih strategija mora da bude briga za upravni odbor kompanije, pri čemu rukovodioci treba da promovišu kulturu koja ohrabruje donošenje odluka na osnovu podataka na svim nivoima organizacije. To je jedini način da se dobije prihvatljiv povrat od digitalne tehnologije, kažu iz kompanije IDC. Podaci se moraju shvatiti kakvi jesu: zlatni rudnik informacija koji kompanijama pomaže da se oporave i napreduju.

Džulija Karosela, rukovodilac prakse za evropsku digitalnu transformaciju kompanije IDC i glavni analitičar studije, kaže da će količina podataka stvorenih tokom naredne tri godine „biti veća od svih podataka koji su generisani u proteklih 30 godina.“ To je ogromna količina sirovih podataka, ali njihovo korišćenje za pravljenje uvida ostaje izazov. „Sada je jasno da su podaci novo zlato“, zatim dodaje. „Pitanje je koliko uspešno će ih kompanije „iskopati“?

Jedna od kompanija koja je pronašla alhemiju između informacije i poslovne vrednosti je Yamato Scientific, japanska kompanija koja posluje na raskrsnici između građevinarstva i proizvodnje. „Izabrali su put koji ujedinjuje podatke iz višestrukih projektnih i proizvodnih sistema kako bi povećali svoje prihode“, kaže Karosela. „Kao rezultat, kompanija je optimizovala tokove rada i dobila više poslova, uključujući ponude za jednu od najvećih farmaceutskih razvojnih laboratorija u Japanu.“

Korišćenje podataka za oblikovanje razvoja proizvoda

Još jedna kompanija koja je prihvatila donošenje ključnih poslovnih odluka na osnovu podataka je Airbus. Najveća evropska aeronautička i svemirska kompanija u velikoj meri koristi podatke da bi oblikovala razvoj proizvoda u kabini sa tri tima zadužena za podatke, gde svaki traži različite vrste uvida. Njihov zadatak je da usmeravaju budući dizajn Airbus kabina.

„Jedan tim za podatke posmatra dugoročne trendove, sprovodi analizu podataka radi boljeg razumevanja pokretačkih sila koje stoje iza kabina budućnosti“, kaže Stefan List, šef odeljenja za uvid u tržište kabina u kompaniji Airbus. „Drugi sprovodi istraživanje tržišta i upravlja anketama i tržišnim podacima. Treći tim za podatke je posvećen korisničkom iskustvu. Pre primene nove funkcije ili promena u kabini, mi pozovemo klijente avio-kompanije da testiraju koncepte, prikupe povratne informacije i onda procene svoje reakcije.“

Složenost unošenja promena u konfiguraciju kabine može da bude zastrašujuća. Na primer, kada se razmatra novi dizajn odeljka za skladištenje prtljaga iznad glave, mora se uzeti u obzir dozvola za prtljag više od 125 avio-kompanija. Za poslednju takvu promenu, List i njegov tim su sproveli istraživanje na devet velikih aerodroma i izmerili više od 3.300 komada prtljaga. Zatim su razgovarali sa skoro 2.800 putnika širom sveta da bi razumeli šta sve nose u avion.

„To je samo jedan primer kako koristimo podatke za donošenje odluka u dizajniranju naših proizvoda“, kaže List. „Koristili smo podatke da anticipiramo promene u vremenskom okviru od 20 godina. Kako će se iskustvo putnika promeniti? Kako će se operacije posade promeniti? I kako će se kabine opremiti tako da omoguće iskustvo putovanja koje je isplativo za avio-kompaniju, podesno za upravljanje posade i udobno za putnike?

Izgradnja boljih veza

Podaci i analitika takođe pomažu građevinskoj industriji da održi korak sa povećanim zahtevima za planiranjem tokom celog životnog ciklusa objekta.
Dejvid Tomas, glavni tehnološki direktor francuske kompanije za inženjering i građevinarstvo Setec, kaže da podaci stalno menjaju radne prakse još od početka korišćenja BIM tehnologije.

„U kompaniji Setec, rano smo počeli da verujemo u moć podataka i kompjuterizacije“, on kaže. „Počeli smo 90-ih sa softverom Autodesk AutoCAD i ranim fazama 3D modelovanja, što je bio veliki korak napred.“ Danas, Tomas kaže, 3D modelovanje je izraslo u sofisticiranosti i vrednosti, a digitalni blizanci postaju ustaljena praksa – razvijena u savršenom skladu sa sve složenijim zahtevima klijenta.

