Poštovani posetioci sajta TeamCAD,

ovim tekstom želim da najavim seriju tekstova u kojima ću se baviti naprednim upravljanjem BIM podacima. S obzirom da se BIM sve više nameće kao podrazumevani standard za izradu projektne dokumentacije, implementacija BIM radnog toka postaje esencijalna, kako za projektante, tako i za investitora, ali sve češće i za izvođača radova.

Viđenje implementacije BIM-a može se potpuno različito tumačiti u zavisnosti od perspektive iz koje se posmatra. Stoga ću u daljem tekstu obraditi različita viđenja BIM projektnog procesa u zavisnosti od toga da li se BIM posmatra iz perspektive projektanta, izvođača radova ili investitora. U narednim tekstovima preneću Vam svoja razmišljanja, zaključke i predloge, bazirane na više od petnaest godina iskustva u implementatciji BIM projektnog procesa u ulozi BIM koordinatora i BIM menadžera u internacionalnoj projektantskoj i konsultantskoj kompaniji.

BIM implementacija iz perspektive projektanta

Za projektanta, BIM je najčešće radni proces koji mu pomaže u izradi 3D modela svoje discipline, a koji će biti koordinisan sa ostalim disciplinama u projektu. Često se, ali ne i po pravilu, BIM model unutar određene discipline koristi i za različite proračune. Tako se, recimo, BIM model konstrukcije često koristi za proračun statike objekta koji se projektuje, mašinski model se obično koristi za različite proračune poput, recimo, instalacija grejanja i hlađenja, dok se arhitektonski model najčešće koristi za projektovanje arhitekture i proveru koordinacije projekta arhitekture sa ostalim disciplinama u projektu. Pored BIM podataka generisanih za potrebe projektovanja određene discipline u projektu, veoma često se BIM model koristi i za proračun količina materijala. Proračun količina materijala ne znači sam po sebi i predmer i predračun radova i ova dva pojma ne treba mešati. Predmer i predračun radova je obaveza izvođača radova, dok proračun količina materijala može biti urađen od strane projektanta i može biti od velike pomoći investitoru u odlučivanju za najpovoljniju varijantu u finansijskom smislu, ukoliko je pred klijentom izbor između više projektnih rešenja u okviru jednog projekta.

Može se reći da se, iz perspektive projektanta, gore navedene BIM aktivnosti podrazumevaju kao dovoljan doprinos u generisanju BIM podataka. Takođe se može reći da svaka disciplina u projektnom procesu generiše ogromnu količinu BIM podataka, koja joj može koristiti za optimizaciju projektnog procesa unutar sopstvene discipline.

Ono što je problem u gore navedenom je što vrlo često BIM radni proces za projektanta određene discipline pogrešno podrazumeva generisanje podataka i parametara koji su potrebni isključivo za tu disciplinu, bez ikakve ambicije da se generisani podaci podele na uređeni način sa drugim disciplinama i učesnicima u projektu. Tako veoma često imamo slučaj da BIM model discipline u projektu završi kao model pretrpan podacima i parametrima koji vrlo često ostaju u BIM modelu discipline u projektu i kao takvi nemaju nikakvu vrednost za ostale discipline u projektu.

BIM model bez osmišljene i uređene razmene podataka između disciplina najlakše je ilustrovati sledećom slikom, za koju ću dati objašnjenje kroz poređenje sa vrednošću tovara koji kamionet na slici transportuje:

Tovar koji kamionet prevozi može se uporediti sa podacima koji ostaju „zarobljeni“ u BIM modelu discipline. Nažalost, u ogromnoj većini projekata, podaci generisani u BIM modelu određene discipline ostaju dragoceni samo za tu disciplinu u projektu. Podaci, uređeni na način sličan tovaru na kamionetu, znatno gube na vrednosti i u suštini ograničavaju pun BIM potencijal, imajući u vidu da je gotovo svaki projekat koji se izrađuje multidisciplinaran iz perspektive investitora. Praktično, bez razmene informacija između različitih disciplina u projektu, ne možemo ni reći da je BIM radni tok primenjen u punom kapacitetu na određenom projektu.

