VESTI

1. Vinarija – „Silver Oak Winery“ u Napi

Izgrađena nakon požara koji je uništio prethodni objekat, „Silver Oak Winery“ je prva vinarija sa LEED Platinum sertifikatom. BIM tehnologija je pomogla integraciju održivih sistema, kao što su solarni paneli, u proizvodni proces. Takođe, smanjena je i količina vode potrebna u proizvodnji.

Više informacija

2. “The Great Good Place”

U Bangkoku, na prostoru površine od oko 70 hektara, tajlandska kompanija je izgradila kompleks sa svim sadržajima grada u malom. Projekat pod nazivom „WHIZDOM 101“, urađen koristeći BIM tehnologije, nagrađen je LEED Gold sertifikatom. Redukovan je otpadni materijal u toku izgradnje za 15% i smanjen ugljenični otisak (carbon footprint).

Više informacija

Trenutno u beta fazi, Project Refinery je besplatan za ličnu upotrebu.

Project Refinery je softver namenjen generisanju velikog broja mogućnosti i dodeljivanju kvantifikatora na bazi određenih kriterijuma u cilju identifikacije optimalnog rešenja. Ovaj softver je opšteg karaktera, tako da set problema za koje može biti upotrebljen, zavisi od korisnika.

Baza ovom programu su Autodesk Revit - modelovanje i Dynamo - automatizacija.

Kako funkcioniše?

Dynamo je alat kojim se može automatizovati generisanje geometrija objekta na bazi odgovarajućih promenljivih. U ovom procesu izmena vrednosti promenljivih je manuelni proces, kao i razmatranje generisanog oblika. U programu Project Refinery zadaju se raspon i korak koje promenljive mogu da primene, zatim se generiše set mogućih rešenja. Kako bi rangirali rešenja, definišu se kriterijumi i dodeljuju im se kvantifikatori. Rezultat je set rešenja sa najboljim rezultatima, odnosno najoptimalnije varijante.

U primeru dostupnom preko linka prikazano je rešavanje problema maksimalne zapremine objekta sa minimalnom površinom omotača.

Project Refinery nije ograničen samo na rešavanje geometrijskih problema.

Koristan link 

Video

 Vest pripremio: Vuk Vukanić, dipl.inž.građ., Autodesk AEC Application Engineer, Autodesk Certified Instructor 

Postoje različiti načini i tehnike kojima se umetnici služe kako bi prikazali projekte kroz rendering na najbolji mogući način. Dok neki troše više vremena na modelovanje detalja, drugi se služe složenim materijalima kako bi prikazali detalje, a neki sve to nadoknađuju u postprodukciji. Bilo kako bilo, tehnike se razlikuju ali granica kvaliteta ne prestaje da raste. Poznavanje različitih tehnika izrade omogućava umetniku da izabere najefikasniji radni tok.

3D umetnik iz Australije, Rajan Eliot već dugi niz godina svoj posao fokusira oko Arch Viz i drugih oblasti renderovanja. Proces kojim se on služi obuhvata pripremu modela, postavljanje svetala, izradu materijala, odabir nameštaja, postavljanje kamere i slično.

Detaljnije o koracima koje Rajan koristi možete pročitati na ovom linku, gde opisuje svaku fazu od izrade modela do finalne slike.   

Sa samo 13 godina, tačnije 1965. godine u Nešvilu (Nashville, USA), Stiven Ambroz (Stephen Ambrose), muzičko čudo od deteta, izumeo je uređaj koji bi smeštao u uho kako bi u tajnosti slušao rok muziku koju je njegov otac, muzičar klasične muzike, zabranio. Ambroz je poboljšavao svoj izum razvijajući sićušne slušalice – toliko su postale prihvaćene da su danas u masovnoj upotrebi.

Ali upotreba ovih slušalica dovodi se u vezu sa gubitkom sluha. Zato Ambroz sa svojom kompanijom Asius Technologies ponovo predvodi još jednu revoluciju u industriji zvuka.

Tehnologija koju je razvio Ambroz, koja se koristi u pomenutim slušalicama proizvodi kvalitetan zvuk punog spektra, visoke preciznosti i danas je koriste skoro svi najveći muzičari za svoje nastupe. Njegova tehnologija je transformisala način na koji ljudi slušaju muziku širom sveta.