„Završili smo fazu jednog od naših digitalnih planova koji treba da podstakne usvajanje vodećih BIM alata“, kaže Tomas. „Ako se vratimo 20 godina unazad, softver AutoCAD je bio identična projekcija onoga što smo radili na tabli za crtanje, tako da se usvajanje brzo dogodilo. Kako BIM tehnologija dobija na sofisticiranosti, usvajanje duže traje.

„Sada prelazimo u fazu u kojoj podaci iz 3D modela mogu da se integrišu sa drugim vrstama podataka kako bi omogućili inženjerima da poboljšaju način rada“, on nastavlja. „Treća faza će biti primena veštačke inteligencije i prodaja podataka kao usluga klijentima.“

Dve industrije u režimu resetovanja

Gledajući oba sektora, Karosela iz kompanije IDC kaže da su građevinska i proizvodna industrija usred faze dubokog resetovanja. U proseku, njen tim je otkrio da je 37% kompanija u najnaprednijim fazama digitalne zrelosti, u odnosu na 31% u 2019. godini.

Do ubrzanja je došlo zahvaljujući zahtevima vezanim za pandemiju, kao što je promena na rad na daljinu, ali još važnija je potreba da se pronađu novi načini da se razumeju klijenti i nadmaše konkurenti.

„Od usluga daljinu na terenu do proširivanja i predviđanja održavanja imovine do digitalnih blizanaca, investicije u digitalnu tehnologiju su postale ključan izvor prednosti nad konkurentima i nastaviće da rastu dvocifrenim stopama do 2024. godine“, ona kaže.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom AutoCAD, BIM tehnologijom i digitalnim blizancima, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Tehnološki alati povećavaju brzinu i efikasnost renoviranja ključne vodovodne infrastrukture

Kada je u leto 2014. godine zastarelo postrojenje za prečišćavanje vode koje je opsluživalo Toledo u Ohaju, bilo preplavljeno otrovnim zelenim algama, građani su danima ostali bez vode za piće. U jeku ove vanredne situacije, grad se obratio globalnoj konsultantskoj kompaniji za projektovanje i inženjering Arcadis da renovira i proširi objekat star 80 godina.

Korišćenjem saradnje napredne BIM tehnologije i cloud-a, kompanija Arcadis je projektovala nadgradnju kako bi poboljšala otpornost postrojenja i osigurala bezbednu vodu za zajednicu. U tom procesu, kompanija je transformisala način rada.

Vanredno stanje: ne pijte vodu

2. avgusta 2014. godine, stanovnici grada Toleda na srednjem zapadu, u Ohaju, dobili su savet „nemojte piti vodu“ od Agencije za zaštitnu životne sredine Ohaja (OEPA). Ogromno štetno cvetanje algi (HAB) u jezeru Iri kontaminiralo je gradsko vodosnabdevanje toksinom zvanim mikrocistin, ostavljajući skoro 500.000 ljudi bez upotrebljive vode.

Izloženost toksinima iz štetnog cvetanja algi može da izazove gastrointestinalne bolesti, iritaciju kože i očiju, respiratorne probleme, pa čak i otkazivanje jetre. Guverner Ohaja je proglasio vanredno stanje, a Nacionalna garda i Crveni krst su uspostavili centre za distribuciju vode.

Građani su nakon tri dana dobili mogućnost da vodu iz česme nastave da koriste za piće, kuvanje i kupanje. Ali je štetno cvetanje algi – koje rastu tokom toplijih meseci u jezerima sa slatkom vodom i rezervoarima na koje se gradovi kao što je Toledo oslanjaju za vodu – ostaje pretnja stanovnicima. Grad je morao da traži rešenja kako bi obezbedio otporniji vodovodni sistem.

Proširivanje kapaciteta za prečišćavanje vode Toleda

Da bi osigurala bezbednost vodosnabdevanja, OEPA je izdala naredbu za nadogradnju postrojenja za prečišćavanje vode Collins Park u Toledu. Grad je angažovao Arcadis, globalnu konsultantsku firmu za dizajn, inženjering i upravljanje sa iskustvom u projektovanju vodovodnih objekata širom sveta, da odgovori na hitne potrebe.