Ne treba imati zabludu i da je samo deljenje parametara i podataka samo po sebi dovoljno, pošto to može izgledati prilično haotično, poput primera koji ilustruje naredna slika:

Razmena BIM podataka jedne discipline sa drugim disciplinama u projektu ima smisla iskjučivo ukoliko su podaci i parametri podeljeni sa drugim disciplinama na optimizovan i uređen način. Često u svojim prezentacijama i govorima na različitim strukovnim konferencijama podvlačim da je I u BIM najvažnija stvar i da informacija u modelu discipline ima vrednost ako i samo ako je podeljena u pravom momentu projektnog procesa.

Dakle da sumiramo, najvažniji preduslovi za uspešnu implementaciju BIM radnog toka u projektnom procesu multidisciplinarnog projekta su:

• uspostavljanje efikasnog BIM radnog procesa unutar sopstvene discipline i efikasnog protoka podataka između različitih disciplina u mutlidisciplinarnom projektnom procesu;
• dobra komunikacija u celokupnom projektnom timu;
• efikasno i uređeno deljenje podataka u pravom momentu tokom projektnog procesa.

Gore navedene preduslove jedino je moguće ostvariti automatizacijom BIM radnog procesa, kako unutar discipline u projektu, tako i u razmeni informacija u multidisciplinarnom pojektnom okruženju. O samoj automatizaciji BIM radnog toka, pisaću u nekom od narednih tekstova.

BIM implementacija iz perspektive investitora

Često čujem mišljenja da je ovu temu jako jednostavno obraditi, iz razloga što se svako od nas svakodnevno nalazi u ulozi investitora po nekoliko desetina puta. Po samoj definiciji, kada kupujete neku robu, u interesu kupca robe ili usluge je da dobije što kvalitetniji proizvod i da za taj prozvod plati što je moguće manje novca. Tu, međutim, postoji problem smeštanja investitora u projektu u odgovarajući kontekst.

Ukoliko investitor nije BIM edukovan, vrlo često će se zadovoljiti projektom u vidu listova hartije, obično crteža A0 formata i različitim proračunima, koje će zatim predati izvođaču radova da po njima izgradi objekat koji je predmet investicije. Praktično, investitor koji nije BIM edukovan, biće zadovoljan isporukom projekta u papirnom formatu i izgradnjom objekta. Problem je što neće ni biti svestan da će ga takav format projekta koštati znatno skuplje od BIM projekta, a za to je razloga mnogo. Nabrojaću samo nekoliko razloga:

• loša koordinacija između disciplina u projektu, što znači više problema na gradilištu, kašnjena u izgradnji i vrlo često potrebu za „dopunskim radovima“, što finansijski otežava investitoru izgradnju objekta;
• nemogućnost simulacije životnog ciklusa objekta;
• nemogućnost proračuna troškova operativnog korišćenja objekta;
• nemogućnost predaje ili prodaje digitalnog modela „facility“ menadžeru, koji će takvu zgradu koristiti za planiranje održavanja zgrade i za permanentno ažuriranje izvedenog stanja objekta.

Sve gore navedene nedostatke, a i mnoge druge koje nisam nabrojao, izbeći će BIM edukovan investitor koji, svestan prednosti BIM projektnog procesa, aktivno učestvuje u BIM projektnom procesu angažujući BIM menadžera, koji će raditi u njegovom interesu. Kroz dokument „BIM Execution Plan“ ili skraćeno BEP, BIM edukovan investitor će formulisati BIM zahteve, kako prema projektantima različitih disciplina, tako i prema izvođaču radova, koji će na kraju projektnog procesa i izgradnje objekta predati digitalne modele investitoru. Te modele će zatim BIM edukovan investitor predati ili prodati „facility“ menadžeru radi što efikasnijeg upravljanja operativnim troškovima održavanja objekta.

