Male, a velike uštede u BIM projektnom procesu - primeri

Poštovani posetioci sajta TeamCAD,

nastavljamo sa obradom interesantnih tema vezanih za BIM projektni proces. Kao što sam najavio u prethodnom tekstu „Automatizacija BIM projektnog procesa“, u ovom tekstu ću obrađivati uštede koje je moguće ostvariti optimizacijom BIM projektnog procesa.

Ukoliko ste pročitali moj prethodni tekst, na samom kraju sam napomenuo da sam i sam prisustvovao mnogim prezentacijama gde su najavljivane spektakularne mogućnosti određenih digitalnih alata, ali pošto ih nisam video svojim očima, niti sam video kako one rade u realnom projektnom okruženju, nisam u potpunosti ostao uveren u same mogućnosti koje su bile predstavljene na prezentaciji. U ovom tekstu ću se potruditi da popravim utisak i da kroz primere iz realnih projekata dam rešenja na konkretne probleme koji se dešavaju u mnogim projektima u multidisciplinarnom BIM radnom okruženju.

Krenuću od najjednostavnijih slučajeva, gde je potrebno ubrzati generisanje geometrije BIM modela discipline, zatim ću obraditi slučajeve gde je potrebno efikasno generisati podatke u BIM modelu discipline za optimizaciju projektnog procesa te iste discipline, i na samom kraju uspostavljanje efikasnog BIM radnog toka, koji bi podacima „zarobljenim“ u BIM modelima disciplina (o čemu sam pisao u uvodnom tekstu „Napredna razmena BIM podataka“) dao vrednost kroz razmenu podataka između BIM modela različitih disciplina.

Optimizacija generisanja geometrije BIM modela discipline

Primer 1: Vrlo često se dešava da je u projektima potrebno rasporediti određene BIM elemente duž određenog pravca na jednakim rastojanjima. To mogu biti stubovi, šipovi, sijalice, difuzori itd, praktično svi elementi čije su koordinate određene tačkom ili vertikalnom linijom.

Najjednostavniji scenario je kada, recimo, imamo pravu liniju određene dužine, duž koje je potrebno rasporediti određene elemente – jednostavno koristićemo „Array“ i na veoma jednostavan način rasporediti određene BIM elemente na željene pozicije. Međutim, ukoliko je linija određene dužine kriva ili menja pravac više puta, onda govorimo o raspoređivanju elemenata duž „spline“ -a. Takav zahtev nam može zadati dosta glavobolje i problema, uzeti mnogo BIM modelarskog vremena i uvek će biti upitno da li smo sa dovoljnom preciznošću rasporedili elemente u skladu sa zadatim kriterijumom.

Tu nam, međutim, može pomoći Dynamo skripta, koja će na vrlo brz, efikasan i, što je najvažnije, na savršeno precizan način rasporediti određeni broj BIM elemenata duž nepravilne linije konačne dužine. Molim, pogledajte video:

 

Primer 2: U svakom projektu prisutan je problem koordinacije otvora između različitih BIM modela disciplina. Uobičajeno je da BIM modeli konstrukcije, mašinskih, elektro i VIK instalacija prate zadate otvore koji su generisani u BIM modelu arhitekture. Uzmimo za primer da je potrebno koordinisati otvore za vrata između BIM modela arhitekture i BIM modela konstrukcije. U ovom primeru uzmimo pretpostavku da je potrebno koordinisati i izmodelovati otvore za 168 vrata u BIM modelu konstrukcije (veoma realna pretpostavka za projekat zgrade od 20 spratova), koji su prethodno generisani u BIM modelu arhitekture. Klasičnim BIM radnim tokom bilo bi nam potrebno između pola sata i jednog sata da bismo izmodelovali otvore u BIM modelu konstrukcije. Pitanje koordinacije između BIM modela konstrukcije i BIM modela arhitekture klasičnim BIM radnim tokom tj. klasičnim modelovanjem bilo bi jako upitno zbog mogućnosti ljudske greške u samom procesu BIM modelovanja.