Kompanija Arcadis bi dizajnirala i nadgledala izgradnju dva nova bazena za vodu – dodatak na šest postojećih bazena koji tretiraju više od 454 miliona litara vode dnevno kako bi bila bezbedna za piće – i nadogradila neke od jedinica za prečišćavanje vode u starijem delu postrojenja.

„Plan je bio da se dodaju redundantnost i kapacitet kako bi se bolje rešavao problem sa toksinima algi i kako bi se osiguralo da potrošači vode nemaju zastoj u snabdevanju ako u nekom od bazena bude potrebna popravka“, kaže Kurt Smit, menadžer projekta kompanije Arcadis. Novi bazeni 7 i 8, svaki sa kapacitetom od 283 miliona litara dnevno, takođe bi omogućili postrojenju da sprovodi održavanje tokom cele godine.

Kratki rokovi i tesno mesto za rad

Postrojenje za prečišćavanje vode Collins Park je počelo sa radom 1941. godine i prošireno je tokom 1950-ih. Originalni papirni planovi su očigledno zastareli. „Čini se da crteži nikada ne odražavaju tačno ono što je napravljeno“, kaže Džuli Nikolson, BIM menadžer i inženjer za projekte za vodu, otpadne vode i životnu sredinu u kompaniji Arcadis.

„Morali smo da se povežemo sa postojećim fabričkim vodovima i bilo je veoma važno da budemo na licu mesta.“ Postrojenje za prečišćavanje vode takođe je moralo da ostane u funkciji dok je objekat bio u remontu. Pored toga, tim kompanije Arcadis je morao da koordiniše dodatne projekte nadogradnje na uskom radnom prostoru, uključujući podzemnu strujnu petlju i ozonski sistem za dodatni tretman toksina algi.

S obzirom na to da se približavao rok koji je propisala OEPA, kompanija Arcadis je planirala da radi sa pet spoljnih potkonsultanata – što je bilo neophodno za efikasan tok posla i komunikaciju. 

3D modelovanje priprema scenu

2016. godine kompanija Arcadis je počela fazu projektovanja proširenja postrojenja Collins Park, uključujući dva nova bazena zajedno sa nadogradnjom koja obuhvata nove cevi za kaskadno prečišćavanje neobrađene vode koje idu kroz nadograđeni višestepeni proces tretmana pročišćavanja vode za potrošnju.

Prvo, kompaniji Arcadis je bio potreban tačan model koji bi registrovao postojeće uslove u fabrici. Uz podatke iz ispitivanja lokacije i 3D skeniranja, tim je koristio ReCap da konvertuje podatke iz stvarnosti u tačku u cloud-u i napravi model u softveru Autodesk Revit. Korišćenjem softvera Infraworks, dodali su GIS podatke za površine i komunalne usluge postrojenja.

Tokom naredne dve godine, kompanija Arcadis je za gradilište razvila 13 Revit modela, integrišući Navisworks i njegove funkcije za otkrivanje sukoba kako bi se rano pronašle i popravile greške – i sprečile skupe prerade na terenu. Modeli su služili i kao interaktivni alat za preglede kod gradske uprave: „Možete da prođete kroz poboljšanja i zapravo pokažete vlasniku kako će objekat na kraju izgledati“, kaže Smit.

Snimanje stvarnosti za digitalni model

3D skeniranje je dokumentovalo postojeće uslove u fabrici. Korišćenjem podataka iz cloud-a i tehnologije snimanja stvarnosti, tim je napravio 3D modele.

3D model prikazuje postavku opreme za bazene za flokulaciju, gde se dodaju koagulanti da bi se čestice i nečistoće zajedno povezale i lakše uklonile.

Preklapanje sa prošienom stvarnosti je članovima tima omogućilo da unakrsno proveravaju 3D model i okruženje na licu mesta kako bi pomogli u identifikovanju problema sa izvodljivošću izgradnje.

Saradnja u cloud-u menja stvari

Kao i mnoge svetske firme, kompanija Arcadis je brinula zbog mogućih kašnjenja povezanih sa saradnjom između udaljenih timova, uključujući sporo preuzimanje fajlova i duge prepiske imejlom.

