Muzej budućnosti u Dubaiju je sa svojom plutajućom formom, prozorima u obliku arapske kaligrafije i futurističkom površinom verovatno najsloženija zgrada koja je ikada izgrađena.

• Muzej budućnosti u Dubaiju je sada otvoren za posetioce.
• Revolucionarni oblik muzeja je inspirisan misijom da postane inkubator za inovacije i izume.
• Arhitekte i inženjeri su zahvaljujući korišćenju 3D modela imali mogućnost da sarađuju i savladaju potencijalne prepreke tokom procesa dizajniranja.
• Izložbe će posetioce preneti u budućnost, u daleku 2071. godinu, a imersivno okruženje za igru će ohrabriti mlade učenike da postanu budući mislioci.

Dubai je s pravom poznat po svojim modernim neboderima od čelika i stakla, kao što je jedinstveni Burj Khalifa. Bez obzira na to koliko se tanko i visoko izgradi, neboder i dalje ima svoju tradicionalnu formu – poznata ponavljanja i vertikalnost.

Muzej budućnosti, ipak, ima revolucionaran pristup arhitekturi i tome šta je muzej.
Dok sigurno postoje više i veće zgrade, ovaj neverovatan podvig dizajna, inženjeringa i građevinarstva biće klasifikovan kao jedan od najsloženijih sagrađenih projekata ikada.
„Ovako složena zgrada nikada nije urađena, ne sa ovim oblikom fasade i superkonstrukcijom“, kaže Derek Burk, BIM menadžer za građevinarstvo kompanije WME.
Muzej budućnosti je dizajnirala kompanija Killa Design i otvoren je 22.02.2022. Izgrađen je u obliku torusa, blistavog srebrnog ovala sa otvorom u sredini. Objekat izgleda skoro kao oko koje bdi nad ovim gradom koji raste, najvećim gradom u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE).

Dizajn parametara odražava misiju Muzeja

Umetnost i metafora su koncepti koji su vodili dizajniranje muzeja. Ideja za muzej potekla je od Njegovog Veličanstva, Šeika Muhameda Bin Rašid Al Maktuma, potpredsednika i premijera UAE i vladara Dubaija. Njegova namera je bila da muzej postane inkubator za izume i inovacije.

(Njegov moto je: „Vidi budućnost, stvaraj budućnost“.)

2015. godine je objavljeno da će se graditi ovaj netipičan muzej – ne kao skladište za artefakte – već kao aktivno mesto ispunjeno inovativnim objektima i dizajnerskim studijima, skladište za ideje koje još nisu začete.

Bilo je važno da dizajn bude simbol misije koju ima Dubai Future Foundation – očaravajuća kombinacija umetnosti, inženjeringa i građevinarstva.

„Forma je potekla od objekta koji, pre svega, izgleda futuristički, ali sam ipak shvatio da klijent ceni osećaj za feng šui“, kaže direktor Šon Kila, koji je zamislio revolucionarnu formu zgrade.

Za feng šui okrugao oblik predstavlja dve stvari – plodna zemljina polja i neograničenu maštu neba – stoga: prošlost, sadašnjost i budućnost.

Dok će zgrada tokom sledećih 5 ili možda 10 godina evoluirati kroz izložbe o budućem obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, pametnim gradovima, transportu, državnim službama i više od toga, praznina u centru zgrade predstavlja nepoznato, sudeći po Kili: „Ljudi koji traže šta ne znamo su pronalazači i istraživači za budućnost.“

Umetnost i poezija su manifest dizajna Muzeja budućnosti u Dubaiju, čija spoljašnost je ukrašena natpisima ispisanim arapskom kaligrafijom koja obuhvata i premijerov citat o budućnosti. Ali ovi „natpisi“ su, zapravo, prozori, dinamična smeša umetnosti i funkcije.

Posetioci muzeja će putem imersivnih izložbi biti prebačeni u budućnost, u daleku 2071. godinu. Ove izložbe će im omogućiti da iskuse zamišljenu budućnost kolonija na mesecu i istraže kako će klimatske promene uticati na zemlju.

Druge će se, pak, baviti time kako se prostori za zdravstvo i wellness mogu promeniti u budućnosti. Sprat posvećen specijalno deci će kroz igru izazivati mlade posetioce da postanu budući mislioci.

Korišćenje BIM tehnologije za vizuelizaciju budućnosti

Ali metafore u dizajnu su znatno udaljenje od realizacije projekta. Da bi osigurao konstruktivnost i održao LEED Platinum status, Kila je tesno sarađivao sa kompanijama BuroHappold za inženjerske usluge i BAM International za građevinarstvo, koristio 4D sekvencioniranje u BIM (Building Information Modeling) i snimanje realnosti za vizuelizacije.