I u ovom slučaju nam može pomoći Dynamo skripta, koja klikom na dugme kopira tip otvora koji BIM operater izabere (vrata, prozori, generički otvori) iz linkovanog BIM modela arhitekture u BIM model konstrukcije. Molim, pogledajte video:

Primer 3: Kod projektovanja objekata visokogradnje, najčešće arhitekta prvi generiše BIM model. Osim greda i temelja, gotov BIM model arhitekture sadrži gotovo sve osnovne elemente, potrebne projektantu konstrukcije da bi započeo modelovanje BIM modela konstrukcije. Sam proces modelovanja „preliminarnog“ BIM modela konstrukcije obično se sastoji u tome da BIM modelar konstrukcije modeluje elemente identičnih fizičkih karakteristika i da su BIM konstruktivni elementi modelovani na identičnom mestu na kome se nalaze i u samom BIM modelu arhitekture. Ovaj scenario veoma podseća na Primer 2, gde sam pokazao da je moguće klikom na „Run“ Dynamo skripte prekopirati elemente iz linkovanog BIM modela arhitekture u BIM model konstrukcije. Pa zašto isto ne bi uradili i sa stubovima, zidovima i pločama i na jako brz i efikasan način dobili „preliminarni“ BIM model konstrukcije?

Pod pretpostavkom da Vam se ideja o kopiranju stubova, zidova i ploča iz BIM modela arhitekture u BIM model konstrukcije sviđa, ostaje problem u „prevođenju“ BIM arhitektonskih elemenata u BIM konstruktivne elemente. Tu nam, možete i sami pretpostaviti, može pomoći Dynamo skrpita koja od stubova, zidova i ploča iz kategorije „Architectural“ iste prevodi u kategoriju „Structural“. Naravno, dalje je moguće tako generisane konstuktivne elemente u BIM modelu konstrukcije prilagoditi familijama koje su učitane u template konstruktivnog BIM modela.

Za tako nešto potrebno je primeniti samo dve Dynamo skripte... Molim, pogledajte video:

Ukoliko želite dalje optimizovati projektni proces i od BIM konstruktivnog modela stići do modela konstrukcije da biste izvršili preliminarnu statičku analizu stabilnosti konstrukcije, potrebno je izmodelovati temelje i grede i Vaš BIM model konstrukcije je spreman za preliminarni statički proračun.

Naravno da je i sam proces od izvoza BIM modela konstrukcije do generisanja FEM modela moguće optimizovati i u tome Vam u velikoj meri mogu pomoći Dynamo i Python. Takođe, moguće je uz pomoć Dynamo-a i Python-a vratiti podatke iz analitičkog modela u BIM model konstrukcije radi vizuelizacije podataka dobijenih u statičkom proračunu, zatim radi generisanja armature kod projekata betonskih konstrukcija i mnogo toga još.
Ovde se moram ograničiti primerima za automatizaciju BIM modelovanja, pošto mi nije namera da Vam iznesem kompletan radni proces vezan za optimizaciju i automatizaciju generisanja modela određene discipline u projektu, već da Vam dam ideju koje su mogućnosti Dynamo-a i Pythona-a, kao glavnih alata u automatizaciji BIM modelovanja u BIM projektnom procesu.

Efikasno generisanje podataka u BIM modelu discipline

Primer 4: Generisanje površinskih i linijskih opterećenja iz crteža šema opterećenja - veoma je diskutabilno gde tačno ovaj primer pripada... Naime, statička opterećenja u modelu konstrukcije ne potpadaju pod geometriju, a sa druge strane nije ih moguće klasifikovati ni kao čiste podatke. Ali pošto su daleko bliži podacima, ovde ću obraditi automatizaciju unošenja opterećenja u BIM modelu konstrukcije.