„Imali smo arhitektonske, konstrukcijske, mehaničke, HVAC, električne, I&C i građevinske radove na mestu izgradnje – sve discipline“, kaže Nikolson o projektu Collins Park. „Uobičajen problem je koordinacija promena, pokušaj da se svi prilagode različitim disciplinama.“

Kompanija Arcadis je odlučila da radi sa kompanijom Autodesk na desetomesečnoj eksperimentalnoj saradnji u cloud-u: „Naš cilj je bio da vidimo da li možemo da uštedimo vreme korišćenjem BIM 360 (koji se sada zove BIM Collaborate Pro) – pokušavali smo da ga kvantifikujemo i testiramo na ovom projektu“, kaže Nikolson. Tim kompanije Arcadis je priključivanje potkonsultanata vodio pomoću prezentacija i obuka i sarađivao je na projektu sa članovima tima na više lokacija, od Floride do Ohaja.

Virtuelno povezivanje kancelarije i mesta rada

Nakon što je završen dvogodišnji proces projektovanja, ponuda je objavljena 2018. godine i počela je faza izgradnje u postrojenju Collins Park. BIM tim kompanije Arcadis je sa timom na licu mesta u fabrici ostao povezan korišćenjem sesija pomoći na daljinu sa snimcima uživo i snimanjem stvarnosti.

Kompanija Arcadis je takođe imala mogućnost da prati napredak izgradnje pomoću fotografija aktivnog gradilišta i da integriše te podatke u model gradilišta kojim članovi tima mogu virtuelno da upravljaju.

„Takođe smo koristili proširenu stvarnost, preklapali smo postojeće stanje sa modelom kako bismo pomogli u identifikovanju eventualnih problema sa konstruktivnošću“, kaže Nikolson. Korišćenjem uređaja Microsoft HoloLens, građevinski tim je mogao da preklapanja 3D modela na gradilište iskusi u proširenoj stvarnosti kako bi proverio usklađenost dizajna i otkrio i dokumentovao sve razlike.

Spremni za sledeću fazu renoviranja

Kao što je i planirano, do kraja 2020. godine završeni su bazeni 7 i 8. „Dodatak fabrike od 151 miliona litara morao je da se uradi prvi da bi se dobio kapacitet potreban za renoviranje ostatka fabrike“, kaže Smit. „Sledeća dva projekta na kojima smo radili su nadgradnje bazena od 1 do 6, a zatim renoviranje galerije cevi za filtriranje.“

Kao samo jedan deo složene desetogodišnje, 500 miliona dolara vredne nadogradnje sistema fabrike za prečišćavanje vode Collins Park, proširenje bazena 7 i 8 je ostalo na pravom putu uprkos poremećajima koje je prouzrokovao COVID-19.

Dok je firma za profesionalno upravljanje građevinskim radovima koju je grad zaposlio da nadgleda veći projekat morala da se prilagodi ograničenjima u vezi sa veličinom ekipa i problemima u lancu snabdevanja, kompanija Arcadis nije usporila tempo. Korišćenjem saradnje na daljinu, projektni tim je bio u mogućnosti da virtuelno poseti gradilište i održava bezbednosne protokole.

1.000 ušteđenih sati projektovanja i ispoštovan kratak rok

Korišćenjem softvera BIM Collaborate Pro tokom procesa projektovanja kompanija Arcadis je uštedela više od 1.000 sati rada na projektu Collins Park – što joj je omogućilo da ispoštuje strogi rok koji je postavila OEPA. Koordinacija projekta je poboljšana eliminacijom imejlova i preuzimanja, što je smanjilo vreme kašnjenja zbog prenosa podataka za 80%. Radeći direktno sa podizvođačima u cloud-u, svi su odmah mogli da vide promene.

„Svi smo radili u jednom modelu – nekima je bio prvi put da su tako radili“, kaže Smit. „To je pomoglo da se stvari pojednostave, spreče greške. Sve je ažurno jer svi rade na modelu.“ Zahvaljujući većoj preciznosti, izvođači su mogli da daju ponude boljeg kvaliteta i svedu promene porudžbina i RFI na minimum. Dobavljači su mogli da prefabrikuju opremu van gradilišta radi brže i preciznije montaže na terenu. „To je uštedelo vreme i novac izvođaču radova“, on kaže.

„Ovo je bila naša polazna tačka za korišćenje saradnje zasnovanje na cloud tehnologiji. Ocenjivali smo upotrebu i videli prednosti. Rezultati su odlični i sada za svaki projekat koji radimo koristimo BIM Collaborate. Kao i naši podizvođači.“ – Džuli Nikolson, BIM menadžer, Arcadis

Tehnologija podržava otpornost vodenih sistema

Do 2023. godine će biti završeno renoviranje postrojenja za prečišćavanje vode Collins Park, a svi bazeni će biti nadograđeni tako da ispunjavaju tehnološke i dizajnerske standarde koji čine sistem otpornijim. Kompanija Arcadis će ga isporučiti kao izgrađen BIM model koji može da posluži kao izvor informacija za održavanje i rad fabrike – i odbrana sistema protiv štetnog cvetanja algi kako bi se izbeglo ponavljanje vodene krize iz 2014. godine.