Takav vid završetka projektnog procesa i izgradnje objekta za rezultat ima i vlasništvo nad digitalnim modelom izvedenog stanja objekta, što se često može klasifikovati i kao posedovanje „digitalnog blizanca“ objekta koji je predmet izgradnje ili objekta koji je već izgrađen. Temu „digitalnog blizanca“ (eng. „digital twin“) ću posebno obraditi u nekom od narednih tekstova i detaljno objasniti optimalan način izrade i predaje digitalnog blizanca novoprojektovanih objekata. Takođe ću objasniti i potrebu i vrednost digitalizacije postojećih objekata, a sve u cilju gore pomenutog efikasnijeg upravljanja operativnim troškovima objekta i cenom životnog ciklusa objekta.

BIM implementacija iz perspektive izvođača radova

Kada sam, kao jako mlad inženjer, krenuo da radim u jednoj maloj izvođačkoj firmi, šef je često kritikovao moju lenjost, odnosno to što pre preduzimanja određene operacije na gradilištu, nisam nacrtao taj detalj i razradio ga u CAD-u na više načina i u više varijanti. Moram da budem iskren da u početku ni sam nisam shvatao potrebu za tim.

Dobro se sećam njegove definicije da crtež služi da bi se možda i nekoliko puta pogrešilo u predlaganju rešenja, sve dok se ne dođe do najbolje opcije. Njegov zaključak, sa kojim se sada u potpunosti slažem, bio je da je greška na crtežu mnogo jeftinija od greške na samom gradilištu. Na nekoliko crteža razrade jednog detalja trošak je cena papira i tonera štampača ili plotera, dok je na gradilištu svaka greška veoma skupa, jer vrlo često zahteva dopunske radove i dodatne troškove pri izgradnji objekta.

Priča, kojom sam počeo deo o BIM imlementaciji iz perspektive izvođača, imala je za cilj da, kroz sasvim jednostavan primer, objasni smisao najobičnijeg crteža detalja i izrade tog dela konstrukcije na gradilištu. Nadam se da ste primetili u uvodnom delu o BIM implementaciji iz perspektive izvođača, da sam naznačio da sam razrađivao detalj u CAD-u i pokušajte zamisliti kolike su uštede moguće primenom BIM projektnog toka u odnosu na tradicionalni izvođački projekat izrađen u dve dimenzije i u papirnom formatu.

Ukoliko pokušamo da uradimo poređenje između CAD crteža izvođačkog projekta i potpuno koordinisanog multidisciplinarnog BIM modela, najlakše bi bilo da takvo poređenje uradimo poređenjem trke motorima kroz gustu šumu i trke po uređenoj trkačkoj stazi kvaliteta staze Formule 1, gde je trka motora po trkačkoj stazi kvaliteta staze Formule 1, naravno, izgradnja objekta korišćenjem BIM radnog procesa.

Navešću samo nekoliko ključnih prednosti koje BIM projektni proces pruža, neulazeći u detaljno objašnjenje svake stavke, što ću uraditi u nekom od narednih tekstova:

• 4D tj. digitalna simulacija izgradnje objekta i simulacija faza izgradnje;
• 5D tj. digitalna simulacija izgradnje objekta, koja uzima u obzir i troškove izgradnje svakog elementa u objektu. To nam dalje omogućava, ne samo izradu predmera i predračuna pre početka radova na izgradnji objekta, već i presek troškova u bilo kom momentu tokom izgradnje objekta. Ukoliko izvođač ima više od jednog aktivnog gradilišta, uprošćeno rečeno, 5D izvođaču radova omogućava upravljanje novcem i nabavkom materijala u simuliranom digitalnom procesu izgradnje više objekata, što će izvođaču radova biti od velike koristi i tokom same izgradnje objekata;
• 6D tj. proračun cene životnog ciklusa objekta ili upravljanje troškovima održavanja objekta. Sama po sebi, izrada 6D modela nije nužno obaveza izvođača radova, već to u velikoj meri zavisi od želje investitora kome će poveriti izradu 6D modela.