Ukoliko želite uneti opterećenja u BIM model konstrukcije, što često zahteva dosta manuelnog rada, što dalje kao rezultat može dati BIM model sa unesenim opterećenjima čija je tačnost i preciznost upitna. Moguće rešenje može biti u uzimanju vrednosti opterećenja iz šema opterećenja u BIM modelu konstrukcije i generisanju površinskih i linijskih opterećenja direktno iz šema opterećenja. U zavisnosti od kompleksnosti projekta, samo unošenje opterećenja u BIM model konstrukcije može uzeti i nekoliko sati, dok korišćenjem Dynamo skripte, nakon završetka šema opterećenja i „čitanja vrednosti“ opterećenja iz šema pomoću Dynamo-a, površinska i linijska opterećenja možete generisati bukvalno za par sekundi. Molim, pogledajte video:

Primer 5: Kroz ovaj primer ću pokušati da Vam predstavim kako brzo možete generisati podatke o udaljenosti jedne grupe BIM elemenata u odnosu na dugu grupu BIM elemenata. Ovaj primer možete razumeti kao fukcionalnu proveru BIM modela arhitekture i ostalih disciplina, u ovom konkretnom slučaju funkcionalnu proveru između projekta arhitekture i projekta električnih instalacija.
U ovom primeru, ideja je da se proveri da li je moguće sa svake stolice u određenoj prostoriji uključiti laptop u utikač. Recimo da se radi o učionici i da je uslov u projektu da svaki student, tokom predavanja, može da uključi svoj laptop u utikač. Dužina kabla koji puni laptop je tri metra.

Ni sam nemam ideju koliko bi vremena bilo potrebno, ukoliko bi se taj proces radio manuelno. U zavisnosti od veličine prostorije, funkcionalna provera bi verovatno trajala više od jednog sata. I opet nam se nameće problem tačnosti podataka, ukoliko bi BIM modelar merio odstojanje svake stolice do svakog utikača. Srećom, za tako nešto je moguće pronaći pomoć u primeni Dynamo skripte koja će umesto modelara uraditi merenje odstojanja svake stolice od svakog utikača i obojiti u crveno sve stolice koje su udaljene više od tri metara od svih utikača, što znači da nije moguće uključiti kabl laptopa niti u jedan utikač. Molim, pogledajte video:

Primer 6: Još jedan odličan primer kako možemo u potpunosti automatizovati generisanje podataka, ali i njihovu dalju obradu kroz različite proračune i vizuelizaciju dobijenih podataka, mogu Vam dati kroz primer proračuna kapaciteta prostorije. Naime, pomoću Dynamo skripte, moguće je „pokupiti“ podatke o površinama prostorija, a zatim uz pomoć faktora kapaciteta prostorije izračunati kapacitet prostorije. Time se izbegava svaki manuelni rad, koji se tradicionalno radio u Excelu, pošto se potpuno automatski menja vrednost kapaciteta prostorije svakom promenom površine prostorije kroz promene geometrije prostorije u BIM modelu arhitekture. Molim, pogledajte video:

Razmena podataka između BIM modela različitih disciplina

Ovaj deo teksta želeo bih da počnem kratkim uvodom o odnosu između BIM generisanih podataka i njihovog preuzimanja od strane drugih disciplina, odnosno učesnika u multidisciplinarnom projektu u BIM okruženju.

Nadam se da svaki BIM model arhitekture, sa kojim ste se sretali do sada u BIM projektnom okruženju, u sebi sadrži podatke za svaku prostoriju. U arhitektonsku kategoriju „Room“, arhitekta uobičajeno upisuje podatke vezane za namenu prostorije, nakon čega BIM program automatski generiše podatke o površini i zapremini prostorije. Svakako da namena prostorije utiče i na očekivano opterećenje, koje će u svom proračunu koristiti projektant konstrukcije.