Kompanija Arcadis je odgovorila izazovu da nadogradi zastarelu fabriku za prečišćavanje vode korišćenjem 3D modelovanja i saradnje u cloud-u. Uštede vremena i sredstava koje je kompanija Arcadis uvidela tokom projekta ubedile su je da usvoji softvere BIM Collaborate Pro i Revit širom cele organizacije, kao i da te promene prenese na svoje potkonsultante. Potpunom standardizacijom poboljšanih tokova rada koristi će se preneti na sve buduće projekte koji se tiču vode i otpadnih voda.

Sve osim naznačenih fotografija dobijeno je ljubaznošću Arcadis.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverima Revit, Infraworks, BIM Collaborate Pro i Navisworks možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Ovih 6 rešenja za krpljenje rupa bore se protiv jednog od najvećih infrastrukturnih problema pomoću tehnologije.

Najčešći metod krpljenja rupa je jeftin, ali privremen. Popravke automobila zbog oštećenja napravljenim na udarnim rupama američke vozače koštaju više od 3 milijarde američkih dolara godišnje. Ovih šest kompanija koriste bakterije, senzore, magnete i još mnogo toga kako bi puteve širom sveta učinili bezbednijim za vozače. Da parafraziramo staru mudru poslovicu – put za pakao je pun rupa.

To je čarobni prolećni ciklus: Dok se tope zimski snegovi, voda i led prodiru u puteve, smrzavaju se i odmrzavaju, šire i skupljaju dok se površina ulica ne uruši, otkivajući predele pune kratera, kao na Mesecu, koji jednostavno jutarnje putovanje na posao pretvaraju u bonus rundu video-igre Super Mario Kart.

Opkoljenim vozačima rupe su neizbežna smetnja. (Njihovo postojanje na putevima Nove Engleske je toliko legendarno da lanac sladoleda Friendly’s nudi sezonski sladoled Nor’Easter Pothole Sundae sa dodatkom komadića čokolade.) Šteta za popravke nastale zbog rupa američke vozače košta više od 3 milijarde dolara godišnje, a one mogu da onesposobe čitave autoputeve, gradove, pa čak i aerodrome.

Ali rupe su više od smetnji: One predstavljaju stvarnu pretnju po živote vozača i pešaka. Rupe su krivci za trećinu smrtnih slučajeva na auto-putu samo u Sjedinjenim Američkim Državama. A u Indiji, krive ih za ubijanje 10 ljudi dnevno i zovu ih „smrtonosnijim od terorizma“.

Uobičajen pristup za popravku rupa je niskotehnološki „nabacaj i idi“ metod ubacivanja materijala za zakrpe – obično asfalta – u rupu i ravnanje kamionom. Ovakvo krpljenje rupa je jeftino, ali privremeno rešenje. Međutim, dugoročno olakšanje bi moglo biti na vidiku zahvaljujući novim metodama i materijalima koji obećavaju da će se popravke obavljati brže, da će produžiti život zakrpa i možda čak sprečiti pojavu rupa.

1. Ulični senzori prijavljuju rupe lokalnim agencijama

Prvi korak u popravljanju rupa je saznanje da postoje. Taj korak bi mogao da se automatizuje ukoliko ePave mreža senzora za puteve sa sopstvenim napajanjem postane stvarnost. Zajednički projekat Univerziteta u Bafalu i kineskog Univerziteta Chang’an – sistem ePave oslanja se na bežične senzore za puteve koje pokreće piezoelekričnost, što znači da mogu da generišu punjenje mehaničkim vibracijama koje stvaraju vozila.

Senzori, koji su veličine priveska za ključeve, osećaju vlagu, pritisak i druge indikatore problema i u realnom vremenu dostavljaju podatke lokalnim agencijama. Rani eksperimenti pokazuju da bi senzori mogli da imaju životni vek od 20 godina.