Ali Ambroz nije ni pretpostavljao da će revolucija koju je započeo biti uzrok za povećani gubitak sluha, I TO ZA 77%. 

Čuven po penušavom vinu koje nosi ime po njemu, Šampanj predstavlja poznatu istorijsku provinciju Francuske. Posle četiri veka od početka proizvodnje šampanjca, proizvođači vina pomenute regije uvode moderne procese održivosti.

Danas vinari tretiraju 100% svih otpadnih voda, 90% nusprodukata šampanjca i 100% otpada.

Kada su članovi udruženja CDER hteli da prošire svoje kancelarije u Eperneju, prestonici Šampanja, bilo im je važno da poštuju vrednosti regije. Na početku su imali ideju da sruše susedni, ne tako popularan objekat, kako bi se proširili. Međutim, arhitekte iz firme „OuyOut“, zalagale su se da se objekat renovira uz poštovanje principa zelene gradnje – jeftinije alternative koja bi mogla da pomiri zgradu sa okruženjem.

Prema izveštaju Instituta za performanse objekata Evrope, objekti su odgovorni za 43% iskorišćenja energije i jednu četvrtinu emisije gasova staklene bašte. Renoviranje eliminiše otpad nastao rušenjem objekta i izbegava emisiju ugljenika koji nastaje usled izgradnje novih objekata.

U cilju povećanja održivosti, arhitekte su zadržale postojećih elemenata koliko su mogle. Primaran cilj je bio smanjenje utroška energije. Objekat nije imao termo izolaciju, pa su arhitekte planirale da naprave duplu fasadu koja podseća na Grčke i Italijanske pergole. Tako bi biljke na fasadi pružale dvostruku zaštitu – od toplote i od sunca.

Inženjeri kompanije „OuyOut“ procenili su energetsku efikasnost fasade koristeći program Autodesk Insight kako bi utvrdili efekat zaštite od sunca.

Proces planiranja i projektovanja započeo je 3D skeniranjem svakog detalja postojećeg objekta i korišćenjem oblaka tačaka. Tim je zatim obučen da radi u programu Autodesk ReCap, gde je konvertovao podatke u 3D modele i 2D crteže. Kasnije su koristili Autodesk Revit kako bi nacrtali projekat zasnovan na modelu.

Korišćenje precizne reprezentacije postojećeg stanja objekta, pomoći će arhitektama da izbegnu greške, a ujedno im dati kreativnija rešenja za renoviranje.

Korisna adresa
Tekst pripremila: Anđelija Sandić, mast.inž.arh., marketing menadžer, Autodesk Certified Instructor - Silver

Jedna od najpopularnijih serija na Netflixu, “Love, Death and Robots” nastala je po ideji Tima Milera i Dejvida Fišera da kroz serijal od 18 kratih epizoda, punih naučne fantastike i horora, ožive stripove 70-ih godina. Svaka od epizoda u proseku traje 10 minuta i kompletno je animirana. Tim Miler, ujedno i vlasnik Blur studija, krenuo je u realizaciju ove ideje pozivajući umetnike i studije iz celog sveta da se priključe ovom projektu. Svaka epizoda ima različit umetnički potpis što i jeste bio cilj kada se inicijalno pokretao projekat, a na taj način omogućena je sloboda različitim umetnicima da naprave epizodu koja najbolje oslikava njihov stil. Blur studio kao vođa ovog projekta snimio je tri epizode „Sonnie’s Edge”, “Suits” i “Shape-Shifters”. Svaka od ovih epizoda ima specifične grafičke stilove gde su maksimalno iskoristili mogućnosti rendering platforme V-Ray. U epizodi „Sonnie’s Edge“ težilo se retro neon stilu sa digitalnim karakterima, nasuprot tome, epizodu „Suites“ karakteriše veoma stilizovan prikaz, dok se u epizodi „Shape-Shifters“ težilo ka hiperrealizmu.

Blur studio od 2009. godine u svom radnom toku koristi V-Ray kao rendering platformu, što im omogućava efikasnost i fleksibilnost u formiranju scena kao što su demonstrirali u seriji „Love, Death and Robots“.

Detaljniju priču možete pogledati na ovom linku.

Vest pripremio: Igor Lekić, mas. inž. arh., Senior Autodesk AEC Application Engineer, Autodesk Certified Instructor