Nadam se da i sami dolazite na ideju da bi ovakve podatke trebalo iskoristiti i na neki način ih preuzeti u BIM model konstrukcije, mašinskih i elektroinstalacija ili VIK BIM model i ubrzati proces generisanja podataka za te discipline. Takođe, setite se da samo preuzimanje podataka umesto manuelnog upisa podataka, minimalizuje mogućnost ljudske greške.

Nadam se da ste, čitajući uvodni deo razmene podataka između BIM modela različitih disciplina, naslutili da je takva razmena zaista i moguća klikom na dugme „Run“ određene Dynamo skripte. Pa krenimo sa primerima...

Primer 7: Uzmimo za primer razmenu podatka koji su vezani za prostoriju u BIM modelu arhitekture – „Room“, i prostoriju u BIM modelu mašinskih instalacija – „Space“. Primenom Dynamo skripte, moguće je na veoma jednostavan način preneti podatke iz „Room“ u „Space“. Molim, pogledajte video:

Primer 8: Takođe, moguće je preuzeti podatke iz arhitektonske kategorije „Room“, vezane za namenu prostorije, a zatim pomoću njih generisati površinska opterećenja. Molim, pogledajte primer:

Ovim primerom bih završio tekst o automatizaciji BIM projektnog procesa i dao određene zaključke.

Nadam se da ste, čitajući tekst „Male, a velike uštede u BIM projektnom procesu“ i gledajući primere, uvideli koliki je potencijal alata automatizacije BIM projektnog procesa, koliko se vremena može uštedeti automatizacijom BIM modelovanja i generisanja podataka za BIM model sopstvene discipline, ali i koliki je potencijal automatizovane i uređene razmene podataka između različitih disciplina u BIM projektnom procesu. Uvek imajte na umu da, primenom alata automatizacije BIM projektnog procesa, u ogromnoj meri minimalizujete mogućnost ljudske greške prilikom generisanja ili unosa pogrešnih podataka. Sama svrha automatizacije je da njenim alatima oslobodi čoveka dosadnih, manuelnih zadataka u BIM projektnom procesu i da vreme koje bi proveo u manuelnom radu, potroši na zadatke koji zahtevaju kreativna i inteligentna rešenja koja su svojstvena samo čoveku, a kojima alati automatizacije nisu dorasli. Ukoliko sagledate mogućnosti automatizacije BIM projektnog procesa i sa stanovišta da jednom napisana skripta može biti primenjena na neograničenom broju projekata, to praktično znači da će Vam se svaka skripta ili neki drugi alat automatizacije BIM projektnog procesa višestruko isplatiti kroz naredne projekte.

Pritom uvek imajte na umu da su granice Vaše mašte jedini ograničavajući faktor u idejama kako optimizovati i automatizovati BIM modelovanje, pošto u samim alatima vezanim za automatizaciju i optimizaciju BIM projektnog procesa, ograničenja praktično ne postoje.

Ukoliko imate bilo kakva pitanja, komentare ili potrebu da detaljnije saznate o temi koju sam obradio u tekstu „Male, a velike uštede u BIM projektnom procesu“, molim Vas kontaktirajte TeamCAD, koji će Vam rado pružiti dopunske informacije. Takođe, ukoliko i sami želite da automatizujete BIM projektni proces na Vašim projektima, a niste sigurni na koji način to da uradite ili koji su alati najbolji za tako nešto, TeamCAD će Vam rado izaći u susret.

Zahvaljujem Vam se na čitanju teksta „Male, a velike uštede u BIM projektnom procesu“ i najavljujem svoj sledeći tekst „Šta su digitalni blizanci“.

Sa poštovanjem,
Predrag Jovanović

 

::

Prethodne tekstove na temu možete pročitati ovde:

 

"Automatizacija BIM projektnog procesa"

"Napredno upravljanje BIM podacima" 

 


© 2020 TeamCAD d.o.o. Sva prava su zadržana.

Dobrodošli na www.teamcad.rs! Ovaj internet sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića. Više detalja.