2. Veštačka inteligencija u automobilu brže popravlja rupe

Pomerite se, rupa! Dobavljač automobila CarVi razvija sistem veštačke inteligencije u automobilu koji otkriva i prijavljuje rupe u realnom vremenu. U sistemu – ugrađenom u CarVi uređaj za upozorenje za sudar – senzor pokreta sa 9 osa integrisan je u kameru na vetrobranskom staklu i skenira put ispred sebe u potrazi za postojećim i novim rupama, analizira informacije koristeći napredne tehnike prenosa i dubokog učenja i šalje podatke lokalnim infrastrukturnim agencijama.

Testiranje u San Francisku je otkrilo 300 rupa. CarVi radi sa državnim agencijama za saobraćaj na razvijanju algoritama koji daju prioritet opasnostima na putu i identifikuju problematična mesta.

3. Korišćenje mikrotalasa i magneta za popunjavanje rupa

Leri Zenko, inženjer geološkog rudarstva i viši saradnik na Institutu za istraživanje prirodnih resursa Univerziteta Duluth u Minesoti razvija dva rešenja za popravku rupa koja koriste prednost magnetita, gvozdene rude koja se dobija iz rudnika Minesote.

Prvi metod, koji uspeva na putevima od asfalta, koristi mikrotalase za zagrevanje rupa i trotoara oko njih, a zatim popunjava rupe mešavinom magnetita i recikliranog asfalta. Zakrpa se ponovo zagreva mikrotalasima kako bi se zaptila. Drugi metod, dizajniran za betonske i asfaltne puteve, uključuje ulivanje mešavine vodom aktiviranog magnetita i agregata u rupu, bez zagrevanja. Probne primene oba rešenja trajala su više od godinu dana. 

4. Terminator za rupe uništava kratere

Zašto samo zakrpiti rupu kada je možete uništiti? Terminator za rupe, proširenje kompanije Mechanical Concrete u tehnologiji gradnje koristi cilindre napravljene od otpadnih automobilskih guma za zatvaranje drobljenog kamena ili drugih agregata u trajne građevinske jedinice kako bi ojačali temelje puta i sprečili pomeranja materijala, što je neizbežno vodilo do urušavanja konstrukcije.

Trajne konstrukcije su jake, propusne i otporne na eroziju – i sa skoro 300 miliona automobilskih guma koje svake godine idu na američke otpade, to je dobrodošla zelena inicijativa. 

5. Bakterija bije bitku protiv soli na putu

Sjedinjene Američke Države na puteve bace skoro 20 miliona tona soli svake zime – što je skoro 56 kilograma za svakog Amerikanca. I dok je so efikasno (iako ekološki kontraverzno) sredstvo za topljenje snega i leda, ono uzima ogroman danak na putevima u vidu pukotina, neravnina i rupa. Ali istraživači sa Univerziteta Drexel možda su pronašli način da se bore protiv tih destruktivnih efekata uz pomoć bakterija.

Tretiranje puteva solju stvara kalcijum oksid, koji se širi u betonu i prouzrokuje pukotine koje omogućavaju da voda prodre i izazove oštećenja kako temperature fluktuiraju. Ali kada su istraživači poboljšali beton bakterijama Sporosarcina pasteurii, proces je podigao pH vrednost materijala, a interakcija sa solju je stvorila manje štetan nusproizvod: kalcijum karbonat ili krečnjak. U eksperimentima, mikrobno poboljšan beton nije pucao kada je tretiran kalcijum hloridom, mada je potrebno više istraživanja da bi se utvrdilo koliko će trajati zaštitni efekti.

6. Dronovi i 3D štampači: Dvostruki udarac na jednu rupu?

Kao kod zubnog karijesa, što pre primetite rupe, lakše ih je zakrpiti. Istraživači Univerziteta Leeds u Ujedinjenom Kraljevstvu testiraju sistem koji koristi kamere koje imaju opciju za prepoznavanje slike da pregledaju probleme na ulicama, a zatim koriste dronove opremljene 3D štampačem kako bi zakrpili rupe kada se pojave.

Idući korak dalje, partner u istraživanju sa Univerzitetskog koledža u Londonu, opremio je hibridno vazdušno-terensko vozilo Univerziteta Leeds ekstruderom za asfalt koje ima preciznost od 1 milimetra. Eksperimenti su deo projekta više univerziteta koji istražuju načine na koje roboti mogu da pomognu u popravci infrastrukture i u drugim zadacima namenjenim gradovima koji se sami popravljaju.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa modernim tehnologijama, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Postizanje nulte emisije ugljenika za neke industrije znači postepeno smanjivanje emisije tokom naredne dve decenije. Ali kada je u pitanju građevinarstvo, svaki građevinski ili infrastrukturni projekat najverovatnije će i dalje biti operativan 2050. godine. Zbog toga je neophodno da se ceo sektor fokusira na nultu emisiju ugljenika, sada i ovde.