Moram napomenuti da sve gore navedene prednosti implementacije BIM radnog toka prilikom izgradnje objekta nije moguće sprovesti bez prethodno potpuno koordinisanog multidisciplinarnog BIM modela. Iz ovoga se nameće logičan zaključak da između projektanta i izvođača radova treba da postoji uređen odnos i poverenje u podatke koje i jedan i drugi generišu tokom projektnog procesa.

Na osnovu profesionalnog iskustva, mogu reći da u ogromnom broju slučajeva ulogu definisanja BIM zahteva i upravljanja generisanim BIM podacima između projektanta i izvođača preuzima investitor. Logičan razlog je taj što on finansira izradu projekta i izgradnju objekta, pa stoga uređeno i efikasno upravljanje podacima u toku projektnog procesa investitoru donosi značajne uštede. U slučaju kada je investitor ujedno i krajnji korisnik izgrađenog objekta, uređeno i efikasno upravljanje svim generisanim podacima od strane projektanta i izvođača čini se kao jedino logično rešenje koje investitoru, a u ovom slučaju i vlasniku objekta, donosi značajne uštede u toku projektnog procesa, procesa izgradnje objekta i u upravljanju operativnim troškovima održavanja objekta.

Pošto smo definisali, a time i zaokružili upravljanje podacima i odnose između projektanta, izvođača radova i investitora u domenu BIM projektnog procesa i naprednog upravljanja BIM podacima, ovim bih završio prvi tekst i najavio još tekstova u kojima ću ići dublje i detaljnije u teme koje sam načeo ovim tekstom. U narednom tekstu ću obrađivati temu „Automatizacija BIM projektnog procesa“, gde ću razmatrati efikasne radne procese za generisanje podataka, ulogu Dynamo/Python skripti u efikasnijoj razmeni podataka u okviru BIM modela discipline i optimizovanu razmenu podataka između BIM modela disciplina u multidisciplinarnom projektnom okruženju.

Ukoliko imate bilo kakva pitanja, komentare ili potrebu da detaljnije saznate o temi koju sam obradio u tekstu „Napredno upravljanje BIM podacima“, molim Vas kontaktirajte TeamCAD, koji će Vam rado pružiti dopunske informacije.

Do sledećeg teksta,
Predrag Jovanović 

Predrag Jovanović – kratka biografija

Predrag Jovanović je građevinski inženjer sa više od šesnaest godina iskustva u BIM tehnologijama i preko 2.500.000 kvadratnih metara BIM modelovanja i multidisciplinarne koordinacije.

Predrag ima veliko iskustvo u BIM koordinaciji i BIM menadžmentu, koje je stekao radeći u internacionalnoj firmi „Arup“ na poziciji „Project BIM Coordinator“. Pored projektovanja, upravljanja podacima i BIM koordinacije na multidisciplinarnim projektima, više od deset godina u okviru firme, Predrag organizuje i upravlja različitim BIM radionicama, na kojima se između zaposlenih razmenjuje znanje i iskustvo u primeni najnovijih BIM tehnologija i problemima u implementaciji istih. Karakteriše ga veliki entuzijazam u permanentnom profesionalnom razvoju, usavršavanju i učenju najnovijih tehnologija vezanih za BIM. Uvek je fokusiran na pronalaženje novih i boljih načina rada, efikasniju automatizaciju i poboljšanje BIM projektnog procesa.

Predrag je BIM šampion za grupu „Arup Nemačka“. Pored projektovanja i BIM koordinacije, Predrag trenutno organizuje i upravlja Skype Dynamo/Python radionicama za evropski region i BIM multidisciplinarnim radionicama za „Arup Nemačka“. Poseduje veliko iskustvo u programima Revit Structure, Revit Architecture, Navisworks, Solibri, Reizto, Revit/Sofistik/GSA interoperabilnosti, upravljanju podacima (Dynamo, Revit/Excel link). Takađe poseduje veliko iskustvo u različitim projektnim okruženjima poput BIM 360, Aconex, BIMcloud itd...

Za više informacija o Predragu, molim Vas izaberite ovaj link.