Pojava i upotreba BIM tehnologije presudno su uticale na razvojni put građevinske industrije, jednostavno govoreći, njen preobražaj pod BIM uticajem je očigledan i neosporan.

Ovakav preobražaj manifestuje se kroz napredak u nekoliko jasno diferenciranih pravaca nastalih na postulatima industrije, a okviru ovog teksta fokusiraćemo se upravo na jedan od tih pravaca, na saradnju, pod čime se podrazumeva ne samo međudisciplinarna, već i saradnja na nivou različitih strana u građevinskom projektu. 

Saradnja u BIM okruženju se podstiče, omogućava i odvija kroz nekoliko karakterističnih metoda: 

• Centralizacija podataka. Korišćenje CDE (Common data environment), odnosno zajedničkog projektnog okruženja, omogućava da se formira jedinstvena baze podataka iz koje će se tačnim informacijama snabdevati svi učesnici jednog građevinskog projekta, bez obzira na disciplinu ili stranu sa koje su angažovani. Uz pravilno definisanu kontrolu pristupa, ovakva baza podataka postaje veoma plodna sredina, kako za povećanje efikasnosti i tačnosti u radu, tako i za intenziviranje međutimske saradnje. 
• Upotreba centralnog modela. Ukoliko govorimo o projektima većih razmera, kada je neophodno i učešće većeg broja inženjera, kao još jedna metoda koja u mnogome podstiče i olakšava saradnju jeste i upotreba centralnog modela. Na ovaj način omogućeno je da više osoba istovremeno radi na jednom modelu, prateći uživo promene koje čini ostatak tima. Ukoliko se ovakav model postavi na zajedničko projektno okruženje (CDE) i uveže sa modelima drugih disciplina, postiže se potpuna i pravovremena svest svakog učesnika na projektu o tome kakve su promene nastale, bez obzira na disciplinu onoga ko tu promenu stvara. 

• Transparentnost. Kako se kompletna dokumentacija i rad svih disciplina i učesnika na projektu nalazi na jedinstvenoj bazi podataka, time je obezbeđena i potpuna transparentnost unutar timova. Ovim je postignuto bolje razumevanje uloga i odgovornosti pojedinca, što smanjuje mogućnost nesporazuma i podstiče poverenje i saradnju među učesnicima. 
• Komunikacija. Kroz integrisane alate za komunikaciju unutar BIM softvera, timovi mogu jednostavno deliti komentare, postavljati pitanja, dodeljivati probleme i razmatrati rešenja sa pripadnicima svog ili bilo kog drugog tima koji učestvuje na projektu. Komuniciranjem direktno na samom izvoru problema, smanjuje se potreba za fizičkim izmeštanjem komunikacije i njenim odvajanjem od mesta na kome je problem uočen. Time pospešujemo intenzivno komuniciranje između pojedinaca i timova na svakodnevnom, mikro nivou, što veoma pozitivno utiče na globalnu saradnju unutar projekta. 
• Upotreba otvorenih fajl formata. Usled velikog broja različitih BIM softvera, a samim tim i različitih fajl formata, pojavljuje se problem čitanja fajlova i međusobne kompatibilnosti između timova. Ovaj problem postaje još izraženiji kada se uzme u obzir i to da različite strane na projektu (investitor, projektant, izvođač) imaju različite potrebe i stručnost po pitanju dostupnosti informacija i upotrebe softverskih alata. Upravo iz ovog razloga, saradnja između učesnika koji koriste različite softvere ili uopšte ne koriste napredne BIM softvere omogućena je upotrebom otvorenih fajl formata, gde se na prvo mesto kao univerzalni jezik  BIM-a postavio IFC format. Njegovom upotrebom ostvarena je saradnja između učesnika, bez obzira na softverski alat koji je u upotrebi, jer čitanje ovog formata omogućava bilo koji BIM softver. 

Svaki od navedenih pristupa i metoda za poboljšanje i podsticanje saradnje na projektima ne angažuje se pojedinačno, već oni deluju zajedno, u sadejstvu, i na taj način, podizanjem saradnje na nivo specifičnih problema koji se svakodnevno javljaju, utiču na kvalitet saradnje na projektu u celini.

Autor: Aleksa Mandić, Master inženjer mašinstva, Autodesk Medior AEC Application Engineer

Ukoliko imate dodatna pitanja u vezi sa alatom za projektovanje Revit ili vas zanima BIM implementacija i kursevi, možete nas kontaktirati putem telefona 011 301 50 43 ili kontakt forme.