Podsticaj ka održivoj izgradnji

U narednih nekoliko godina se očekuje da troškovi australijske državne i federalne vlade za infrastrukturu dostignu 166 milijardi dolara. Dok je ovo sjajna vest za arhitekturu i građevinarstvo, takođe će ovoj delatnosti doneti značajne izazove.

Trenutni lanac nabavke i procesi prožeti su neefikasnošću i gubicima. Štaviše, celokupan sektor je odgovoran za 40% ukupne nacionalne emisije koja doprinosi efektu staklene bašte.

Prošle godine je učinjen ogroman korak ka održivoj izgradnji. Nezavisni nacionalni savetnik Infrastructure Australia objavio je komplet državnih, ekonomskih, socijalnih i ekoloških kriterijuma – koji naziva četvorostrukim standardom – koji predstavljaju buduće investicione preporuke. Kao posledica toga, sve će oči biti uprte na projekte, planove i procese koji se nalaze u svakoj dostavljenoj ponudi.

Zapravo, u saradnji sa australijskim organizacijama Australian Constructors Association, Consult Australia i Infrastructure Sustainability Council sastavili smo izveštaj „Budućnost sa nultom emisijom ugljenika: postignuta kroz naš infrastrukturni proces rada“, kako bismo podržali ubrzavanje budućnosti sa nultom emisijom ugljenika kroz građevinski lanac vrednosti.

Istraživanje je otkrilo da je rešenje za održivu izgradnju usvajanje pristupa koji se zasniva na sistemima i koji prati ceo životni ciklus sredstava, uključujući nabavku, materijale, metodologije i sposobnosti ljudi.

Izveštaj iznosi tri principa uspeha: posvećenost, saradnju i stalno poboljšanje. Ukazuje i na studije koje pokazuju da emisija iz materijala i objekata (ugrađena emisija) skoro može da se prepolovi korišćenjem trenutno dostupnih tehnologija i metoda koje ispunjavaju građevinske i infrastrukturne potrebe, dok čine da procesi budu sigurniji, predvidljiviji i održiviji.

Tehnologija iza održive izgradnje

Potrebna tehnologija je već dostupna i koristi se širom sveta. Na primer, komplet tehnologija koje se zasnivaju na cloud tehnologiji vode tržište u generativni dizajn.

Softver Autodesk Build obuhvata opciju poznatiju kao Embodied Carbon in Construction Calculator (EC3) koja može da pomogne građevinarima da pronađu načine da efikasnije koriste resurse i emisiju smanje za 30%. Ishod nije samo smanjenje emisije, već i smanjenje troškova.

Ove koristi se postižu omogućavanjem efikasne komunikacije i saradnje kroz građevinski vrednosni lanac projektovanja, planiranja, izgradnje i rada, što je pouzdan način da se osigura da neefikasnost i emisija postanu deo prošlosti.

Koristi od održive izgradnje

Primena odgovarajuće tehnologije smanjuje rizike, maksimalno povećava efikasnost i profit povezivanjem tokova rada, timova i podataka u svakoj fazi izgradnje. Takođe, pomaže da se smanje gubici čiji su uzrok nekorišćeni materijali, prazni skladišni prostori i nepotrebni troškovi.

Softver Autodesk Construction Cloud pomaže u automatizaciji složenih procesa i transformiše podatke u delotvorne uvide koji podstiču inovatore da donesu bolje odluke i postignu izvanredne ishode. Dodatno, tehnologija za projektni menadžment kao što je ova vodi do bezbednijeg radnog okruženja i bolje predvidljivosti projekta. Ova poboljšanja, na kraju, imaju pozitivan uticaj i na održivost i na isplativost.

Zaključak

Postoji hitna potreba da se pređe na održivu izgradnju. I mada to deluje kao velika promena, postoji mnogo prilika da se emisija smanji tokom svakog koraka građevinskog procesa. Ova promena će doneti i mnoge prednosti zato što, pred očiglednih dugoročnih ekoloških benefita, ulaganje u procese održive izgradnje dolazi sa značajnim finansijskim koristima.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverom Construction Cloud, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.