„Zahvaljujući dizajniranju modela koje je uradio BuroHappold, bili smo u mogućnosti da potvrdimo težine i ograničenja i koristimo modele za dobijanje podataka i 4D sekvencioniranje, što je bio deo tendera, da bi se dokazala mogućnost izgradnje“, kaže Burk koji je radio na ovom projektu od 28 meseci. „Sa tim smo nastavili na gradilištu, koristili smo modele, svakodnevno ih ažurirali i dodavali podatke koje smo na kraju predali za izlazni model.“

Jednom kada je tim počeo dizajniranje koncepta, ceo proces – sve do crteža konstrukcije i dalje od toga dizajnirano je i dokumentovano u softveru Revit kompanije Autodesk. Zahvaljujući dizajnu pomoću 3D modela, tim je mogao da savlada mnoge potencijalne probleme u konstrukciji, fasadi i mehaničkim, inženjerskim i vodovodnim sistemima.

„Odlučili smo da kroz ceo proces iskoristimo 100% softvera Revit“, kaže Kila. „Nije bilo mesta za bilo kakve 2D crteže koji su bili van te oblasti. Model je postao izuzetno veliki, pa smo raspodelili sve timove u našim kancelarijama da bismo ubrzali procese komunikacije.
Kada dizajnirate objekat koji je trodimenzionalan u svakom smislu i suštinski su podovi jedina horizontalna stavka, mora se napraviti mnogo odluka za koje je neophodno da budete jedni uz druge.“

U prošlosti bi ovako futuristički dizajn naišao na prepreku čim bi se stavio pred inženjere ili građevinare. Sada timovi mogu da koriste softver i naprave imersivne vizuelizacije, dajući saradnicima mogućnost da „prošetaju“ kroz ceo muzej i provere svaki element.

Svaki potencijalni problem bi bio otkriven na ovoj veoma složenoj fasadi. Njeni 3D prozori u obliku kaligrafije moraju ispravno da se poravnaju sa neobičnom formom zgrade, jer ako bi se 2D kaligrafska reč postavila preko modela, to bi izobličilo reč kada se postavi na 3D površinu.

Složen dizajn objekta podiže arhitekte i inženjere na viši nivo

„Tokom svake veoma složene izgradnje, arhitekte i inženjeri moraju da rade rame uz rame“, kaže Kila. „Ne postoji drugačiji način da se napravi takva zgrada.“

Ovakav proces saradnje takođe omogućava timu da ispuni LEED Platinum standarde u više od 50 održivih dizajnerskih odluka, uključujući korišćenje proizvoda od recikliranog sadržaja, fotonaponsku energiju i sistem za obnavljanje vazduha u unutrašnjosti.

Izuzetna fasada zgrade je savršeno glatka, montirana bez spojeva i sačinjena od 1.240 unikatnih panela od nerđajućeg čelika i fiberglasa, proizvedenih metodama pozajmljenih iz avionske industrije.

I to nije samo oblik koji privlači pažnju; on radi sve ono što se očekuje od omotača svake zgrade. „Zgrade sa ovako složenom površinom obično imaju ventilisanu fasadu“, kaže Kila. „Često se ispod površine nalazi zgrada sa hidroizolacionim sistemom. A spoljašnja fasada, koja može biti složenija, predstavlja ventilisanu fasadu.
Ovo pojednostavljuje stvari jer bi bilo malo lakše da se naprave ovi trodimenzialni oblici. Međutim, kod ove zgrade sam omotač pruža hidroizolaciju, hermetičnost, strukturu i osvetljenje.

Enterijer muzeja je imao svoje izazove. Naročito je samostojeće dvostruko spiralno stepenište zahtevalo ozbiljno rukovanje softverom Revit kako bi model bio razumljiviji, kaže Kila. Ideja za stepenište je potekla od DNK.

Tomaso Kalistri, arhitekta za kompaniju Killa Design, dodaje da dvostruka spirala takođe ima praktičnu svrhu: Zbog toga što stepenice vode do različitih mesta, konfiguracija dopušta da se odvoje ljudi koji su platili ulaznicu i oni koji nisu, koji samo žele da uđu da iskuse arhitekturu objekta.
„Ovo je definitivno zgrada sa emocijom jer ćete proći kroz nju i iskusiti je“, on kaže. „Nećete proći pored nje, a da je ne pogledate. Mislim da arhitektura to i treba da radi: da vas natera da pogledate.“

Uprkos futurističkom obliku, Muzej budućnosti se uklapa u dugu istoriju arhitekture koja pomera granice inženjeringa, kaže Kila. Ipak, moderna tehnologija i materijali daju mogućnost ponovnog rađanja fundamentalnog pristupa dizajniranju prostora u kojima ljudi žive.
„Imamo mogućnost da napravimo ekstremno složene oblike koje pre 20, 30 godina ne bi bilo moguće čak ni dizajnirati“, kaže Kila. „Uz BIM i druge softvere koje danas imamo, možemo stvoriti novi smisao arhitekture.“

Izvor: Autodesk

Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica

Ukoliko imate dodatna pitanja koja se tiču programa Revit ili drugih programa iz AEC kolekcije, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.

Naše Autodesk kurseve koji vas pripremaju za korišćenje naprednih tehnologija možete pogledati na sledećem linku.