Veštačka inteligencija u arhitekturi dobija na snazi sa alatima za automatizaciju sa aspekata generisanja slika, urbanog planiranja, rasporeda u enterijeru itd. 

• Veštačka inteligencija u arhitekturi je u srednjoj fazi razvoja, ističući se u kreiranju veoma detaljnih slika i praktičnim proračunima koji rešavaju probleme.
• Obe ove veštine guraju arhitekte ka ulozi u kojoj biraju i odbacuje opcije koje generiše veštačka inteligencija.
• Današnja veštačka inteligencija u arhitekturi ima primarna ograničenja u kreiranju slika i mogućnosti rešavanja problema – nedostaje joj mogućnost da od slika izvede šeme koje se mogu izgraditi i ubedljive slike od šema koje se mogu izgraditi.

Veštačka inteligencija u arhitekturi postaje sveprisutan, moćan alat – to je takođe tehnologija koja se nalazi u nezgodnoj, srednjoj fazi razvoja. Ona može da reši jednostavne, praktične probleme, kao što su kako organizovati plan osnove, sa neuporedivom brzinom i varijacijama. Može da stvori široke kreativne vizije izvučene iz čitavog bogatstva interneta samo sa jednim kratkim tekstualnim upitom.

Ali povezivanje ova dva dela projektnog procesa, fundamentalne nauke i umetnosti arhitekture, pokazalo se kao neuhvatljivo. Unošenje niza arhitektonskih opisa (“Eco-topia Flintstones California Bungalow at the La Brea Tar Pits”) u generator slika kao što je "MidJourney" ne daje rezultat koji je moguće izgraditi. I beskrajno algoritmijski generisani planovi osnove ne mogu iskažu ništa više od efikasne upotrebe prostora. Ali spajanje ove dve mogućnosti možda će biti najdublji projektno-tehnološki napredak iz doba veštačke inteligencije.

Kako se veštačka inteligencija danas koristi u arhitekturi

Veštačka inteligencija u arhitektonskom projektovanju se zasniva na kompjuterskim programima koji imitiraju ljudsku kognitivnu funkciju rešavaju složene probleme i dinamično odgovore na stimulans. Usko povezan poddomen je mašinsko učenje, koje se odnosi na mogućnost sistema veštačke inteligencije da prepozna obrasce i iz njih uči, nezavisno poboljšavajući svoju mogućnost saznanja, bez ljudske intervencije.

Veštačka inteligencija je pronašla značaj u arhitekturi tokom procesa projektovanja. Analiziranjem slika na internetu, generatori slika kao što je Midjourney mogu da razviju slike po kvalitetu približne fotografijama od kratkog tekstualnog upita. Ovo je moćna pogodnost za rano konceptualno mozganje, digitalni ekvivalent detaljnom crtežu na salveti. Ove slike su takođe korisne za dopiranje do šire javnosti i mogu da se koriste na marketinškim i promotivnim materijalima da prikažu osnovne projektne koncepte i kontekste.

Usko usmereni alati veštačke inteligencije mogu da optimizuju projekat po pitanju metrike performansi zgrade, generišu planove osnova – jednostavne programske i prostorne unose i dinamičke reorganizacije planova osnova, kako se zidovi i pregrade pomeraju – suštinski automatizuju svakodnevne, sveprisutne projektne zadatke.

Inženjeri za veštačku inteligenciju rade na integrisanju interfejsa zasnovanom na tekstu na prirodnom jeziku, kao što je ChatGPT, u arhitektonskim alatima sa veštačkom inteligencijom. Generisanje osnove sprata pomoću veštačke inteligencije je vrsta parametarskog dizajna koja je dugo u arhitekturi za generisanje beskonačnih formalnih varijacija. Ali sa većom kompjuterskom moći veštačke inteligencije, arhitekte i projektanti uključuju generativnu veštačku inteligenciju u svoje radne tokove, koja umesto da daje gomilu varijacija zasnovanu na ograničenjima, sada pozicionira kvalitet svake varijacije na osnovu metrike koju je korisnik definisao.

Mnoge arhitekte su navikle da njihovi projekti budu posredovani putem digitalnih procesa kao što je BIM, a veštačka inteligencija menja šta ovi modeli mogu da urade. Na mnogo načina, digitalni blizanci koji sadrže sve formalne opise i podatke o performansama zgrade sledeća su evolucija BIM-a.

Veštačka inteligencija može da dozvoli da ovi modeli da budu testirani i podstaknuti za mogućnost da ispitaju kako menjanje jedne varijable može da utiče na energetske performanse objekta, dobijanje sunčeve toplote ili bacanje senke preko ulice, a onda neprestano i nezavisno da uče kako poboljšati operacije i projekat. Ova tehnologija u nastanku se napaja umreženim senzorima Internet stvari i uređajima koji prenose podatke direktno u digitalne blizance.

Koristi od upotrebe veštačke inteligencije u arhitektonskom projektovanju

Veštačka inteligencija u arhitektonskom projektovanju je najkorisnija za brzo završavanje svakodnevnih zadataka koji se ponavljaju i za postepenu optimizaciju projekata, a ona se često zove uža veštačka inteligencija. Veštačka inteligencija je najefikasnija tamo gde se ovi tipovi zadataka preklapaju, što je često slučaj.

Ona može odmah da popuni stambeni toranj stanovima oblikovanim da se uklope u zadate specifikacije i podese ih na različite stepene materijalne i troškovne efikasnosti. Pored toga, generatori slika mogu da posluže kao kolaž za inspiraciju projekta, nudeći brzu vizualnu sintezu crteža iz ogromne biblioteke slika. Ove detaljne slike arhitektama pružaju estetski cilj kojem treba da teže dok definišu konstrukcijske i inženjerske sisteme.

U oba ova scenarija, arhitekte preuzimaju širu ulogu u odabiru, umesto da zadrže detaljnu kontrolu svake odluke u projektu: definišu parametre, biraju i odbacuju opcije, nude savete i smernice za algoritme. To je radikalna promena u načinu praktikovanja arhitekture. Granica se i dalje definiše: Da li je ovaj novi alat uređaj za uštedu rada, kao što su postali CAD ili BIM ili predstavlja fundamentalnu promenu u kreativnom procesu?

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko ste zainteresovani za najam softvera Revit ili vas zanima BIM ili neki od naših kurseva, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43  ili preko kontakt forme.