Kompanija Heirloom stvara novi proces za uklanjanje ugljen-dioksida mineralima

Minerali mogu da nam pomognu u borbi protiv klimatskih promena. Da, minerali. Startap kompanija Heirloom iz San Franciska, deo portfolija Energy & Materials Autodesk fondacije, razvija novi pristup u borbi protiv klimatskih promena pomoću direktnog hvatanja vazduha putem mineralizacije ugljen-dioksida.

Prema tvrdnjama ove kompanije: „minerali koji se prirodno javljaju – pored šuma, zemljišta i okeana – jedni su od najvitalnijih odvoda planete za ugljen-dioksid.“

Klimatske promene su globalni problem koji stavlja nekoliko komplikovanih izazova pred našu planetu i nas kao vrstu.

Do 2100. godine predviđa se da će globalna temperatura porasti između 1,1 i 5,4 °C, sudeći po poslednjem izveštaju koji je objavila IPCC, međuvladina organizacija koju su stvorile Ujedinjene nacije sa ciljem unapređivanja znanja o klimatskim promenama koje je prouzrokovao čovek. Ovo alarmantno povećanje temperature će voditi do češćih i širokorasprostranjenih katastrofa, koje uključuju uragane, šumske požare, masovne migracije i još mnogo toga.

Evo kako kompanija Heirloom preduzima odvažne korake ka novoj tehnologiji, koja je inspirisana tehnikom koju primenjuje sama planeta Zemlja, da bi se pozabavila ovim nadolazećim problemom.

Uklanjanje ugljen-dioksida

Misija kompanije Heirloom je da ukloni „1 milijardu tona ugljen-dioksida do 2035. godine koristeći prirodne procese za projektovanje najisplativijeg Direct Air Capture rešenja“.

Kompanija ovo planira da uradi korišćenjem procesa mineralizacije ugljen-dioksida. Mineralizacija je prirodni fenomen koji se odvija kada su određeni minerali (kao što su različite vrste stena) izloženi ugljen-dioksidu. Oni ga apsorbuju, efikasno zarobljavajući ovaj gas, i tako onemogućavaju da se CO2 vrati u atmosferu kao zagađivač.

Obično se ovaj proces prirodno odvija tokom mnogo godina i geoloških vremenskih okvira. Kompanija Heirloom nastoji da pomoću tehnologije veštački stvori ovaj proces i ubrza ga kako bi se odvijao u roku od nekoliko dana. 

Kao i svim neprofitnim ili startap kompanijama koje se nalaze u portfoliju Autodesk Foundation, kompaniji Heirloom je dat pristup  Autodesk softverskim rešenjima i tehničkom treningu, Autodesk pro bono konsultantima i Autodesk industrijskim mrežama, kako bi napredovala u dizajnu, izgradnji i komercijalizaciji svoje tehnologije.

Korišćenje softvera AutoCAD

Korišćenjem programa AutoCAD i drugih softverskih rešenja kompanije Autodesk, kao što je Inventor, kompanija Heirloom može da dizajnira Direct Air Capture uređaje koji mogu da izdrže sile prirode i ostvare ciljeve u pogledu dugotrajnosti i troškova, kako bi brzo i na merljivom nivou postigli proces mineralizacije ugljen-dioksida.

Posebno korisna komponenta softvera AutoCAD koja je bila od velike pomoći kompaniji Heirloom je Electrical toolset, specijalizovan komplet alata specifičan za elektro-industriju koji sadrži dizajnerske opcije koje mogu da pomognu u stvaranju, modifikovanju i dokumentovanju električnih kontrolnih sistema.

„Koristimo Electrical toolset softvera AutoCAD da nam pomogne u dizajniranju i planiranju električnih kontrolnih sistema, za dizajn našeg kućišta i dokumentovanje električnih i mrežnih povezivanja između podsistema objekta“, kažu Marjam Nasar i Robert Skjog, inženjeri kompanije Heirloom. „Ovaj alat je bio ključan za generisanje organizovanih i detaljnih električnih šema.“

Pored toga, Electrical toolset je bio od suštinskog značaja za faze projektovanja i izgradnje prve generacije pasivnih vazdušnih kontaktora, ključne komponente njihovog uređaja Direct Air Capture.

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa softverima AutoCAD i Inventor, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.